Malovićev vršački bot

Već prvih nekoliko tekstova koji su krajem prošle nedelje objavljeni na našem sajtu u okviru rubrike „Vršac Si Ti” izazvalo je burnu reakciju, niz uvreda, dalju blamažu i posvećenu pažnju naprednjačkih medija i pratećih mračnih sila jakih samo u svom slabašnom doživljaju snage. Kao i inače u ovakvim situacijama, kad neka pojava poremeti harmoniju naprednjačke okupacije, oglasio se potrošač električne energije i uzurpator sajber spejsa koji nove stranice u istoriji beščašća banatskog novinarstva potpisuje domenom evrsac.rs. Taj „elektronski medij” postao je dobro poznat u treš-sajtovskoj produkciji po svom „novinaru i uredniku” Aleksandru Čupiću, nekoj vrsti vršačkog klona našeg TV-Miće, ali je, što je još gore po javni interes, po „nalogu od gore” naprasno postao poznat i članovima komisija za predlaganje finansiranja projekata po konkursima u oblasti javnog informisanja, i to u milionskim iznosima, u oba grada i tri Vršcu gravitirajuće opštine južnog Banata, o čemu je naš sajt već pisao (videti ovde). Drugim rečima, našim parama, parama južnobanatskih poreskih obveznika, sponzoriše se stvaranje neopisivih količina nesvarljivog medijskog đubreta, i to u okviru projekta koji se – nećete verovati – zove „Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva” (!).

Foto: pancevo.mojkraj.rs

Najnoviji Čupićev uradak nosi naslov „STERIJA PRED NOVIM IZAZOVIMA: Ožalošćeni tajkuni novcem oplakuju upokojenu opoziciju” i zaista, zbog transfera blama, nije vredan pomena; dakle, dragi čitaoci i novinari početnici, ovde možete pročitati kako ne treba pisati za medije, ako nećete da vas se mama stidi. Za ovu gomilu slova bi se mogli zainteresovati jedino sudovi časti profesionalnih novinarskih udruženja, privatni tužioci i istražitelji primera novinarske besramnosti, što će se i desiti u ne tako dalekoj budućnosti. Kao i svako petparačko piskaralo, Čupić aktere tog svog pisanija čak i ne imenuje, jer, ako ih mi, čitaoci, prepoznamo prema opisu, onda ispada da su oni zaista takvi, čim u nama bude takve asocijacije. Providna fora Malovićevog bota.

Taj Čupićev „tekst” nije ništa drugo do hrpa nemušto sročenih nebuloza, razumljiva i bliska samo upućenima u taj lažljivi naprednjački diskurs koji je naveo pomenutog tekstoklepca da se, za razliku od mnogo prethodnih anonimnih zločina prema žurnalističkoj profesiji, bar potpiše; to ne zaslužuje nikakav komentar, kritika bi bila besmisleno trošenje reči, polemika neopravdano ukazana čast; ono preko čega se ne sme i ne može preći, jer je uvreda bez premca, koja bi pre par vekova rezultirala rukavicom u lice, jeste neskrivena, nepatvorena, izvorna, neprečišćena, nefiltrirana, nerafinirana mizoginija. Možda je jednako ružno i nečasno još jedino udariti ženu, ali to je nešto što Čupića izgleda nisu naučili dok je bio mali, pa nije usvojio da je poštovati žene u Vršcu, a i drugde u Banatu, međ’ pristojnim svetom, ultimativna vrednost. Ako je, pak, znao da se na ženu ne diže ni reč, ni šaka, tu je lekciju Čupić, pod naprednim uticajima, naprosto naprasno zaboravio. Takva kukavička demonstracija mačoističke brutalnosti nad ženama, to banalno obezvređivanje roda i pola, to bahato ženomrštvo, samo pokazuje neslućenu nesigurnost autora ovih žvrljotina i bljuvotina, i patetičan nedostatak ikakvih suvislih argumenata u onome što pokušava da predstavi kao kritiku javnog delovanja političkih suparnika njegovih naprednjačkih nalogodavaca, i neslućenu potrebu da im se dodvori, i nesagledive razmere sirovog udvorištva… zarad još malo vremena provedenog u Milosti Vlasti…

Sa svoje strane, sajt Pančevo Si Ti će nastaviti da širi mrežu svojih saradnika u Vršcu i čitavom južnom Banatu i u tome – spajanju i umrežavanju kritički mislećih i pismenih ljudi, koji imaju stav, umeju da ga argumentuju i ne plaše se da ga javno saopšte, jer ne strahuju od tih radikalskih tigrova od papira – nas neće zaustaviti, ni sprečiti nijedan Čupić, nijedna Tomanova i nijedan od Malovića, to vam je, valjda, jasno. Povlačenje jasne linije razdvajanja između žrtava okupacije i omraženih okupatora je neophodno i neizbežno u procesu oslobađanja od okupacije.

Na kraju, naši saradnici iz Vršca su navikli na uvrede, diskvalifikacije, diskreditacije, diskriminaciju, smenjivanja… jer su „zgrešili” „delikt slobodnog mišljenja”. Nije jasno šta je zgrešio nesrećni Sterija, kad ga svako u usta uzima.