Početak, nedelja, 25. jul 2021. godine
Prijatno iznenađen pozivom da pišem za portal prihvatih isti bez mnogo razmišljanja. Pogotovo kad sam dobio informaciju da ćemo blizanac i ja pisati. Nakon inicijalnog uzbuđenja, shvatih da me je blizanac uvek „šio” u literarnim disciplinama i da ću se pomiriti sa činjenicom da će njegov dnevnik biti bolji. Da me ne razumete pogrešno (Ljiška will love this), nikada nije postojala kompeticija među nama, samo je u pitanju priznanje da je bolji u pisanoj reči. Kao kada u školi/fakultetu odgovarate posle nekog ko je briljirao… uvek nelagoda.
Elem, nedelja… rezervisana za odmor. Ako uzmemo u obzir to da sam na odmoru, nedelju rezervišem za odmor od odmora. Mešavina lenjosti i aktivnosti.
Juče sam izašao uveče na pivu sa Žaretom i Jasminom. Bio i Srđan zvani Bata. Bilo fino.
Malo gledanja u ravan ekran (kontam da je katodna cev ljubomorna u svom zaboravu), odlazak kod keve na nedeljni ručak (institucija nedeljnog ručka na Balkanu je čini mi se nekad postojanija od gibraltarskih stena) i onda nakon odležavanja istog, odluka da raspalim po vožnji bajsa.
Skromno za zarđalog kvazi rekreativca, kome je bicikl skoro pa zaboravljeno prevozno sredstvo, razvukao sam solidnu distancu po gradskim ulicama. Nedelja je, ni žive duše… Vetar me ubi.
Završavam vožnju. Čujem sa sa Žaretom i Džesmin. Odluka je pala da se nađemo u popularnom tržnom centru na otvorenom (znam sve, kritikujte do mile volje). Razmenili smo po koju (najmanje dva sata je trajala razmena) i rastali se.
Ulazak u kuću i priprema za počinak… koji mi se čini daleko. U međuvremeu sam se čuo sa blizancem. Pošto je stigao sa dalekog puta. Čuo sam se i sa Milenom i Ljiškom (jedna Dankinja, druga Dankinja wannabe). Razmenismo dosta poruka svakojake sadržine, preko vajbera. Dobra strana moderne tehnologije je što velike geografske razdaljine to više nisu.
Kad je nastupilo zatišje, seo sam da skucam prve redove prvog dana.
Ne garantujem da će sutra biti zanimljivije. 😊
Slušao tog dana:
Dan 2. Poznatiji kao ponedeljak, 26. jul 2021. godine
Da nisam na odmoru, mrzeo bih ga, ovako mi se fućka. Dan je bio čudnovato sparan za bilo kakve fizičke aktivnosti (čeka me košenje trave na bašti). Te sam izabrao da skoknem do grada. Popio kafu sa Ilijom (kum). Razmenili šta se kome desilo preko vikenda i dotakli neke manje ozbiljne teme. Ipak se znamo od osnovne škole, i nema smisla da pametujemo previše. 😊
Blizanac se vratio sa puta pa više ne moram da psujem internet signal. Regularan telefonski poziv je zamenio viber. Drugačije rečeno, čuli smo se više puta u toku dana. Blizanac odavno ne živi u gradu, ali zahvaljujući mobilnoj telefoniji, više ne moramo da imamo nekoga u pošti da bismo zvali tetku u ŠveCkoj na račun drugih pretplatnika (urbana legenda iz osamdesetih godina, koja je najverovatnije istinita).
Kad rekoh osamdesete, ko se seća dvojnika i okretanja nule kad je veza loša. 😊
Za one koji nas ne znaju, blizanac i ja ne ličimo jedan na drugog i nismo nerazdvojni. Kako obojica volimo da kažemo, bili smo na popustu te osamdesete godine pa je keva uzela dva po ceni jednog (takva je bila i kilaža 😊).
Inače, sutra se Ljiška vraća iz Danske. Jesam li vam rekao da je bila kod Milene i Ivana?
Naravno da smo bili redovno na vezi i ne, nije nam nedostajala, baš zbog toga što smo bili redovno na vezi (zbog ovoga ću snositi posledice, siguran sam).
Sutra možda ofarbam radijator. Ne znam, videću… Svakako ću otići do Beograda da dočekam Ljišku.
Odoh sad da sačekam Gocu, vraća se sa proslave osamnaestog rođendana posle kojeg će joj najverovatnije biti potrebna stručna pomoć… Jednom rečju, narodnjaci su pobedili…
Slušao tog dana:
Dan tri, a utorak, 27. jul 2021. godine
Odustao od farbanja radijatora danas. Jeo mi se gulaš. Nikad ga nisam pravio. Imam vremena, što da ne. Ako ne uspe, neću odati recept. Ako uspe, i dalje neću odati recept. 😊 Kad ga završim idem da sačekam Ljišku. Vraća se iz posete dijaspori.
U 1:17 – gulaš je uspeo! Kvalitet verifikovan. Ljiška i Goca rekle da sam dobio prolaznu ocenu. Ljiška i Goca su ekipa sa klupice iz kraja. Druženje na klupici smo praktikovali za vreme nešto oštrijih pandemijskih mera i želje da se provede vreme napolju a ne u stanovima.
Inače džaba pitate, ne delim recept, dok ne utvrdim da mogu da ponovim isti efekat. : )
Elem, kad čuješ priče iz Danske, shvatiš kako sistem može da radi u korist društva. Kada bi ovi naši političari paceri shvatili kako država treba da funkcioniše, kapiram da bi im mozak pregoreo…
O pandemiji, vakcini i sličnim temama pisaću neki drugi dan…
Slušao tog dana:
Sreda, 28. jul 2021. godine
Ustao ranije da odvezem kevu da preuzme recepte. I tu se još jednom susretnemo sa sistemom koji ne funkcioniše, ali neću o tome da pišem.
Iskoristio sam priliku da odem po burek u pekaru Stankoski. Ujutru nema gužve. I ko nije probao još uvek, neka proba. Burek je odličan, a ljudi još bolji. Svaki put razmenimo reč-dve. Ovog puta su mi rekli da pozdravim Dalibora, mog prijatelja sa fakulteta ili kako ga zovemo, treći izgubljeni blizanac. Pošto je rođen istog dana kad i mi. On sad živi i radi u Irskoj. Sramota ga je bilo kako nam je dobro ovde bilo, pa skoknuo tamo da vidi kako je njima loše i da širi reč kako se u Srbiji dobro živi. Dok je bio u Srbiji dolazio je redovno na burek iako je živeo u Beogradu. Tako da koristim ovu priliku da ga pozdravim. Muzičke želje ne ispunjavamo.
Ostatak dana provodim pod klimom. Predveče odlazim do Iveka i Mime na kratko. Zatičem ga kako namešta prtljažnik na krov auta. Sprema se na put. Pomažem mu onoliko koliko je u mojoj moći. Istopismo se kao čvarci… Mima je promolila glavu na kratko i pobegla unutra. Stvarno je bilo toplo. Ostavljam ih da se pakuju za put.
Uveče je Ljiška zvala na čokoladni čiz kejk. To se ne propušta.
Slušao tog dana:
Četvrtak, 29. jul 2021. godine
Po najgoroj vrućini odlučim da biciklom skoknem do grada da pozavršavam neke obaveze. Odvezoh se na kej, da se provozam pored reke. E pa ispostavilo se da je i jedan vozač kombija imao istu ideju. Bez imalo blama je prošao gornjom stazom za pešake i bicikliste… Kako sam vozio iza njega video sam da dostavlja čovek kafu jednom od splavova. I pored toga što ima parking pored silosa. I posle nam krivi, crveni, beli, crni, plavi, levi, desni i ostali…
Svratih do neblizanačkog brata na posao. On je ove nedelje počeo da radi nakon odmora. Radi u maloprodaji. Ko ne zna maloprodaju, ne zna šta je pakao. S tim u vezi obavezno pogledati film Prodavci (Clerks) Kevina Smita i sve će vam biti jasno. Sećam se kad smo ga bruder Pavle i ja gledali prvi put na TV-u. Na nekom od sada nepostojećih TV kanala. Čini mi se da nas je pola južnog Banata čulo koliko smo se smejali, a bila je noć. Nismo bili sigurni šta je bilo to što smo odgledali, ali smo znali da je dobro. Na žalost, danas živimo prodavce…
Dalja vožnja me odvela na Teslu. Razlika u temperaturi je očigledna zahvaljujući zelenilu. I onda se nađu budale i seku zelenilo koje nam je i više nego potrebno.
Setim se uvek epizode Asteriksa i Obeliksa kada zahvaljujući druidu sade preko noći drveće koje Rimljani seku kako bi napravili novi grad… Eh da nam je jedan druid da bućne žir u kakav napitak da popravljamo štetu koju nanose investitorsko profiterski nitkovi.
Slušao tog dana:
Petak, 30. jul 2021. godine
Jedan stariji, politički korektnije bi bilo reći, iskusniji kolega iz bivše firme ne voli petak. Kaže ponedeljak je suviše blizu. Više voli četvrtak. Uvek me to nasmeje.
Bio mi Goran na kafi. Sretoh ga ispred zgrade. Slučajni susreti su najbolji.
Elem petak, nekad rezervisan za izlazak. Večeras nisam izašao… Možda sutra. Mada se osećam da nam predstoji novotalasna pandemijska jesen. S tim u vezi, danas, posle više od godinu dana od kako je korona u poseti planeti zemlji ne mogu da shvatim da postoje ljudi koji masku nose ispod nosa… I ne mislim na osobe koje nose naočare… Sve u vezi ove pandemije je fascinantno. Kažu ove vakcine su ovakve i onakve. Pogotovo one mRNA vakcine… pa to je đavolska rabota. Interesuje me šta bi tek govorili protiv transfuzije krvi dok je ta procedura bila u nastajanju… Mada kontam da je u pitanju nedostatak sistemske pameti na planeti Zemlji…
Danas sam se video sa Jelenom. Prijatelji smo sa fakulteta. Uvek lepo kad odem kod nje i Dušana. Dobio sam lovorov list koji je ubrala na primorju. Kaže nema bolji. Biće prilike da ga testiram.
Uveče se čujem sa blizancem. Ne razmenjujemo dnevničke beleške namerno. Nema prepisivanja. 😊 Razmenismo poruke sa kumom Vladom (živele vajber grupe). Znamo se ceo život. On je trenutno na Dunavu sa porodicom. Tamo smo silna leta provodili. Kaže toplo je i tamo. Nema daška vetra.
Ubiće me radijator… Nisam ga ofarbao.
Slušao tog dana:
Subota, 31. jul 2021. godine
Jedno od obeležja pandemije koje ću čini mi se zadržati kada ista prođe je nošenje maske u liftu. Danas sam osetio svu blagodet nošenja kada je higijenski kompromitovana osoba prošla kroz ulaz.
Fascinantno je da u 21. veku ljudi i dalje u sapunu vide opasnost. Kad mi kažu teoretičari zavere da ih maska guši, čik da ih vidim da borave u liftu sa šampionima štroke u super teškoj kategoriji.
Skočio do keve. Došli su ujak i sestra sa momkom. Počeh da mu pomažem oko zamene vodokotlića kada smo shvatili da nam fale neki šrafovi. Dok sam ja otišao do grada on je završio sve. Malo sam se smorio, ali šta je tu je.
Odlažem viđanje sa kumovima. Toplo je. Odložio viđanje sa Sofijom. Toplo je. Pitam se šta je sledeće što ću odložiti zato što je toplo.
Jedino ne smem odložiti da predam tekst redakciji.
Slušao tog dana:
Autor je blizanac Vukašinu, brat Pavlu, čiča Viktoru i Zori, a nekada poznat kao Smaraš Mnogo NemOnja
