Nedelja, 21. jul 2019. godine
Pola raspusta je prošlo. Podjednako se radujem raspustu kao i moj desetogodišnji sin, jer nema trčanja na dodatne aktivnosti oko osnovne i muzičke škole, treninga fudbala, dečjih rođendana…
Nedavno smo se vratili iz Grčke, nahranili duh i telo. Najčešće na moru dobijem odgovore na neka pitanja o kojima razmišljam u poslednje vreme. Više slobodnog vremena na promenjenoj lokaciji stvarno deluje isceljujuće. Bilo je nezaboravno, drugačije, mislima smo još uvek tamo. Uvek sam se pitala da li ljudi koji žive na moru priželjkuju nešto geografski drugo, toliko kao mi njihovo more.
Naredna četiri dana moj sin će biti kod tate. Ako ne računamo svakodnevne obaveze, nailazeće poslove, gledaću da vreme iskoristim malo za sebe i za kreativne večeri s prijateljima.
Rano prepodne utisci nedelje i brzi hod sa kumom na sportskom. Motivišemo jedna drugu na zdrave navike. Mnogo je lakše i lepše imati saputnike na ostvarivanju ideja. Često nam se i deca druže.
Nedeljni ručak je sa porodicom. Drago mi je da se ipak trudimo da očuvamo neke vrednosti i ipak malo družimo jer ne stižemo mnogo tokom radne nedelje.
Večeras sam se sa dragom drugaricom dogovorila da odemo u letnji bioskop na terasi alternativnog prostora „Kvaka 22”. Interesantan je naziv prostora. „Kvaka 22” je termin koji se koristi svuda gde se pojavljuju kontradiktorna birokratska pravila – situacija u kojoj pojedinac mora da ispunjava određeni preduslov kako bi postigao određeni cilj, a da bi ispunio taj preduslov, mora da postigne željeni cilj. Na primer, paradoks traženja posla. Da biste dobili posao, potrebno je da imate radno iskustvo, a radno iskustvo ne možete imati dok ne počnete da radite… Postoji istoimena knjiga i film.
Ali mi smo došle na jedan drugi film, južnokorejski, budistički: „Proleće, leto, jesen, zima i proleće” iz 2003. godine. Govori o budističkom monahu koji živi u jednom samostanu koji plovi na jezeru okruženom šumom i podučava jednog dečaka kako da i sam postane monah. Duboko duhovan film o životu, vremenu i promeni.
I povratak filmski. Letnje veče… Vožnja uz društvo koje prati mesečina.
Ponedeljak, 22. jul 2019. godine
Treći dan kako mi je sin odsutan. Iako se čujemo svaki dan nakratko, nedostaje mi. Srećom, zbog prirode posla koji obavljam od kuće, dosta vremena provedem u toku dana s njim. Ako ne uvek u potpunosti prisutna, opet mogu prekinuti rad ako je u momentu potrebno. Ovo bude u drugu ruku i teško ponekad, kada prevodim nešto što zahteva visoki nivo koncentracije u kraćem roku, tada mi svako odvlačenje pažnje otežava rad. Živela tada škola, jer gledam da rad za kompjuterom obavim dok je on u njoj.
Poziv sudije iz Kovačice s kojim sam već sarađivala i koji mi je bio i na brakorazvodnoj parnici pre dobrih koliko godina… Obaveštava me o prevođenju u postupku u oktobru i poziva na njega. Iznenađuje me njegova prijatna izjava da je radije mene pozvao, s kim već ima pozitivna iskustva… Ponekad je i malo pažnje dovoljno da ulepša dan.
Veče je donelo spontani izlazak u Narodnu baštu na brzi hod i u bašticu sa drugaricom. Odlučile smo da iskoristimo ovih par mojih i njenih slobodnih dana. Predivno veče u deliću prirode, danas neverovatno praznom naspram vikenda, naspram bašti u tržnom centru.
Utorak, 23. jul 2019. godine
Prethodno veče mi se najavio bata da će doći. Baš me je iznenadio i obradovao, nisam znala da je u Pančevu. Otkad radi u inostranstvu, još ređe ga viđam. Ali, kao što i sam kaže, fizička daljina i granica u današnjem svetu tehnike ne predstavljaju toliki problem za komunikaciju i održavanje prijateljstava. Naravno, povremeno dođe i do ipak bitnih susreta
Pričao mi je kako se snašao na novom radnom mestu u Luksemburgu. Drago mi je što je zadovoljan. Volim kada čujem i pozitivne životne priče nakon odlaska odavde. Znanje jezika je svakako neprocenjivo i sa prethodnim iskustvom vodi ka boljem izboru posla.
Pričao mi je o interesantnom provincijskom gradiću u kom živi nedaleko od radnog mesta, a koji je daleko privlačniji za život od velikih, prenaseljenih gradova, do kojih se uvek nekako može stići.
Jedino me stepen slobode koju sam dostigla i priča koju imam ovde sa ljudima koči u ovakvim razmišljanjima. Ali neke stvari su promenljive… Mislim da bi me samo neka ljubav mogla navesti na odlazak… Ne bi bilo naodmet učiti nemački…
Malo se igram sa bratovljevom jedanaestomesečnom bebom. Kakva maza i dobrica od deteta. Kada me uhvati za lanče, ne pušta me.
Dete mi preko telefona priča kako je proveo dan.
Filmsko veče sa drugaricom. Za film po našem ukusu vredi se potruditi i oko spajanja televizora s kompjuterom i pronalaženja filma na internetu. Vong Kar Vaj…
Sreda, 24. jul 2019. godine
Poseban dan. Dete mi se vratilo kući. Drago mi je da je pričljivo, tako da ga samo malo treba podstaći na razgovor. Međutim, ako je zauzet s drugarima ili raznim aktivnostima, razgovor i utisci dana čekaju do večeri pred spavanje.
Leti kupanje, igrice, hrana, sport – i njemu je ispunjen dan. Sve manje uspevam da ga nagovorim i motivišem da samo sa mnom ide nekud. Stiže polako pubertetet, menjaju se interesovanja. Sve su važnija prijateljstva i druženja, a mama je tu da reguliše saobraćaj i ugodi, uteši, posluša, razume, prihvati… Nije li malo.
Popodne završavam prevod jednog ugovora o osnivanju firme…
Veče. Klinci nam se kupaju u bazenu, kuma i ja na terasi u dvorištu.
Četvrtak, 25. jul 2019. godine
Prepodne namenjeno je prevođenju za kompjuterom i poslovima u kući. Kada mogu, kombinujem ih, jer me ubija dugo sedenje.
Nedavno su me pozvali na prevođenje kod javnog beležnika i okončanje predmeta restitucije koji je trajao sedam godina. Neverovatno koliko je teško dobiti ono što ti pripada. Bilo je interesantno upoznati se sa svim osobama sa čijim imenima sam se u više navrata sretala.
Dete sa drugom iz susedstva. Smišljam ručak.
Iako se čini jednostavno kuvati za dvoje, nije uvek baš tako. Oboje donekle biramo šta da jedemo. Ja zbog zdravlja i linije, a on ne voli sva jela. Pa pravimo kompromise ili ugađamo. Kada koliko vremena imamo.
Srećom, bude i domaćih namirnica kod kuće, moji roditelji i brat brinu o tome. Uzgajaju nešto vrsta povrća u plasteniku, bude i lepo i korisno. Eto primera primene fakultetskog programiranja na uzgoj povrća. Brat frilenser kao i ja. Sa svim prednostima i manama posla, njegov lični izbor.
Dok se igramo u bazenu, dete mi priča detalje igrice sa fudbalom. Ne razumem se toliko, ali ga saslušam, s nadom da će i o drugim stvarima ovako hteti jednom da priča sa mnom.
Predveče čas mađarskog sa devojkom iz Hanovera. Nakon toga velika šetnja, Narodna bašta, drugi svetovi sa drugaricom. I ona je svetski putnik. Spaja lepo i korisno u povremenom radu u inostranstvu.
Veče sa sinom pred spavanje. Čitamo Harija Potera. Kada je neka tema aktuelna kod njega, u stanju je da mu dugo drži pažnju i da istražuje sve o njoj.
Petak, 26. jul 2019. godine
Posle jutarnje kafe prevođenje i obrada podataka. Vrlo je bitno obratiti pažnju na detalje jer nose značenje i bitne informacije. Pogotovu je važna diskrecija u mom poslu, koja se podrazumeva, ali neke institucije ipak zahtevaju da im potpišete saglasnost.
Dete se igra sa drugom. Povremeno ih obiđem.
Divno popodne sa sinom i bratom i kupanje. Sin jedva dočekao ujaka da se igraju.
Pričam sa sestrom iz Mađarske. Poziva nas da u avgustu dođemo malo do njih u Sekešfehervar, gradić između Budimpešte i Balatona. Rado pristajemo. Nedostaje mi da se ispričam sa njom. A taman će nam se i deca družiti. Malo da obilazimo grad koji će zbog velikog praznika biti pun sadržaja, a možda stignemo i do Balatona.
Petak veče provodim kod kuće. Long distance prijateljstva.
Subota, 27. jul 2019. godine
Ranojutarnji razgovori sa sinom. Čim otvorim oči, sledi „samo ovo da ti kažem”, naročito zato što mu narednih sat vremena ne dozvoljavam da se čim ustane, zalepi za telefon…
Krenula do pošte na Tesli, međutim ona subotom ne radi. Možda i bolje tako jer sam se ionako loše parkirala, što nemam običaj. Jednostavno, često nema parking mesta u gradu. Otišla sam do nove pošte, pa nastavila na pijacu i u prodavnicu. Kafu još nisam popila a potrebne su mi barem tri dnevno.
Posle ručka prihvatam se prevoda za neki konkurs koji uskoro ističe. Interesantno je kako neki ne razmišljaju i ostavljaju za poslednji trenutak odnošenje na prevod tako bitne stvari, pa od tebe zavisi sav ishod.
Dete sa drugovima odlazi uz pratnju odraslih na sportski. Ja, nažalost, nikud ne stižem danas.
Popodne onlajn čas sa Hanoverom. Časovi mađarskog opet lepši deo posla, naročito kada imam uporne i vredne učenike. Najviše se radujem ostvarenim prijateljstvima nakon časova. Bude interesantno. Nije svima lako naučiti mađarski jezik, ali mislim da je ipak ostvarljivo, ako imaš jak motiv, i prepreke nisu nesavladive.
Predveče sa detetom, pravimo planove za sutra.
Autorka je majka desetogodišnjeg dečaka, sudski tumač za mađarski jezik, nastavnik mađarskog jezika, ljubitelj prirode i umetnosti. Hobista u duši.
