Dakle ovako, ostrvo/država Fidži, mesto Suva. Dođoh, videh i nadam se da više neću. Neverovatno kako ovakve destinacije zvuče primamljivo kada se spomenu u nekom razgovoru dvoje ljudi u Evropi. Ne znam da li sam to već rekao za neku od destinacija na Karibima, ali važi i ovde, garantovano je neko bio, pa kada se vratio u Evropu pričao bajke jer mu je bilo trulo da prizna da je ispao ovca. Šta reći o državi koja ima svoju monetu (Fiji $) i novčanicu od sedam $. Šta, ako imaš krupno 14 $, da može da ti rasitni? No vratimo se onome što sam video. Počelo je dobro ako izuzmemo vlagu koju još nisam doživeo. Ne na ovom putu, nisam doživeo nikada, nigde. U Kolumbiji sam kupio panama šešir i služio je do danas. Nema od čega drugog nego od vlage, šilt mi se skroz otromboljio. Sad mogu da ga koristim za pecanje. A pošto ne pecam… Počelo je lepom šetnjom uz more. Saobraćaj je živ, ali ima uređenih staza za pešake. Posle petnaestak minuta sam odlučio da zađem dublje u grad i prvo što sam primetio su muškarci u suknjama. OK, verovatno deo tradicije jer video sam ih do deset na različitim mestima, ali su svi imali identičnu, ravnu, jednostavnu, tamno sivu suknju preko kolena i gore košulju. Košulje su se svima razlikovale.
Kao i do sada izašao sam na internet i pivo. I prvo je počelo da me nervozi što ne mogu da nađem ni jedno. Ali sam zato našao četiri tržna centra (za sat vremena) koji zauzimaju ceo blok. A sat vremena je pokrilo možda jedan kvadratni kilometar. U svim tim tržnim centrima niko ne daje besplatno wi-fi osim ogromne prodavnice Vodafon (mobilni operater) kome je mreža otključana ali protok je nula. OK, ne treba mi internet, sad hoću samo pivo. E cvrc! Priznajem, naišao sam na pab i tu je sigurno bilo piva, ali zašto bih u sred dana ušao u mračni pab gde su zidovi ofarbani u crno? Da mi je da nađem menadžera i pitam ga kako je došao do tako genijalne poslovne ideje da zidove ofarba u crno. No, idem dalje i svaki iole pristojan lokal je kafeterija gde naravno ne služe pivo ili restoran brze hrane gde su zastupljeni svi koka-kolini proizvodi. I tako tražeći usput gledam lica. Šta se tu sve mešalo. Mislim da su Indusi zatrli originalni lik Fidžijaca. Ponekog vidim da ima lik kao Havajci ali tamnije kože, skoro crne, ali je sve ostalo neka varijacija Indusa. I onda obratim pažnju na prodavnice i restorane i shvatim da bi Suva mogla da bude u Indiji i da nikome ne bi bilo ništa čudno. I onda mi je pod znakom pitanja i ona suknja na muškarcima, jer bi i to moglo biti iz Indije. Bivša britanska kolonija pa svi voze „pogrešnom stranom”, ali se vozni park ne razlikuje od našeg. I šetam se tako i tražim i počinje da pada kiša. Na svu onu vlagu. E to mi je već bilo previše. Prošao sam kroz pijacu u povratku i ništa me nije fasciniralo. Ogromna, zatvorena, ali mi nekako izgleda sklepana. Da li sam pokisao? Ne znam, bio sam potpuno mokar i pre nego što je počela kiša. I tako ćemo zaključiti kao i za mnoge destinacije do sada – ali imaju lepe plaže.
