Baš sam se u petak smejao sam sebi, u fazonu da zbog city dnevnika naredna nedelja mora da bude savršena, ipak će sve na papir, pa u javnost, pa šta će ljudi da misle. Ma boli te đon, neka (s)misle.
Nedelja, 10. jun 2018. godine
Čudno smo se družili sinoć i posledice se još osećaju. Spavam. Spava mi se. Baš mi se spava. Međutim telefon je zazvonio. Ana je bila u fazonu:„Da li si stigao?”, ja sam bio u fazonu da sam jedva stigao da se javim na telefon 🙂 . Dogovor je pao, Ana ide sama u Beč. Ja ću iskoristiti svoju autobusku kartu i noćnu liniju. Taman dovoljno vremena da sredim misli i uradim sve što sam prebacio za narednu nedelju. Jer kakve su ti misli takav ti je život.
Ručao sam uz Centrifugu 2018! Naš besplatni letnji edukativni kamp za mlade iz južnog Banata pod nazivom „Kad porastem biću…” našao se u polufinalu SUPERSTE programa finansijske podrške i taj program se zove Centrufuga i sto odsto je like that. Ima nekoliko faza i mi smo baš u onom delu kada treba da obezbedimo što veću podršku ljudi na internetu. Ono kao bugarski voz. Onlajn borba za finale. Sve pršti od sigurnih glasova, lajkova i šerova. Na kraju će dvadeset ideja sa najviše glasova proći u finale. Ceo dan povuci potegni, glasajte za nas.
Noćna linija iz Beograda za Beč. Kreće tačno u 21 h. Očekivano vreme dolaska 5.30 h. Vidimo se sutra.
Ponedeljak, 11. jun 2018. godine
Dan je počeo šetnjom u Prateru jer je naš hotel lociran tik pored tog zelenog lavirinta. Startovo sam prvog prolaznika koji mi je na perfektnom špansko-engleskom objasnio kako da se ne izgubim. Ček in hotel Magdas. Inače magdas znači: „I like it”. Interesantno je da smo u razgovoru sa direktorkom saznali da je hotel nekada bio dom za stare i da je zapravo društveni (dobri) biznis. Osnovan je sa ciljem da doprinese socijalizaciji izbeglica u Beču. Svi zaposleni su izbeglice, super prilika da rade, nauče jezik, napreduju i nastave dalje. Saznali smo i da se niko od njih ne nalazi u bordu ili na višim menadžment pozicijima.
Pre nego što nastavim dalje želim da spomenem da je razlog mog bivstvovanja u Beču program Social Innovation and Programme management, koji vodi ERSTE Foundation u saradnji sa WU.
U 13.30 h smo ušli u ring sa mentorima. Za potrebe ovog programa razvio sam projekat Buddy4family – onlajln servis koji povezuje roditelje dece sa smetnjama u razvoju i personalne aistente // buddy-je. Mentorske sesije (dva puta po 45 min) su prošle baš baš straaava, jer Stephan i Ondrej imaju neverovatno iskustvo, 1.30 h priče sa njima nam je pomoglo da tačno razumemo u kojoj fazi razvoja se nalazimo i koji su nam naredni koraci.
P.S. #samokažem ušli smo u finale Centrifuge 2018. Top dvadeset ideja. Hvala vam na podršci!
Utorak, 12. jun 2018. godine
Reklame: Super je doručak u „Magdasu”. Miris i ukus orijenta je sveprisutan. Raj za čula.
Počeli smo sa radom u 9 h. Nina i Eva su nam požele dobrodošlicu u Campus Vienna University of Economics and Business. Ja sam bio u fazonu: „Ljudi ovde je strava, dajte mi knjigu hoću da izađem na ispit!” Inače campus ima kapacitet 25.000 studenata, centralnu biblioteku čija je spoljašnost u obliku svemirskog broda, više od sto učionica, od kojih je svaka opremljena barem jednim kompjuterom, projektorom i sa najmanje dve interaktivne table. Čitav projekat je koštao više od 300 miliona evra i u potpunosti je finansiran iz plaćenih poreza građana Austrije. Studije na WU su besplatne za sve državljane Austrije, dok građani/ke EU ipak moraju da plate 25 odsto od ukupnog iznosa školarine. Super je i to što je ceo kompleks je energetski održiv.
Sreda, 13. jun 2018. godine
Dovoljno je reći Zoran Puljić, Mozaik Fondacija. Korisno predavanje. Zoran je stvarno faca koja dolazi iz BiH. Već 15 godina posvećeno doprinosi razvoju društvenih inovatora i dobre ekonomije. Žive za to da do 2026. godine svaka mlada osoba u BiH ima za uzora jednog društvenog preduzetnika/cu. Danas su u BiH uzori neke pevačice, po neki sportista i samo jednom detetu Nikola Tesla. Mnogo toga se može naučiti od Mozaika i Zorana, molim vas klikćite na njihova imena, jer nećete zažaliti.
Jedan od novih trendy termina je Collective impact // Zajednički uticaj. Motor bez ostalih delova jednog automobila nema nikakvu funkciju. Isto tako jedna organizacija i/ili kompanija i/ili vladina institucija i/ili organizacija civilnog društva ne može sama da unapredi sistem. Važno je da radimo sa drugima, da razmenjujemo znanje i ostale resurse i da zajedno kreiramo teoriju promene.
Četvrtak, 14. jun 2018. godine
Probudio sam se u 5 ujutru. Radio sam na PITCH-u za #superste do 9 h. Nisam stigao ni da ručam. Prezentacija se mora završiti, jer sutra je veliko finale za Kad porastem biću… projekat.
Preskočiču današnja predavanja jer želim da vas odvedem u FLIP. Flip je zapravo Finansijski park koji se nalazi u Erste gradu, tačnije u prizemlju zgrade Erste fondacije. Ima edukativnu ulogu i namenjen je deci i mladima, učenicima/cama osnovnih i srednjih škola. Mladi Austrijanci stiču pravo glasa sa 16 godina, stoga je važno da budu finansijski pismeni i da poznaju osnove ekonomije. Kroz interaktivni sadržaj u jednočasovnoj ruti oni imaju prilike da se upoznaju sa osnovnim finansijskim terminima i konceptima. Prezabavno iskustvo.
Pravac PRATER. Ugrabili smo malo slobodnog vremena za adrenalin. Već četiri dana sa terase „Magdasa” gledam u čuveni džinovski točak, simbol Vienne, dok istovremeno do mene dopiru zvuci i jauci adrenalinskih ovisnika koji uživaju u čarolijama vašara. Ni mi nismo ostali imuni, zavrteli smo se na nekih 100 metara i bilo je čupavo. Posle toga smo slobodno padali sa 95 metara. Završili smo druženje i psiho kući, vrištali smo na sve horor face, bili smo u fazonu e nećeš ga majci.
Četvrtak smo završili u Akademiji. Mali parti povodom odlaska u penziju profesorke. Brdo hipstera, kokteli sa paradajz sosom i čilijem i sloboda svakom izrazu i na svakom koraku.
Petak, 15. jun 2018. godine
Emotivni rolerkoster. Znaš ono kada daš sve od sebe i na kraju ne pobediš. Centrifuga je divan proces koji pruža priliku mladim ljudima da se upoznaju sa nekim drugim super mladim ljudima koji imaju taj stav „ja mogu” i koji su dovoljno hrabri da realizuju svoje ideje. Topla preporuka za sve. Nama je bilo jako interesantno. Ušli smo u centrifugu bez očekivanja, naučili smo da radimo brzo i pod pritiskom. Nekako je najveći benefit to što smo se povezali sa divnim ljudima. Ne mogu a da ne podelim da su Dušan i Teodora, učesnici prvog ciklusa „Kad porastem biću…” programa sada bili u ulozi koordinatora programa i ispred žirija PITCH-ovali koncept. Mislim da su bili najmađi na sceni. U svakom slučaju nismo pobedili, #Superste je prepoznao i nagradio drugih deset sjajnih ideja i u toj super ekipi je i sjajna Ana Svilar iz Pančeva, sa projektom Avantura Zelembaća.
Brzo sam se vratio u realnost. Nas 25-oro projektnih menadžera i društvenih preduzetnika/ca iz Slovačke, Moldavije, Rumunije, Srbije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Albanije, Slovenije i Austrije smo došli do kraja puta. Kakvi ljudi. Role modeli. Super energija, posebno među ekipom koja dolazi sa područja bivše Juge. Nasmejali smo jedni druge za narednih godinu dana.
Nakon jutarnjih predavanja i popularnog wrap up-a svi smo otrčali do hotela. Usledio je brzi tuš. Ljudi u 18.45 h počinje koktel i svečana dodela diploma, mora sve da pršti 🙂 .
NGO Academy tim nas je ugostio u campusu WU u zgradi koja liči na svemirski brod. Dobili smo na poklon poslednje predavanje, gospodin Christian Seelos direktor Gobal Innovation for Impact Lab nas je zamrznuo na 30 min.
Usledila je dodela diploma i ne jedno, ne dva, već gomila piva. Zaslužili smo.
Subota, 16. jun 2018. godine
Šta mi je ovo trebalo. Umesto da sam već u Bratislavi ja se majem sa pisanjem. Mogao sam već da se izgubim u tamo nekim ulicama.
Nikada nisam bio u Slovačkoj, danas skačem prvi put. Flix bus je 4.5 evra do Bratislave u jednom pravcu, a takva prilika se ne propušta.
Vidimo se uskoro u Pančesteru. 😉
Autor je dizajner // Social Designer
