Dubai je interesantan za videti. Imao sam istu fascinaciju kao i prilikom prolaska Panamskim kanalom: Ne postoje granice čovekovog građevinskog umeća, kad istinski reši nešto da napravi.
Siguran sam da je dugoročni cilj da Dubai postane centar svetske trgovine.
Svaki komad ove metropole, otet je pustinji. I još joj se otima, jer se grad širi.
Postoji neka fina izmaglica koju pravi najfiniji pesak. I to ne samo iznad grada. Kada smo isplovili na propisanih 20 nautičkih milja od obale, izmaglica je još uvek bila tu. U gradu se može videti na svakom automobilu koji duže stoji na istom mestu, čak i po lišću retkih biljaka. Sve je prekriveno tom žutom prašinom koju je nemoguće ne udisati. Noću se taj sitan pesak ne vidi i onda grad dolazi do izražaja, zahvaljujući raskošnoj rasveti.
Ogroman je kontrast tog blještavog bogatstva i te bede koju niko ne prihvata da postoji. Jer, blještavilo je arapsko, a beda je tuđa.
Dubai je metropola i po broju i po raznolikosti stanovništva. Video sam sve rase, ljude sa različitih strana sveta… OK, nisam video Aboridžine, ali svi drugi su tu. Razlika je samo u tome ko se čime bavi. Arapi se kao radnička klasa sreću samo na vladinim šalterima. Jedan od njih mi je stavio pečat na dozvolu za iskrcavanje. I to je to. Ostale poslove rade ostale nacije. Arapi se šetaju po prodavnicama.
Osim u delu Dubaija koji se sada smatra centrom grada, svuda su radovi. Grade se putevi, nove zgrade, tržni centri, poslovni oblakoderi. I tu, na tim gradilištima, prvi put sam se susreo sa bedom. Verovatno se radi u tri smene i još verovatnije da sam naišao u vreme pauze. Uglavnom, duž razrovanog puta koji se radi, čučeći na onaj tipično azijski način, sa punim stopalima na zemlji, načičkalo se oko 30 Pakistanaca i Indusa. Svi u radničkim uniformama, sa šlemovima, zbijeni po grupama, svako sa svojim mobilnom telefonom u rukama, svako zadubljen u kuckanje. Par minuta kasnije i koji kilometar dalje, gde se radi prilaz tržnom centru, duž puta u podnožju, u mraku koji je počeo da se spušta – ista scena. Mobilni telefoni im osvetljavaju lica. Tužna slika.
Kolge sa broda mi kasnije rekoše kako su bili u obilasku starog grada. Mislio sam da se šale. Ispostavilo se da je stari grad deo koji je najbliži luci i koji se žargonski zove Mala Indija. Tu su radnička naselja u kojima se u prodavnicama cigarete mogu kupiti na komad.
Drago mi je da sam video Dubai. Još mi je draže što sam odatle otišao.
