Nedelja, 18. novembar 2018. godine
Dobro jutro 69. put. Privremena adresa. Sobica i savršeno udoban krevet. Ulazna vrata i vrata za izlaz na drvenu verandu. Sa nje pogled na dvorištance. Komšiluk u svim pravcima. Ne viđamo se ili retko, onako preko plota „haj” – „haj”. Rano je. Prvi zraci sunca ulaze u sobu kroz prorez na zavesi. Čuju se ptice. Kao buđenje u sred šume. Galebovi opominju da je blizu more. Šta ćeš lepše. Prirodno buđenje, bez alarma.
Pogled na sat, 8:30. Vreme za ustajanje, spremanje i pokret. U 10 AM Nikola i Gaga dolaze po mene. Idemo na Menhetn. Šetnja, pa Metropolitan Opera. Slušamo (i gledamo) Pučinijevu „Tosku”. U holu, pre ulaska, Gaga i ja se zabavljamo gledajući šarenilo publike. Posebna priča. Premijera „Toske” u Met Operi bila je 2017. godine, a u ulozi Maria Kavaradosija – slikara, bio je naš Zrenjaninac Željko Lučić – bariton. Pomislila sam – KAKAV DAN, mada se još nije završio. Nastavili smo druženje. „Maloi”, grčki restoran u „Astoriji”. Još jedno radovanje. Posle mnogo godina susret sa Pecom, školskim iz Gimnazije. Divna sećanja uz vino. Priči nikad kraja… Lep završetak dana.
Ponedeljak, 19. novembar 2018. godine
Dobro jutro 70. put. U NY sunčano jutro. Odlično. Sad je 8:30, a moji domaćini se uskoro vraćaju sa posla, oko 10 AM. Nisam pogrešila. Radni dan im počinje oko 5 AM. Sa prvim klijentima se sreću pre 6 AM. Takav je posao fitnes trenera. Spremam im iznenađenje u vidu zajedničkog doručka. Prava retkost. Prijatni trenuci. Ćaskamo o jučerašnjem danu, kakvi su nam planovi za danas i narednih dana.
U 10 AM krećem kod Gage. Nismo dangubile nego smo odmah krenule. Dan brzo prođe u dobrom društvu. Sunčano bez vetra. Za razliku od predhodne šetnje prošlog četvrtka. Bilo je oblačno. Ništa posebno. Ušle smo u prodavnicu. Ženski se zadržale. Kada smo izašle – SNEG! Napadao. ZABELELO. Samo pre dve nedelje, tačnije, 1. novembra bila sam na plaži, na Atlantiku. Bilo je preko 20 stepeni. Neko mi je rekao pre dolaska u SAD da sam odlično vreme izabrala za posetu. Jesen je najlepše godišnje doba u NY. Iako je jesen zvanično počela, kada sam stigla, bilo je kao u ekspres loncu. Oko 30 stepeni C. Nisam mogla da nadišem od velike vlage. Onda ona lepa najavljena jesen i iznenada sneg.
Druženje smo završile kod Gage uz pićence i sladoled od borovnica sa prelivom od malina koji je Gaga pravila.
Večera, druženje pre spavanja i svako u svoju sobu. Odlično prolazno vreme – 22 h ili kako ovde kazu 10 PM. Ostalo je snage za čitanje. Do sutra LAKU NOĆ.
Utorak, 20. novembar 2018. godine
Dobro jutro 71. put. Još jedan lep dan u najavi i bez obaveza zbog kojih sam ovde. Pristojnu ponudu koju sam dobila skoro odmah sam prihvatila. Želja da dođem u New York se ostvarila. Njima je bila potrebna pomoć, a meni avantura. Devojčica Ema će uskoro da napuni četiri godine. Da ne bi morala da ustaje u četiri i ide u obdanište, ja sam sa njom dok mama ili tata ne dođu sa posla. To je obično 2-3 sata dnevno, retko duže. Pošto vole druženje kao i ja, nije nam teško palo da se organizujemo i iskoristimo svaki trenutak za odlazak u prirodu.
Išli smo po meso, jaja i druge domaće proizvode na farmu kod Amiša u Pensilvaniju. Na plantaže jabuka da ih beremo u Pokipsi (piše se Poughkeepsie). U Botaničku bašu, na Medveđu planinu, na Atlantik, u Hyde Park – obilazak muzeja i rodne kuće i groba Frenklina D. Ruzvelta. Šetnje po Menhetnu da ne nabrajam. Muzeje smo ostavili za zimu. Interesantna stvar na koju sam se privikla iz prve je to što nema televizora. Idealna situacija da počneš da slušaš svoje misli i čitaš knjige koje su bile na čekanju. Ponela sam tri od Murakamija. Odavno čitam šta dohvatim.
Ne govorim engleski, ali ga solidno razumem. Sada sam videla koliko me to neznanje ograničava u komunikaciji. Razmisliću o ovom problemu.
Popodne smo izašli u šetnju po kraju, da se lepše spava.
Sreda, 21. novembar 2018. godine
Dobro jutro 72. put. I današnji dan je za mene skoro neradan. Emin tata je stigao pre 10 AM. Čitam knjigu uz lagani doručak i kafu. Izbor hrane je raznovrstan. Puno namirnica sam probala iz radoznalosti. Malo toga mi se dopalo. Hamburgeri su bljak. Pecivo uz hamburger bljak, bljak. Ali zato kolačići i hleb iz pekare „Le Pain” čista desetka. Ovde u kući jedu organsku hranu. Ne jedu američku (GMO). Obavezno moram da spomenem izvesnog gospodina Munćana, mesara. Nema ko mi ga nije ovde spomenuo, njega i njegov dućan. Bila sam da proverim… lepše čvarke nisam jela (ili sam ih se samo uželela). Dobra je i švargla, a i pančeta.
Danas idemo da tražimo ćurku. Sutra je DAN ZAHVALNOSTI! Za nas je to ĆURKIN DAN i red je da ga proslavimo kako dolikuje. Pošto nam vreme ide na ruku prvo idemo u šetnju po Bruklinskoj Promenadi i da vidim Bruklinski most. Ovih dana je u Bruklinu Božo Vrećo. Možda ćemo se sresti. Rado bih ga pozdravila. Ili je možda još bolja prilika da sretnem Vladimira Milivojevića – Boogija. Živi u Bruklinu. Na druženju sa njim 2015. godine na PAFF-u predstavio je i svoje knjige „Gangs”, „Drugs” i „NYC”. Neverovatne priče. Fotografije su nastale u Bushwicku, Queensbridgu i NYC. Prošla sam kroz sve te delove grada i prošli su me žmarci pri pomisli na Boogijeve fotogafije.
Šetnja Bruklinom, uživanje u zalasku sunca i već uobičajen kraj dana.
Četvrtak, 22. novembar 2018. godine
Dobro jutro 73. put. Neradni dan za sve ukućane. Praznik je u ovoj državi. Najhladniji THANKSGIVING DAY od 1871. godine, -7 C, a zbog vetra osećaj je kao da je -14 C. Danas sam ja glavna kuvarica. Supa pristavljena, ćurka u rerni. Jedino sos od brusnica sprema Emin tata. Dolazi nam u goste Emin stric Voja iz Čikaga. Dok ja kuvam ostali su otišli na aerodrom po gosta.
Pokušavam u međuvremenu da se čujem sa sinom, sestrom i nekoliko drugarica. Čula sam lepe novosti i manje lepe. Manje lepe se tiču situacije u zemlji, a to i nisu novosti. Zahvaljujući FB i nekim dragim ljudima i drugarima kao što su Dejan R., Snely B. B., Miroslav S., Monika H., Nena B., Boban T., pratim kulturnu scenu u Pančevu. Pokušavam da to nadoknadim koliko mogu ovde. Pre neki dan smo išli u knjižaru-čitaonicu „Barnes & Noble Bookstore” i neplanski prisustvovali književnoj večeri i promociji knjige „Long Road Mercy” Davida Baldačija. Još da mi se posreći i da idem da gleda performans koji je stigao u SAD iz Brazila pre desetak godina „Fuerza Bruta”, biću prezadovoljna. A bio bi dobar i jedan odlazak u neki klub sa živom jazz svirkom. Iiiiiii…
Lepa atmosvera pred ručak, a i za vreme ručka. Popodnevni odmor, popodnevna kafica i kolači.
Veče. Požurili smo svi na spavanje.
Petak, 23. novambar 2018. godine
Dobro jutro 74. put. Nemam još puno prostora za pisanje. Preslišavam se da ne propustim nešto što je „važno” da napišem. Između ostalog to je pouzdana priča iz prve ruke. Sveštenik Saborne crkve Sveti Sava u NY, protojerej dr Živojin Jakovljević, bio je gost kod meni poznatih ljudi ovde u NY. Pored divne priče o ovom gospodinu, čula sam i priču o ovoj našoj crkvi koja je izgorela na Vaskrs 2016. godine. Planira se da krov i prozori budu gotovi do Božića. Biće to poseban doživljaj, da se na Badnji dan i Božić, posle više od dve godine Sveta Liturgija održi u ovom hramu. Već smo se dogovorili da idemo.
Petak je. Većina je spojila dane vikenda sa praznikom. Napolju baš štipa. Ako popusti, smislićemo neki razlog za odlazak od kuće. Pa CRNI PETAK je. Odosmo u shopping…
Subota, 24. novembar 2018. godine
Dobro jutro 75. put. Još 89 buđenja i eto me. Direktan prelet preko Atlantika od 7261,6 km ili 4521,1 milja (kakav precizan podatak). Tu treba ukalkulisati vremensku razliku od šest sati. Ne znam u čiju korist – bukvalno.Vratiti paunde u kilograme i galone u litre. Prebaciti sa sa priča o Trampu i nekih političkih likova za koje sam prvi put čula. I raznih priča koje izvlače iz njihovih života dok još nisu ni znali šta je politika. Samo da ne bi prošli na nedavnim parlamentarnim izborima. Nešto mi je muka…
Idem sa Emom da ponovim gradivo. Recitacije… „Zima, zima e pa šta je”, „Pačija škola”… pesme „Čoban tera ovčice”, „Divna, Divna čarne oči ima”…
Imam još puno posla. Slobodno me pitajte šta vas interesuje kada se sretnemo.
Autorka je PTT penzionerka tek 8 godina. Voli ljude, prijatelje, druženje, porodicu, životinje, putovanja, a najviše sina Jovana
Naslovna fotografija: Jones Beach State Park
