Amsterdam je potvrdio moja očekivanja. Definitivno moram ponovo da ga vidim onako kako sam odavno planirao, a to znači da treba da odvojim bar dve do tri nedelje.
Gužva je uvek ista, i danju i noću, s tom razlikom što je danju Amsterdam grad putnika i turista. Svaka druga osoba vuče neki kofer za sobom. A noću je grad provoda. Razvrat u nekom evropski civilizovanom smislu. Osim kad čuješ da se neko dere, onda znaš da su to britanski turisti. Sve ostalo je, iako se šetaš prolazeći između polugolih devojaka i kroz miris dima marihuane – sve nekako uglađeno. Kao da je sve to, baš tako kako je – najnormalnije. Ovde su jedino biciklisti ludi. Nigde nisam video da se vozi takvom brzinom. Prelazeći ulicu, morao sam posebno da pazim na bicikliste, ne na automobile. To je u dva dana, a gde je još preko četrdeset muzeja koji me čekaju. A i ja njih, tokom one dve do tri nedelje koje planiram da posvetim Amsterdamu. E, da. Naiđoh i na Muzej prostitucije, jer muzeja ima na sve teme pa eto i na tu. Prodavnice marihuane su češće nego apoteke. I u jednoj od njih sam naišao na informativnu tablu uz pomoć koje neupućeni mogu da saznaju koji se tipovi nude u prodaji.
