Nedelja, 5. septembar 2021. godine
Priča o ovom danu zapravo počinje dosta ranije, otprilike godinu dana ranije na rođendanskoj žurci kod ortakinje. Njena drugarica, profesionalac iz oblasti kulture u gradu Pančevu, baš tih dana je bila u kontaktu sa izvesnom organizacijom iz Beograda koja se bavi filmskom produkcijom i edukacijom mladih.
Šta misliš o organizaciji filmskih radionica za decu u Dolovu, upita ona mene. Da li bi to bilo izvodljivo? I potom mi preciznije objasni o čemu je reč. Ideja mi se dopadne na prvu loptu i pomislim da bi u domu kulture u Dolovu naišli na razumevanje i podršku.
Ne propuštam priliku da doprinesem da se takav jedan projekat desi u mojoj lokalnoj zajednici i pristajem da budem čovek za vezu sa filmadžijama i pomognem da se pokrene cela stvar.
Nedelja, dan premijere filma nastalog na filmskim radionicama i ja kao izvršni producent filma! Od priče da pomognem da se zavrti cela stvar, došao sam do aktivnog učešća u nastanku filma. Da sam potpuno amaterski pristupio organizaciji premijere shvatio sam odmah istog jutra. Na dan premijere se budim u podne mamuran, što je usledilo kao posledica svadbe na koju sam išao prethodnog dana.
Zašto sam ja baš od svih ljudi na svabi morao da povedem grupu Belgijanaca koje sam upoznao to veče i pokažem im gde se nalaze beogradski splavovi?
Presabiram se, hladan tuš, gorka kafa, mastan doručak i vožnja kolima od Beograda do Dolova gde će premijera biti održana. Mobilni telefon non-stop u ruci što ne preporučujem da i sami radite dok vozite. Jurnjava oko same organizacija je počela. Kako ljudi u selu baš i nisu uvek preterano zainteresovani za dešavanja u Domu kulture ako nije folklor ili neka harmonikaška smotra, ideja je da privučemo što više ljudi na foru. Oproštajne radionice za klince, pa bazar domaćih proizvoda iz sela (vino, štrudla, džem od kupine, med, rakija i pletene korpice), potom film o Dolovu, pa na kraju bluz svirka, ali isto iz Dolova. Računam da svako povede još troje, to troje još troje… Ma znate priču, slušamo ove epidemiologe kako tvrde da se tako i virus širi. I eto kritične mase. A i stvarno je zanimljiv film…
Kako od kada se desila sinepleksizacija bioskopa u bilo kom manjem mestu teško da možete naći bioskop koji radi, zato smo odlučili smo da napravimo bioskop na otvorenom uz pomoć običnog projektora. Same zidine velelepnog bioskopa Doma kulture, koji je inače jedan od većih u opštini (440 sedećih mesta) će nam poslužiti kao platno.
Uh, čoveče baš želim da nisam sinoć ostao toliko kasno u gradu…
Ručak u porodičnoj kući, nedeljna varijanta, znate kako to već ide u Banatu, još pola sata dobrog sna i možemo da počnemo. Stiže filmska ekipa iz Beograda, stiže direktor Doma kulture, stižem i ja. A je l’ sam vam ispričao koliko je ustvari direktor Doma kulture car? Ne samo da nas je pustio da vršljamo tu pet meseci po Domu nego je radio kao i saradnik na scenariju za film i napisao svu muziku za film sa sve autorskim tekstovima. O, da!
Pripreme teku glatko, ali posla ima svaki čas. Od tolike zauzetosti sada već i zaboravljam da se nisam naspavao prethodnu noć, a i stigli su i izlagači. Kratka pauza za čašu vina i parče štrudle pa tonska proba i slike. U 20 časova sve je spremno, tu je masa ljudi, tu su i pojedini mediji.
Šou može da počne!
Ponedeljak, 6. septembar 2021. godine
Budim se kao da me je neko valjkom pregazio, pa se vratio u rikverc da me još jednom pregazi. Još jedna neprospavana noć… Od silnog uzbuđenja i after partija nisam uspeo da sklopim oči pre pola 5. Sada je pola 10, stiže ekipa iz organizacije do mene na doručak i kafu pre nego što napuste Dolovo, ovaj put na duže vreme. Mene danas čeka i pravi posao, onaj koji mi zapravo hrani telo…
Sabiramo utiske sa sinoćnjeg događaja. Svi su zadovoljni kako je prošlo. Dolovci nas nisu ispalili. Uspeli smo!
Ekipa uživa ispijajući kafu u dvorištu na suncu, a ja iako imam fleksibilno radno vreme uskoro će početi prvi sastanci za taj radni dan. Danas ih imam previše, jedan, drugi, pa treći, zaredom. Mozak mi se već pretvara u kašu od nespavanja i količine alkohola u prethodna dva dana. Treba mi san a znam da nema ništa od toga, bar dok ne završim sa poslom. Ustvari, potreban mi godišnji odmor! Osećaj uspeha je dobar, ali da li meni stvarno ovo sve treba?! Prethodnih pet dana godišnjeg odmora utrošio sam organizujući festival na Staroj planini. Obećavam sebi da će ovaj put biti drugačije, pet dana samo za sebe i bez telefona.
Ekipa i dalje bezbrižno ispija kafu u dvorištu čekajući mene da završim sastanke kako bi se pozdravili i zaputili ka Beogradu.
U 18:30 još jedan, poslednji sastanak za taj dan se bliži kraju. Baš me je iscrpeo, moje fizičko stanje postaje već ozbiljno poljuljano, shvatam da nisam stigao ni da ručam danas. Odlučujem da zajebem sve, odjavljujem se sa posla, gasim mobilni telefon i ležem sa željom da se probudim sutra ujutru. Uzimam telefon kako bi ga isključio, na ekranu poruka: Stefane, zdravo, ovde Petar, mentor za Šta Nam Teško volonterske projekte. Kolege iz Mladih istraživača su me uputile na tebe, rekli su da si sa ekipom organizovao kamp nedavno na Staroj planini. Da li bi možda okupio ekipu da aplicirate sa volonterskim projektom, bilo bi super jer baš ih nemamo mnogo u Pirotskom okrugu?
Mislim da imam nešto za njih, ali proveriću sutra. Ništa od odmora za mene izgleda…
Utorak, 7. septembar 2021. godine
U 7.30 se budim bez alarma što je jako čudno za nekog ko je noćna ptica. Biće više zbog toga što sam spojio 10 plus sati sna. Osećaj je dobar ustati rano, već mi dan deluje duži a i najzad se osećam iole odmorno. Kuvam kafu i uključujem se na društvene mreže.
Odmah nailazim na snimak nekog popa kojeg grupa specijalaca obezbeđuje tokom sletanja helikoptera i sprovodi ga do manastira. Nije mi jasno šta upravo gledam. Snimak sa zvaničnog instagram naloga partijarha Porfirija, lokacija Cetinje. Još nisam uspeo da svarim dešavanja u Avganistanu, a ono neko sranje u Crnoj Gori. Najača su mi ona dvojica što drže podignutim onaj cetinjski pokrov i masa koja skandira kao na stadionu (D)Ostoja(n), (D)Ostoja(n).
Zašto se ljudi u 21. veku i dalje lože na crkvu i popove. Kome su oni bitni?
Talibani prograsili kraj dvadesetogodišnjeg rata u Avganistanu.
Sjajno, jedan korak smo bliže miru u svetu, ako ne izbije u Crnoj Gori.
Fudbalska reprezentacija Srbije gostuje Irskoj u Dablinu u utakmici kvalifikacija za svetsko prvenstvo u Kataru iduće godine.
Teško gostovanje, nema šta. Dablin je vruć teren i ako izuzmemo činjenicu da u Dablinu živi veliki broj iseljenika iz Hrvatske. Cilj je pobeda kako bi se zadržalo prvo mesto u grupi ili u najmanju ruku vratiti se neporažen.
Iako sam puno puta sebi rekao da se neću ložiti na domaći fudbal i reprezentaciju, dokle god savezom i klubovima upravljaju kriminogene strukture, ipak organizujem sebi dan da u 15 do 9 budem ispred malog ekrana i podržim izabranike selektora Piksija. Jer ovaj put je drugačije, imamo Japanca u stručnom štabu. A i volim svetska prvenstva, puno bi mi srce bilo da lepim sličice naših fudbalera u album sledeće zime. Već vidim da će biti zanimljivo na Terazijama dok menjamo sličice u rukavicama. Prokleti arapski novac pokvario je i ovu svetkovinu.
U 23.00 utakmica je završena rezultatom 1:1, Sergej Milinković Savić strelac na obe strane. Igra je bila odlična, kako nismo iskoristili mnogobrojne šanse po meni skroz je logično bilo da onda sami sebi damo gol, samo je to trebalo da uradimo 10 minuta ranije. Uglavnom cilj ostvaren, utakmica u Portugalu će odlučite ko ide direktno na prvenstvo.
Sreda, 8. septembra 2021. godine
U 10.00 puštam vesti dok doručkujem. U vestima uključenje uživo iz kovid bolnice u Batajnici, snimak iz odeljenja intezivne nege. Deset intubiranih pacijenata u kadru i doktorka koja drži snimke pluća dvadestogodišnje devojke koja je takođe intubirana a zatim sledi salva apela ljudima da se paze, sve je jako dramatično.
Pa ovakve slike nismo viđali na televiziji u martu kada su nas držali zaključanim više meseci. Švedski model na srpski način – 20.000 ljudi na stadionu, festival piva, Belgrade music week, svadbe, rođendani, vakcinišemo brže-jače-bolje. Osećam bes, derem se na televizor kako su ljudi iz vlasti kreteni i da narod nije kriv što se ne pridžava mera ako se šalju zbunjujuće poruke tipa šta sme a šta ne sme… Trupe (zdravstveni radnici) su nam umorne a treba dočekati i pregurati zimu na frontu. A mislim da ni ovo sa vakcinama ne ide baš kako smo zamislili. Krizni štab se ne da udostojitini da se sastane. Dozvolili su narodu hleba i igara jer treba misliti na mentalno zdravlje nacije. Ko razmišlja o mentalnom i fizičkom zdravlju zdravstevnih radnika. Vojnici iz rata neretko ponesu PTS sindrom, zdravstveni radnici će poneti postkovid mentalni sindrom (PKS), a ko je od njih preležao bolest bogami i fizicki PKS.
Posle tri dana provedena u Dolovu i u Pančevu vraćam se za Novi Beograd.
Četvrtak, 9. septembar 2021. godine
Dan uglavnom provodim radno, treba prebaciti sve taskove do petka u kolonu done. Četvrtak je idealan dan da se nadoknadi izgubljeno prethodnih dana. A bogami zbog jet lega od vikenda ima dosta propuštenog…
Petak, 10. septembar 2021. godine
U 9:00 sam odlučio da radim danas iz kancelarije kako bi bio produktivniji.
U 18:00 napuštam ofis i odlučujem da pešačim do kuće kako bi malo razbistrio mozak.
Treba izdržati samo još jednu radnu nedelju i zasluženi odmor je tu.
Šetnja nije pomogla, jer sam svo vreme bio na telefonu. Razgovor sa prijateljem iz Slavonskog Broda (HR) me je podsetio na snimak na koji sam ranije danas naleteo. Zapravo to je televizijski spot u kampanji Srpskog narodnog vijeća Budi e-Srbin za predstojeći popis stanovništa u susjednoj nam republici. Slatko smo se ismejali. Do kraja razgovora sam uspeo da ga nagovorim da se na popisu izjasni ipak pre kao Srbin u svemiru iako je on Hrvat.
Subota, 9/11
Da za zadovoljstvo poslom nije važna samo visina mesečnih primanja skapirali su odavno psiholozi rada. Kompanija za koju radim rešila da nagradi tim, čiji sam i ja član, za vredan trud i rad u proteklom periodu i organizovaće na tim bilding.
Adrenalinska vožnja kartingom, posle odmor i relaksacija na vikendici sa bazenom i druženje sa kolegama. Plan je da sa tim bildinga provod nastavim do kasnih večernjih sati na žurci u Pančevu kod svetionika.
Mislim da me očekuje uzbudljiv vikend i da će tim bilding poslužiti svrsi tj. ublažiti burnout sindrom. Kako neću biti pri računaru sutra stranice dnevnika unosim dan ranije.
Talibani posle dve decenije ponovo na vlasti u Avganistanu.
Autor je programer, lokalni aktivista (Dolovo i Topli Do), amaterski se bavi organizacijom i produkcijom (Festival slobodnih reka i planina, Dolovobook, Ravevolovo, Belo vino iz Dolova)
