Pančevo smrdi: osveživač vazduha u ruke!

Pančevo je tokom ovog leta danima smrdelo na govna. Baš kao i tokom nekoliko prethodnih godina, zvanična verzija o poreklu ovog neprijatnog mirisa, onako, proceđena kroz zube, glasi da on stiže sa 22.000 hektara oranica u okolini Padinske skele koje se prihranjuju stajskim i svinjskim đubrivom iz tamošnjih farmi (kako li tek tamo smrdi?). Drugi su pomislili da zapah dolazi iz nekoliko preostalih svinjaca rasutih tu i tamo po ekonomskim dvorištima. Pojavila se škola mišljenja koja je izvor nesnosnog bazda locirala u deponiji u Gornjoj varoši. Nadrihemičari i stručnjaci sličnog usmerenja za ovaj nadražaj čula mirisa u Pančevaca optužili su neorganski amonijak (!) za koji ni Google nije čuo. Napokon, bilo je sugrađana koji su tvrdili da zahodski zadah beži iz gradske kanalizacije, koja se vekovima gradi, a i dalje nije završena, jer ne može da primi i u Tamiš i Dunav u realnom vremenu izbaci sadržaj svih pančevačkih wc šolja.

Niko, međutim, nije spomenuo da to, metaforički govoreći, smrdi iz naših glava; da je taj smrad, praktično, fizički rezultat metafizičkog raspadanja na proste sastojke naše kolektivne svesti o tome kako treba da izgleda grad, kako treba da se koriste javni resursi u interesu građana i, konačno, kako treba da budu uređeni odnosi između različitih društvenih grupa u lokalnoj zajednici.

Sve su te relacije u Pančevu poremećene. Skupina neznalica koja trenutno šeta hodnicima zgrade Gradske uprave od kabineta do kabineta i nazad, zapravo i nema baš jasnu sliku šta tu radi, osim što ima nameru da u ovom „snađi se u džungli” vremenu nešto ućari za sebe, kuma, familiju ili interesnu udrugu koja sebe naziva Srpska napredna stranka. Ta ekipa je našla način da lagodno živi o trošku poreskih obveznika, da se u javnosti predstavlja kao grupa nekih jako važnih i namršetenih ljudi na jako važnim i visokim funkcijama, kao neki svemoćnici od čije volje ili samo jednog miga zavise sudbine desetina hiljada, ili miliona, zavisno od toga u kojoj prostoriji u kom državnom objektu i sa kog nivoa vlasti ko od njih drži konferenciju za medije, na kojoj će sluđeno pučanstvo obasuti novim količinama praznih obećanja i kristalno čistih laži. A za stvarna rešenja problema „običnih građana”, koji su ih izabrali da bi im te probleme rešavali, ne mare ni za krajcaru. Javni interes i opšte dobro ih ne zanima, osim kada te svete reči koriste kao puko opravdanje za poslove koje sprovode i kao pogodnu floskulu za širenje uticaja i pipaka kartela kome pripadaju. A sve pod uvek budnim okom južnobanatskog gaulajtera, inače koordinatora SNS za naš region, izvesnog Branka Malovića, u civilstvu kafedžije sa Novog Beograda kome je prva državna funkcija bila da tera službeni auto u Ministarstvu rudarstva.

Koliki je taj nemar vidi se po tome čime se bratija bavila tokom leta, šta je to radila, sve predvođena većnicom Banjai, što ju je sprečilo da građane Pančeva zaštiti od „aerozagađenja od stajnjaka”? Prvo je potrošeno/bačeno pet miliona javnih para na participativno budžetiran katamaran, taj biser rečnog brodarstva ukotvljen na matičnom vezu – o kakvog li kontrasta! – na ruiniranoj i derutnoj tamiškoj obali. Sledeći anticivilizacijski čin preduzela je Komisija za podizanje spomenika i određivanje naziva ulica i trgova Skupštine Grada Pančeva, koja je odlučila da predloži preimenovanje dve ulice u gradu i trga u Vojlovici tako što će streljane Borčane, Matiju Gupca i 12. vojvođansku brigadu da potisnu iz svakodnevice i oteraju u tamu gradske istorije. Onda su na pravdi boga smenili direktora Centra za socijalni rad Zorana Albijanića, a novac namenjen Rovčevim tradicionalnim projektima – manifestaciji Dan avanture i markiranju staza  –  preusmerili na druge aktivnosti TOP-a i na pokrivanje troškova onog krša od događaja koji u svom nazivu ima časno Vajfertovo prezime. Na kraju su se prošlog petka, što nema veze sa Gradskom upravom, ali ima sa Družinom, okupili na koktelu za zaslužne članove, koji su, budući da im je bilo pretoplo u foajeu, izašli u baštu. Samozadovoljstvo, samodopadljivost, nedodirljivost odbijali su se o pločnike Korzoa tokom ovog bala vampira i ostalih krvopija.

Na pitanja: zašto smo ovo dopustili? Dokle ćemo da trpimo? I šta da preduzmemo da taj metafizički smrad uklonimo? odgovor glasi: vrednosni i civilizacijski erfrešner u ruke i akcija. A kad se vazduh rasčisti, temeljna obnova društva.