Za sebe sam mislio da sam bio izuzetan student jer sam na Hemijskom fakultetu imao prosek 9,1, a onda sam saznao da je predsednik Vučić završio studije sa prosekom 9,4. Kada je Martinović navodio iz kojih je sve teških predmeta predsednik dobijao desetke, nasmešio sam se pri pomisli na svoju desetku iz Organske hemije I, ali sam se onda setio da sam iz Organske II izvukao tek osmicu i to iz drugog pokušaja.
A tek što su mi je samopouzdanje narušio ministar Stefanović, koji je u rekordnom roku završio doktorske studije. Ovaj nadčovek je paralelno sa izradom doktorata vodio Skupštinu, bio izuzetno aktivan u vrhu stranke, brinuo o porodici. Ja sam se svojim doktoratom bavio sedam godina, barem duplo duže nego ministar, imao sam jedino posao na fakultetu, iritirao portire što ostajem u zgradi do ponoći, a ponekad i duže, nemam ni kučeta ni mačeta. Doduše nemam ni stranačku člansku kartu, ali ne budimo zlobni.
Voleo sam o sebi da razmišljam kao o nekom ko je voljan da pomogne i podrži one u nevolji ili stvaraoce čiji rad cenim i poštujem. Ne mogu ni da se setim koliko sam puta darivao novac za bolesne, za žrtve poplava, UNICEF-u, za obnovu Narodnog muzeja, za portale koje pratim, za Daška&Mlađu (moj omiljeni jutarnji program). Čak i kad mi neko iz pozorišta ponudi besplatne karte, odgovorim „neka, platiću kartu”, jer je to najmanje što mogu da uradim za našu nesrećnu posrnulu kulturnu scenu.
Međutim, konačni udarac mom egu naneli su simpatizeri SNS. Dakle nije se našao jedan, već preko 6000 (slovima ŠEST HILJADA) dobrih Samarićana koji su rekli: mi verujemo u program (tadašnjeg) premijera Vučića, sviđa nam se kako hendluje osamostaljivanje Kosova, zadovoljni smo što su nam plate i penzije smanjene, oduševljeni smo što bi premijera konačno mogla da nasledi žena, još bolje što nije iz naše stranke, a pri tom je još i lezbejka i Hrvatica, te će konačno celom svetu demonstrirati kakva smo liberalna i antistereotipna zemlja postali, nismo mogli da spavamo zbog te nepravde do sada. Pa onda pohrlili da stranku daruju sa 40.000 dinara. Ne pričam o onim socijalnim slučajevima koje je predsednik istakao u intervjuu Brankici Stanković, što im je prišao neki čika u parku pa im rekao: Vaše lice deluje tako pošteno, da li biste otišli do banke i uplatili stranci 40.000 dinara, niko to ne brani ni meni, no ne bih da mi ime izađe u „zahvalnici”. Ne, ja mislim na ove heroje, njih čak šest hiljada koji su od svoje prosečne plate (ma nek’ je i za 50 odsto veća od proseka) odvajali za stranku. Ja sam bio škrtica, čak ni strankama čiji mi se program zaista dopadao nisam do sada dao ni dinara, a moji beneficijari o prilogu većem od 10 hiljada nisu mogli ni da sanjaju. Ali eto Srbija je izrodila 6000 rajskih duša, zamišljam tog SNS-ovca kako svojoj devojci objašnjava zašto ove godine neće ići na more ili neku SNS-ovku koja svojoj ćerci ne želi da kupi novi mobilni i uplati ekskurziju, jer izvini dete, ali znaš, prioriteti… moram da podržim Vučića da smanji baki penziju, da bi bilo dovoljno za najsiromašnije penzionere, nema para u državi za sve, ako ne veruješ meni, pitaj Vulina.
Srpska napredna stranka ima oko 700.000 članova, dakle svaki deseti građanin naše zemlje učlanjen je u tu stranku. Angela Merkel ili Donald Tramp mogu samo da sanjaju o tolikom procentu građana koji su voljni da odvoje svoje vreme, energiju i u najgorem slučaju samo novac za članarinu. Ali mi eto treba da poverujemo da Mihajlovićka ex G17+ i Vulin ex JUL ili pak homofobni Martinović i istaknuta učesnica Prajda Barnabićka vide u programu SNS neki poseban kvalitet, koji je pomirio sve njihove razlike, a potom privukao i stotine hiljada bivših članova DS, SPS, DSS… Je l’ Vuk Karadžić spasao od zaborava anegdotu o popu koji se udavio? Pao pop sa skele u reku, ostali mu viču daj pope ruku, međutim, pop ne htede i udavi se. Kad su njegovoj ženi preneli tužne vesti ona im poruči: „trebalo je da vičete, pope evo ruke, a ne daj”. Moja impresija je da stranačka mašina SNS najviše odgovara karakteru gorepomenutog popa, dakle to su prevashodno osobe koje u stranku ulaze da bi od nje nešto dobile, a na da joj nešto poklone, pogotovu ne celu jednu platu. Da sam u krivu, zemlja bi nam do sada izgledala kao Švajcarska.
Niko ne veruje da je ijedna od tih donacija vrednih 40.000 dinara lični, od usta odvajani novac dotičnih „dobrotvora”. Da li taj novac potiče od tajkuna koji podmazuju buduće nameštene tendere ili je izmužen iz javnih preduzeća nikada nećemo saznati. Btw, u oba slučaja zapravo potiče iz naših džepova, ako ste se ikada zapitali zašto je prosečna plata u Srbiji toliko bedna, e pa toliko ostane kad svi paraziti uzmu svoj deo. To je druga priča, no mislite o tome. A nećemo saznati jer nam se regulatorne institucije namerno pune nekompetentnim kadrovima koji su jedva pozavršavali fakultete, imaju diskutabilne biografije i patetične reference za posao kojim pretenduju da se bave, dok se pak sa druge strane nezavisnost suda i tužilaštva sistematski uništava decenijama unazad.
Vučić nikada neće imati poštovanje i podršku elite, ne zato što nas patološki laže, niti zato što nas posredno potkrada, niti zato što gaji armije stranačkih parazita koji sabotiraju dovođenje naše zemlje u pristojno stanje, već zato što nas tretira kao budale. Jer dok nam je preostalo i zrno zdrave pameti, ne možemo da svarimo priče o lažnim ličnim kartama, bugarskim grafolozima, tetkama iz Kanade, kompletne idiote iz Savamale, a sada i o armijama „dobrotvora”. Pogotovu ako ih na jednom izboru bude manje od 20, a na drugom više od 6000.
Istina je da je SNS kroz svoje „donatore” oprala milione dinara, ministar Stefanović nije nikakav vunderkind, već najobičniji plagijator, a pravnik Aleksandar bi pored tako dobrog proseka morao da zna da je podstrekivanje drugih građana (bili oni primaoci socijalne pomoći ili ne) da doniraju priloge strankama u tuđe ime krivično delo, te da zakoni postoje da bi se poštovali, a ne kršili.
Predrag
svaka cast na tekstu