Ne. Ovo nije priča o Potemkinovim selima. Nije ni Aleksandar Vučić Prvi, ruska carica Katarina Druga, ali mu zaigra imperatorsko srce i leptirići u stomaku kad čuje kako puk kliče: Dobro nam došao zavodniče! Ovde se govori o istinitom doživljaju državnog činovnika iz Kovina, rukovodioca u detaširanoj javnoj ustanovi čija je centrala u srpskoj prestonici, dok njegov šef stoluje u Pančevu. Nije član Srpske napredne stranke za razliku od rečenog šefa, ali jeste u Vučićevom radnom logoru. To znači da mu je nepisana radna obaveza da bude pokretna ljudska kulisa u imperatorovom marionetskom putujućem teatru, koji se trefio nedavno u Pančevu. Njegovo kazivanje beležimo u prepričanom obliku.
Usijali se telefoni na relaciji Beograd-Pančevo-Kovin. Kao u onoj narodnoj izreci „Pop đaku, a đak crkvenjaku” žicom putuje naredba o radnoj obavezi – dočeku najvećeg srpskog Narcisa. Pošto je primio „hatišerif” iz Beograda, Pančevac prenosi Kovincu da se nacrta u prestonici piva. Sa osobljem. Naravno. Ovaj se nešto zica, pominje ženu, decu i bolesnu taštu, ali Nesalomljivi preti sankcijama. Sila boga ne moli, kovinski činovnik trećeg ranga savija šiju, a šef, tačnije šefica, mastiljavom olovkom precrtava njegovo ime i prezime.
Ovaj Kovinac, krstićemo ga Pera, priča nam kako ovde nije kraj lomljenja kičme i uterivanja u tor blejača AV. Kaže zove naprednjačka kancelarija iz Pančeva: „Vi ste taj i taj?” „Ja sam taj i taj…” „Dobili smo telefon od vašeg direktora u Pančevu. Molimo potvrdite dolazak na doček predsednika Aleksandra Vučića.” Naš Pera se tako našao u Pančevu. Najpre u sabirnom centru, zajedno sa ostalim. Tu je ponovno štikliran. Dva puta. Od strane šefa i naprednjačkog kapoa. Odatle je stigao na gradski trg i uteran u „koral” zatvoren metalnom ogradom. I dok je nebom iznad Pančeva „orbi et urbi” letela imperatorova poslanica o medu i mleku u budućnosti, Peri se osušilo grlo i poželeo je da iskapi kriglu u prestonici piva. Pronašao je „okce” u Potemkinovoj mreži. Avaj! Tamo ga je sačekala naprednjačka policija. Nema izlaska dok traje govor predsednika, rekli su mu. A, onda je Pera osetio kako ga odozada silesija od pivopija gura napred. Prekrstio je ruke na grudima i pustio da ga ponese talas. Trenutak kasnije poleteo je kao čep i probio kordon satrapovog obezbeđenja. Put ka pivnici bio je slobodan.
Naslovna fotografija: Alo.rs
