Blizine i daljine

Nedelja, 13. jun 2021. godine 💪🏆

Slušam jutarnju vremensku prognozu, najavljuju promenljivo vreme. Jun je mesec sa dva godišnja doba, a ponekad se čini kao da se sva četiri smene u samo jednom danu. Neki ljudi još uvek uključuju grejanje. Ovih dana pri izlasku iz kuće od pratećih rekvizita obavezni su kišobran, sunčane naočare i naravno maska.

Deset je sati, odlazim na pijacu, nije gužva, možda zbog kiše koja je prethodno padala. Volim tu našu zelenu pijacu i miris voća i povrća koji se širi okolo.

Vreme posle nedeljnog ručka provodim sa tatom pored TV-a navijajući za Noleta. Obećala sam mu da ćemo zajedno gledati, jer bolje je u društvu. Početak je izuzetno napet i obeshrabrujući, Nole igra loše, mladi Stefanos Cicipas dominira i naravno ubedljivo vodi sa 2:0 u setovima. Gubim živce i nerviram se, možda je do mene, možda ne treba da gledam, izlazim, ulazim u sobu, ali ne vredi, kao da je već izvesno da Nole neće pobediti mladog Grka. Međutim, Nole je po ko zna koji put beznadežnu situaciju preokrenuo u svoju korist. Pokazao je svoje igračke majstorije, duh velikog sportiste i oduševio je ljubitelje tenisa i ponovo lansirao našu Srbiju na pobednički tron. Srećna sam i ponosna. Divan čovek, human, a pre svega odličan sportista, najbolji na svetu!

Čitam komentare na društvenim mrežama, mnogi su srećni i raduju se, ali ima i onih sa negativnim komentarima koji mu svašta zameraju, uglavnom sve to nema veze sa sportom, a ni sa tenisom.

Da li smo sposobni da se radujemo tuđoj sreći kao svojoj?

Ponedeljak, 14. jun 2021. godine ♥🍀

Volim jun, ali 14. posebno. 😉 Probudim se, pogledam u telefon kad tamo pregršt poljubaca i lepih želja samo za mene! Naravno, moj je rođendan! 😊 Kako je lepo kad mi tako počne dan. Ispuni me pozitivnom energijom i tog dana mi ništa nije teško, sve je nekako lako, veselo i lepo. Volim sve poruke i one koje su stigle tačno u ponoć, jer je neko čekao i želeo prvi da mi čestita rođendan. Volim i one koje su stigle ujutru i kasnije u toku dana. Volim i one poruke koje stignu sutradan, sa zakašnjenjem, jer za prave i iskrene želje nikad nije kasno. Svima ljubazno zahvaljujem na lepim željama.

Odlazim u školu iako imam i-ha-haj godina, u stvari ja celog života idem u školu jer takav je život prosvetnog radnika. Lepo je, uvek sam okružena mladim ljudima. Prija mi njihova energija. To je jedan veoma odgovoran posao koji nije ni malo lak i koji je potpuno nepravedno postao skoro pa nebitan, ili nekako na začelju prioriteta deci, roditeljima i društvu uopšte. U doba korona pandemije škola ne liči na školu. Kombinovana nastava je donela mnogo problema deci, roditeljima i nastavnicima. Probleme sa internetom, telefonima, memorijom, raznim platformama za učenje i mnoge druge smo ipak nekako prevazišli i sada jedva čekamo da se i ova školska godina završi u nadi da će sledeća biti normalnija, sa više sati u školskim klupama i boljim postignućima.

Veče provodim sa društvom. Prošle godine nisam slavila rođendan, naravno zbog korone i bezbednosnih mera. Desetak odabranih prijatelja se okupilo u restoranu da uz druženje, laganu večeru i vino proslavimo. Mnogo mi je lepo, svi ti dragi ljudi sa kojima se nažalost ne viđam baš često, došli su zbog mene i ulepšali mi dan. Nismo ostali do kasno jer restoran radi do 12, ali smo ipak zatvorili kafanu. 😉

Nedostaje mi moj život, a najviše mi nedostaju ljudi i druženje.

Utorak, 15. jun 2021. godine 🤝 👏

Veliki dan za maturante, dan za polaganje maturskog ispita. Dolazim u školu nešto pre 12 časova i na ulazu u dvorište srećem Anastasiju, maturantkinju, koja me gleda značajno, pozdravlja i dobacuje „Nemojte ništa da me pitate”. Kako da je ne pitam, pa dolazi na ispit, a tu se ispituje.

Kraj školske godine je veoma stresan za učenike. Puno nervoze. Danas polažu izborne stručne predmete, tročlana ispitna komisija je sa jedne strane i jedanaest kandidata za ispitivanje sa druge. Došla sam kao ispitivač u nadi da mi se neće ponoviti iskustvo sa prethodnog ispita od petka kada se jedna učenica rasplakala na ispitu. Uplašila me je, nisam u momentu znala šta se dešava i kako da joj pomognem. Ispostavilo se da je stres. Nije to bilo plakanje za dvojku, nego zbog treme. Izgleda da su se deca za vreme pandemije odvikla od klasičnog odgovaranja. Na sreću posle tri pokušaja učenica je završila odgovaranje sa četvorkom. I ostali učenici su uspešno položili maturu. Završavaju jedno poglavlje svog života. Neko od njih se opredelio za dalje školovanje, neko će pokušati da nađe posao i uđe u svet odraslih, ali ima i onih koji su se tako mladi odlučili da uđu u svet roditeljstva.

Svima želim sreću!

Sreda, 16. jun 2021. godine 💻📝

Maturanti su završili svoje obaveze, ali učenici prve godine nisu. Imaju još ovu nedelju za odgovaranje i popravljanje ocena. Po kombinovanom modelu korona rasporeda, ove nedelje su u školi, a ne onlajn. Njih je korona zatekla još u osnovnoj školi, kao da su naviknuti na povremene dolaske u školu i onlajn (ne)učenje. Došli su u 8:00 na početak prvog časa. Svi su prisutni. Vreme je za zaključivanje ocena, a niko se nije javio da je popravi. Imam utisak da je nekima bitno samo da je pozitivna ocena, nije važno koja. Svi su zadovoljni predloženim ocenama, osim mene. Jelena ima ocene između 4 i 5, pitam je za domaći, kaže da nije uradila. Nagovaram je da se potrudi još malo i obećala je da hoće.

Žale se kolege da su nam deca nezainteresovana, bez radnih navika i sa niskim postignućima. Teška je bila godina, pri kombinovanoj i onlajn nastavi od učenika se zahteva puno samostalnog rada, na koji oni nisu navikli i koji se pokazao kao pretežak.

Kakva nam školska godina predstoji i kako pomoći učenicima da ostvare bolja postignuća?

Četvrtak, 17. jun 2021. godine 📲📚

Sa dolaskom korone, radi bolje i brže komunikacije napravili smo razne vajber grupe. U mom telefonu su vajber grupa za nastavnike, grupe za odeljenjska veća 1-7, 4-3, 4-6, grupa za tim za promociju škole, grupa za aktiv hemijsko-tehnološke grupe predmeta, grupa za ekskurzije i još neke druge privatne vajber grupe. Znači ima ih desetak, a problem nastaje kada članovi tih grupa krenu da se dopisuju, raspravljaju, objašnjavaju, telefon tada neprekidno iritantno zvrkcka primoravajući me da utišam zvuk, a poruke da pregledam kasnije.

Oko 10 časova stiže vajber poruka. Treba da odem u školu da popunim anketu o seminaru „Kvalitetna nastava III” koji smo slušali onlajn poslednjeg vikenda u maju.

Pri nedavnom ažuriranju podataka o sakupljenim bodovima preko akreditovanih programa stručnog usavršavanja – seminara shvatam da sam od 2017. godine do danas sakupila 120 bodova štoje više od potrebnih 100 bodova na petogodišnjem nivou. Dobra sam. 😊

Oko12 časova opet stiže vajber poruka. Obaveštavaju nas o popuštanju mera. Dozvoljavaju se ekskurzije i proslave završetka srednje škole. Ova mera se očekivala, tako da su se učenici sami još ranije organizovali oko proslava maturske večeri.

Digitalna tehnologija napreduje, a mi se trudimo da je pratimo i koristimo.

Petak, 18. jun 2021. godine 🚗 🎵

Budim se rano, posle obavezne omiljene jutarnje kafe odlazim na trening. Kada sam u mogućnosti treniram u prepodnevnim terminima. Dva puta nedeljno, od novembra. Naporno je, ali osećaj posle treninga je odličan.

Povremeno se prošetam po Narodnoj bašti, po keju ili jednostavno po gradu. U jednoj od takvih šetnji svratila sam do zgrade Gradske uprave da pogledam maturske tabloe. Šok, svi tabloi su išvrljani, fotografije maturanata i nastavnika jedva da mogu i da se raspoznaju. Ne znam od kada datira taj trend, ranije nije bilo tako. U svakom slučaju jedna ružna slika našeg vremena.

Pančevo se pretvorilo u veliko gradilište. Kuće se ruše i grade se zgrade, u centru, van centra, svuda. Ulice su prašnjave, prepune automobila, saobraćaj je veoma otežan. U Pančevu je postalo tesno zbog svih tih novih zgrada i automobila. Kao da nema dovoljno prostora, a ni vazduha.

Pronaći slobodno parking mesto na Sodari posle 20 časova je nemoguća misija, a kažu da je tako i u drugim delovima grada. Jednom me je sačekala kazna na vetrobranskom staklu automobila. Bio je petak kao i danas što je. Izašla sam uveče na piće, a po povratku, nigde nije bilo slobodnog parking mesta. Kružila sam i kružila, ali bezuspešno. Naravno da nisam htela da zauzmem mesto rezervisano za invalide niti da bahato parkiram auto na travnjaku ispred zgrade premda bi mi to bilo najzgodnije. Uzaludno sam tražila slobodno parking mesto ili neko mesto gde neću nikome smetati. Nisam uspela, a za nepropisno parkiranje sledi kazna, ne zbog nemara i bahatosti već zato što jednostavno nema dovoljno parking mesta.

Subota, 19. jun 2021. godine ✈🏖

Prvi dan vikenda, dan bez školskih obaveza. Đaci se raspuštaju 22. juna, a nastavnici će svoje obaveze da završe početkom jula, a onda ću i ja konačno na odmor. I to letnji. Volim da putujem. I to uvek na neko drugo mesto, u želji da vidim nove predele, da upoznam nove ljude, običaje, da osetim nove ukuse.

Uprkos koroni, prošle godine sam ipak uspela da otputujem na more. Nismo imali mnogo opcija za putovanje, tako da je naš izbor bio Egipat. Ostvarila sam sebi dugogodišnju želju. Imali smo noćni let i doživeli smo čaroban prizor iznad Kaira koji je blještao kao u nekoj bajci. Pamtim vrelinu koju sam osetila odmah po sletanju u Hurgadu dva sata posle ponoći. Srećom tamo stalno pirka vetar pa je ta vrelina podnošljivija. Veliko peščano prostranstvo i ogromni hoteli u nizu ostavili su snažan utisak. Egipćani koje smo sreli i upoznali su izuzetno ljubazni i druželjubivi. Lako uče jezike, a nas su odmah dočekali sa pozdravom „Srbija!” i tri podignuta prsta, a zatim su i samouvereno dodali: „Kako si, dobro si!”, uz široki osmeh. Interesantni su im Evropljani. Na svakom koraku su tražili da se slikaju sa nama, pa nisam znala da li da se osećam kao „celebrity” 😉 ili kao cirkus. 😊 More im je božanstveno, čisto i toplo. Najjače utiske su ostavili koralni greben na našoj plaži kao i predivan podvodni svet. Nažalost, zbog pandemije nisu organizovni izleti u Kairo, tako da ću piramide videti neki drugi put, nadam se.

Opet me zovu daljine. Još uvek ne znam ni kad, ni gde, ali znam da ću sigurno putovati sa mojom Ljiljom, koja obožava more i putovanja. Uvek mi tako, u poslednjem trenutku, na brzinu odlučimo i odemo na neko lepo novo mesto.

Putovanja su lepa, život je lep!

Autorka je tehnolog, predaje hemijsko-tehnološku grupu predmeta, voli prirodu, putovanja i ples