Nedelja, 13. avgust 2023. godine
Dan je počeo, ako mene pitate, previše rano. Avion je sleteo oko 2 ujutru i ja sam se probudila. Majka me je već čekala na aerodromu. Gledala sam da što pre stignem kući, mada uz priču o Španiji, brzo smo stigli do Pančeva. Kao i uvek imala sam i više nego dovoljno obaveza, i u meni se instant probudio osećaj kašnjenja. Stižem u stan, koji je perfektno sređen, Sanja se uvek potrudi da me dočeka sa besprekorno čistim stanom, sve miriše, samo se ja osećam od puta. Sređujem se, prepakujem stvari, perem veš, i gledam da uhvatim par sati sna. Ustajem oko 11, posle svega četiri sata sna. Umivam se, uzimam spremne stvari, sedam u kola i idem za Kraljevce. Da bi stvari bile jasnije, Kraljevci su jako malo selo nedaleko od Rume, a tu živi Raša. Zvao me je već par puta od ranih jutarnjih sati, i ne može da dočeka da dođem, ne mogu ni ja. Makar na kratko da se vidimo dok ne odem za Kipar. Obožavam da provodim vreme kod njega. Mir sela, zvezdano nebo, cvrkut ptičica su samo neke od stvari koje volim, pored njega, naravno. Tako da se ovaj dan završio u romantičnim poljupcima, gledanju našeg omiljenog crtaća, i mene kako posrnula od umora dremam u njegovim rukama.
Ponedeljak, 14. avgust 2023. godine
Nisam planirala tako rano da ustanem opet, ali posao čeka. U kolima sam, idem ka Pančevu. Danas mi je prvi dan na novom projektu. Radim za veliku IT korporaciju, Levi9, kao senior software developer, već godinama sam u struci, i smatram sebe izuzetno uspešnom u poslu, ako smem da dodam tako me vide i drugi ljudi. Stižem do stana, otvaram laptop i krećem da radim. Savest me grize, spremam jako bitnu sertifikaciju, za koju učim već mesecima. U našem poslu mi na to gledamo kao jako bitnu stvar. U našoj firmi, od preko hiljadu zaposlenih, samo dvoje ljudi imaju tu sertifikaciju, ja bih bila treća. To mi stvara dodatni pritisak, ili ga ja stvaram sama sebi, kako god bilo, posle posla učim, i u jednom trenutku odlazim na pivo sa društvom. Kao i svako ljudsko biće ne mogu da radim i učim po ceo dan, imam i ja dušu, i iz tog razloga sedam u „Pogon“ sa društvom, pričam im kako je bilo u Španiji, a oni meni pričaju šta se sve izdešavalo dok me nije bilo.
Na moje veliko iznenađenje, posećuje me Raša, razumem ga. I ja želim da provedemo što više vremena zajedno pre nego što otputujem opet. Opet se komiram u njegovom zagrljaju.
Utorak, 15. avgust 2023. godine
Opet je jutro previše brzo došlo. Kao i svaki radni dan, sastanci, projekti, učenje. Polako počinjem da se gušim u pritisku, hvata me trema. Sutra je dan D! Odlazim do majke na kafu, da napravim pauzu od učenja i da joj se malo požalim na svoj pritisak i možda čak i strah od sertifikacije – neuspeha. Moja majka je jedna divna žena, definitivno osoba u mom životu koja je uvek bila tu za mene. Svedena i brižna, uvek tu da me sasluša, da mi pomogne. Ukratko moja majka je moj super heroj.
Vraćam se u stan i kuvam petu kafu, znam da neću spavati večeras. U jednom trenutku mi se čini da sam sve zaboravila, da je možda najbolje da odustanem i da se samo ne pojavim na sertifikaciji sutra. To je ono što me slama, toliko samouvereno delujem na poslu, a kada bi samo znali koliki sam tremaroš, koliko mi je teško da se suočim sa nekim stvarima. Prolaze sati previše brzo i polako kreće da sviće, a ja i dalje gledam u dokumentaciju i učim, ne znam samo šta više čitam.
Sreda, 16. avgust 2023. godine
Spremam se, oblačim, ne previše poslovno, i krećem ka Beogradu. Dolazim u ispitni centar, obliva me znoj i tresu mi se ruke. Bože koliko meni ove stvari padaju teško. Test počinje, imam 50 pitanja i 120 minuta, kamera me snima sve vreme, flašica vode usamljeno stoji na stolu, i ja polako radim svoju dugo spremanu sertifikaciju. Na kraju još jedan poen za mene, opet dokaz i drugima, a i sebi samoj da sam dovoljno, a u nekim trenucima, i previše dobra u svom poslu, na ekranu se ispisuje reč Pass. Prvo javljam majci, mojoj najvećoj podršci, u svemu pa i u karijeri, onda tek zovem šefa, da ga obavestim da sam još jednom pobedila.
Vraćam se za Pančevo, i sedam u „Kulu“ na ručak sa najboljom drugaricom, konačno malo vremena za nas, da se ispričamo i da mi poželi srećan put, jer već sutra neću biti ovde. Usput sam svratila i do bake, divne žene koja uvek ima nešto ukusno za klopu, a ja uvek raspoložena za hranu. Donela sam joj suvenire iz Španije, oduševila se, raspričale smo se, kao što to samo nas dve umemo. Morala sam da krenem, moram da se pakujem i da se spremam za sutra, saznala sam da mi avion poleće u 6 ujutru, što me iskreno nije obradovalo, ali šta je tu je.
Raša je došao oko 8 uveče, taman kad sam završila sa pakovanjem i peglanjem, ne znam zašto imam tu opsesiju da ispeglam stvari pred put, apsolutno nepotrebna radnja. I tako smo opet zaspali zagrljeni i umorni.
Četvrtak, 17. avgust 2023. godine
Pola tri ujutru, bude me poljupci i nežni dodiri treba da se oblačim i da krećemo polako ka aerodromu – jako mi je teško, a u isto vreme sam i jako srećna što putujem. Pokupili smo društvo, i relativno brzo stigli na aerodrom. Rastanak mi je pao teško, ali znam da se „brzo” vraćam, i znam da će nam biti još lepše kad se malo uželimo jedan drugog.
Ukrcavamo se na avion i krećemo. Nisam očekivala da bude ovoliko toplo, nakon dolaska u smeštaj odlazimo na plažu, shvatamo da ne možemo da se odlučimo da li je toplije u moru ili van. Neverovatno koliko topla zemlja. Oduševljena sam, jer je meni obično svuda hladno.
Nalazim malo vremena da završim posao koji mi je ostao, a potom idemo do grada, i opet ostajem u šoku. Nemam reči kojima bih opisala ovo mesto, zaista ni na jednom party ostrvu nisam videla toliko žurki i ludila. Promuvali smo se po klubovima, i s obzirom na to da je prvi dan ja sam već oko 1 odlučila da se vratim u apartman i legnem. Ipak je prvi dan, i još uvek sam iscrpljena od puta.
Petak, 18. avgust 2023. godine
Navika iz Pančeva, da se budim u osam, ustajem i odlazim na doručak, dok svi ostali spavaju. Sve mi deluje da se jako partijalo sinoć.
Nakon što su se svi probudili, odlazimo na najpoznatiju plažu na Kipru – Nissi plaža. Kilometri peska, popločanog peškirima i ležaljkama, i pored tolike gužve voda je i dalje tirkizna i čista, ni najmanje zamućena. Sunčam se, odmaram, i napinjem ljude da igraju sa mnom tenis u vodi, obožavam tu igru, mada na smenu, nekako se trude da mi udovolje, pa ja i još neko skakućemo i udaramo lopticu po plaži. Svi zajedno odlazimo na ostrvce sa koga se lepo vidi zalazak sunca, u kojem uživamo. Na kraju dana, kao pravi penzos odlučujem da legnem da spavam i ne izlazim večeras, sakupljam snagu za sutra, jer je sutra „Solomun” na „meniju”.
Subota, 19. avgust 2023. godine
Sinoć se partijalo do ranih jutarnjih sati, dok sam se ja fino odmarala u svom apartmanu. Tako da danas, većina odlučuje da ostanemo u hotelu i da se banjamo na bazenu. Sinoćne avanture i priče su mi okupirale dan, konstantno me zasmejavajući kako to samo oni umeju.
Razvukli smo se pa sada malo kasnimo, ali spremno obučeni možda čak u previše boja, u taksiju jurimo ka „Aja Trijadi”, gde poznati DJ nastupa. Gomila ljudi i prašine, kao i na svakom festivalu, samo bolji vajb odaju more i plaža, i prelepo obojeno nebo prilikom zalaska sunca. DJ je bio fenomenalan, ali kao i uvek nama nikad dosta, pa smo produžili do centra Aja Nape na after, gde smo završili u „Zamku” – najpoznatiji klub ostrva je „Castle”. Tri stejdža unutar samog kluba, neverovatno dobra atmosfera, i muzika koja mami pokrete iz tebe. Na kraju, za mene previše „rano” ležem u krevet, u mislima mi je plaža, jedva čekam da se potopim u more koliko je toplo. Sunčevi zraci mi malo smetaju da zaspim, navlačim zavese, razmisljam o Raši, malo mi nedostaje. Laku noć.
Autorka je uvek u potrazi za balansom, između posla i žurkanja, ljubavi i karijere, slobode i obaveza
