Nedelja, 8. avgust 2021. godine
Večeras idem u Beograd. Ovo me raduje više nego što sam očekivala, valjda zato što dugo nisam išla na neku žurku.
Stižemo tamo i ja se osećam kao turista, prošlo je više od mesec dana od kako sam poslednji put bila u Beogradu. Za moje standarde je to predugo, zaboravila sam koliko je Beograd noću nešto posebno. Žurka je u najboljem slučaju prosečna, volela bih da nije ovoliko toplo, pobogu, avgust je, još plus je i noć. Uvek se unervozim kada mi je pretoplo i puštam da mi to pokvari provod.
Izlazim iz mase da se izluftiram, i tu upoznajem jednog Amerikanca. Upadamo u priču, govori mi kako je on iz Njujorka i kako se često seli po svetu, nedavno se vratio iz Kine. Naravno, pitam ga kako mu se sviđa Beograd. Počinje svoje gotovo uvežbano izlaganje o tome kako je Beograd najbolji grad na svetu, kako je zapazio da ljudi ovde izuzetno dobro znaju engleski što je njemu, naravno, bitan faktor, kako mu se Srbija sviđa najviše od svih mesta gde je živeo/putovao i kako se na jesen seli ovde. Kada je to rekao, čak se i neki lik što je stajao pored uključio da ga pita zašto bi se, pobogu, doselio iz Njujorka ovde. Meni je odgovor na to pitanje posle njegove priče postao sasvim jasan. Nema ništa lepše nego živeti kao gost u Srbiji sa američkom platom.
Ponedeljak, 9. avgust 2021. godine
Uzimam malo da učim, tek da se kaže da sam učila. Popodne idem na neki poslić preko studentske zadruge, treba da delim nešto po Bigu. Prijatno sam iznenađena time što su ljudi uglavnom izuzetno ljubazni i prijatni, što se iz perspektive nekoga od koga se očekuje da „uvaljuje” ne bi baš moglo očekivati, pogotovo nakon niza neprijatnih iskustava sa ljudima od sinoć. Opet vrtim po glavi sinoćnju situaciju, čopor homofoba koji pokušava da maltretira druga, zatim nasrću na drugaricu koja je došla da ih pita u čemu je problem. Na srpskim ulicama, nažalost, neretko srećem hodajuće kontradiktornosti slične ovima od sinoć, likove koji žive od validacije drugih sebi sličnih likova, likovi koji se najviše ponose činjenicom da su muškarčine a kidišu isključivo na slabije od sebe. Ljudi su definitivno poludeli.
Dolazi mi Anđela da gledamo nešto, obe smo raspoložene za horor ali smo isto tako obe izbirljive što se horora tiče, te izbor filma traje duže nego što bi trebalo. Od naše četrnaeste godine, kada smo postale nerazdvojne, mali milion puta nam se desilo da nam biranje filma traje duže nego film. Meni to ne smeta, primećujem da mi izuzetno prijaju ti mali uzaludni prozori vremena u kojima se, u principu, ništa značajno ne dešava. Iz istog razloga uživam u vožnjama gradskim prevozom.
Na kraju smo izabrale I see you iz 2019. i iako ni ona ni ja to nismo očekivale, bio je pristojan.
I like the in-betweens, I like the time it takes to get somewhere…
Utorak, 10. avgust 2021. godine
Užas. Ako nešto mrzim, to je da se probudim umorna zbog dugačkih i detaljnih snova koje sam sanjala. Konkretno u snovima od noćas se ukombinovalo par stvari koje mrzim: strme stepenice, sivo oblačno nebo i sveopšti osećaj nervoze. Kada se ovako umorna i neraspoložena probudim, najradije ne bih ni ustajala iz kreveta. Ovaj ceo dan je bio samo potvrda teorije da se po jutru dan poznaje.
And when I grow up, I’m gonna look up from my phone and see my life
And it’s gonna be just like my recurring dream
I’m at the movies, I don’t remember what I’m seeing
The screen turns in to a tidal wave
Sreda, 11. avgust 2021. godine
Današnji dan mi počinje znatno bolje u odnosu na prethodni. Pijem kafu sa roditeljima, standardno prevrćem očima na pitanja koliko mi je ostalo ispita, pričam o tome gde ću sve da putujem. Mnogo izmišljam i fantaziram, u poslednje vreme prednjači ideja o tetoviranju. Počela sam da na Pinterestu gomilam sličice u folder „ideje za tetovažu”. Nažalost, slutim da će sličice još neko vreme čamiti u folderu, s obzirom na to da je spisak stvari kojima sam se za svojih dvadeset godina posvetila na duži vremenski period kratak, da ne kažem i nepostojeći. Iako to nerado priznajem, razmišljanje o ovome neizbežno dovodi do razmišljanja o budućnosti jer realno, ta tetovaža će stajati na meni šta god da se desi. Plaši me pomisao šta će sve ta tetovaža sa mnom videti, pomisliti, osetiti, ukratko, plaši me neizvesnost koju sutra nosi i činjenica da ne mogu na sve ja da utičem.
Izlazim da se nakon zabrinjavajuće dugog vremenskog perioda nađem sa Žikom i Urošem. Sedamo u „Voz” i u društvo nam se priključuje Rajka, preslatki bucmasti pas. Nastupa nabacavanje pričica sa letovanja, novosti, tračeva i svega tome sličnom, zaista slika i prilika tipičnog letnjeg ispijanja kafe. Rasteruju nas, isto tako tipični za leto, komarci.
Četvrtak, 12. avgust 2021. godine
Probudila sam se u izuzetno dobrom raspoloženju zato što znam da ću danas nakon skoro dva meseca videti Amaliju. Ceo dan cupkam i vrtim se po stanu. Čekam je na stanici, zagledana u telefon, nisam je ni videla kako prilazi. Grlimo se kao da se nismo videle dve godine, a ne dva meseca. Nismo mogle da sedimo dugo, ali nema veze, bitno da sam je makar na kratko videla.
Menjam postavu i lokaciju, sedamo u parkić kod Biblioteke, lepa je noć. Pre toga svraćamo do velikog Maksija. Ne znam da li je ovo univerzalno iskustvo za mlade ljude Pančeva, ali kada smo bili mlađi, tipa 16-17 godina, odlazak u veliki Maksi je uvek bio neizostavan deo svakog izlaska, morale su se kupovati raznorazne potrepštine karakteristične za taj period života tipa eminentna Baltik votka. Ponekad smo išli i kada nam nije ništa konkretno bilo potrebno. Kada god nismo znali gde ćemo i šta ćemo sa sobom – idemo u Maksi. Ponekad i dalje to radim što svesno, što podsvesno. Kad god treba da raščistim misli, svratim do velikog Maksija da pokupujem šta mi treba.
Petak, 13. avgust 2021. godine
Definitivno počinjem da osećam pritisak ispitnog roka koji mi nailazi dok gledam datume kako se smenjuju na ekranu telefona. Definitivno moram da se ubacim u gas što se učenja tiče. Svako leto se ulenjim, volim da mislim da to nije zato što sam neodgovorna i imam loše radne navike, već zato što ne mogu lepo da razmišljam od vrućine, a i nije lepo da odbijam pozive za kafe, žurke itd.
Odlučujem da za mene nema više izlazaka bilo kakve vrste, eventualno da bacim đubre i do prodavnice. Ostajem dosledna tome čitav dan na sveopšte iznenađenje, knjiga, sveska, kafa, pauza, pa sve opet. Dan je, naravno, prošao izuzetno nezanimljivo. Ako išta, dok mi je u pozadini išla muzika, krenula mi je jedna jako draga a skoro zaboravljena pesmica. Svaki put kada je slušam, poželim da se probudim ranije, gledam izlazak sunca i napokon naučim da cenim male stvari.
Drndam Duolingo dok se ne zaspim u 10 uveče, preumorna od neispunjenosti današnjeg dana.
Subota, 14. avgust 2021. godine
Dan mi počinje najtipičnije moguće, guglanjem
„violina sanovnik”
„šta znači kada sanjamo preminule”
„bolovi u zglobovima”
„reuma simptomi”
srećan mi osamdeseti rođendan.
Odlučila sam da i danas dan posvetim učenju. U ovom momentu bih dala sve što imam samo da postanem jedna od onih osoba koje sve rade na vreme i koje imaju savršenu koncentraciju.
Ne mogu više da sedim u kući. Zovem Uroša da idemo do „Galerije” da mi baci tarot, pa da zajedno učimo, svako svoje. Ovo se zapravo dosta puta pokazalo kao efikasna metoda, pogotovo u našem slučaju. Valjda kada nas je dvoje ili više, svakoga je blam da prvi pogleda u telefon ili da ometa ovog drugog dok uči pa smo primorani da makar gledamo u knjigu. Zadovoljna sam ovim kompromisom koji sam napravila sama sa sobom. Promeniću sredinu, popiću kafu, i napokon ću naterati Uroša da mi gleda karte, a opet, uspeću i da učim.
„Pa pazi ovako, kao da ćeš da odeš na neki put, ali će biti problema jer nisi baš čista u glavu. Imaš ti još mnogo toga da rešiš sama sa sobom da bi ti krenulo. Tvoj najveći problem trenutno je manjak fokusa i motivacije. Sve neke poteškoće, ali ne neke objektivne i spoljašnje, nego si ih sve sama sebi napravila. Mada ‘ajde, sve mi se nešto čini da će ti biti bolje ako ne od septembra, od oktobra sigurno. Pomoći će ti neka plavuša koja je rak, riba ili škorpija.”
Blago gluvima, presela mi i kafa i tarot.
Autorka bi se sada radije brčkala negde i pijuckala aperol nego što ovo piše
