Kopenhagen, kao da nema javnu rasvetu

Juče je bio Kopenhagen. Sladak je. Ne bih otišao dalje od toga u izjavi. Sređeno i održavano kako i dolikuje Skandinaviji, mnogo biciklista, svuda staze. Ne mnogo novih zgrada, a i te malobrojne su skladno uklopljene u staru arhitekturu. Osim tornjeva crkava, nisam video nijednu drugu građevinu koja prelazi visinu od pet spratova.

A onda je pao mrak i postalo mi je neprijatno. Ono što mi zovemo uličnim svetlom, spustite na 25 odsto snage i moći ćete da zamislite ulično svetlo u Kopenhagenu. Prvo sam pomislio da koriste živinu rasvetu pa sam očekivao da će se sijalice zagrejati i dostići punu snagu. Ali to se nikada nije desilo. U redu, ne mogu se noge polomiti. Uglavnom. U par ulica su izlozi bili jedino svetlo. Srećom, bio je tek sumrak kada sam prolazio kroz jedan od parkova, tako da se još uvek naziralo gde je šta. Ne bi bilo zgodno da sam se tu zatekao u sred noći, jer nisam video ni jednu jedinu svetiljku. U povratku sam ipak morao da prođem kroz još jedan park, hvatajući prečicu. E taj je posebna priča. Zaljubljeni par je sedeo na klupi na obodu parka, naravno u mraku. I do izlaska iz parka nisam video nikog živog. Prolazak brzim hodom, trajao je desetak minuta. Za to vreme sam video ne više od pet svetiljki dovoljno slabih da jedva osvetljavaju samo par metara ispod. Ostalo je bilo u mrklom mraku. U najužem centru Kopenhagena, bilo je raskršća i kutaka koji uopšte nisu osvetljeni. Toliko nisu osvetljeni da je potrebno dobrano napregnuti oči da se, recimo, ne omaši ivičnjak ili neki stepenik. Sad kad se setim, od sekunde kada je zavladao mrak, više nisam video ni jedno dete na ulici. Ne čudi me, da sam im ja roditelj, sigurno ih ne bih puštao da izađu. Ne razumem. U vreme tehnoligije i LED rasvete, rasporediti neštedljive tinjalice po gradu?! Ili oni znaju nešto što mi ne znamo? Možda se tako bore protiv uličnih gužvi i delinkvencije ili na taj način čuvaju gradski mir i spokojan san građana.

Mislim da me put ovde više neće nanositi.