Nedelja, 11. decembar 2022. godine
Napokon dan bez alarma, mada, ovoga jutra moja kuja ga je zamenila. Uskače mi u krevet, gura me njuškicom, čeka da oči otvorim. A onda, gleda me i priča nešto samo njoj znano, al’ shvatih: Diži se, prošlo je 9 sati, hajde da te vodim u šetnju…
Nakon što obavih jutarnji ritual od oblačenja, toaleta i kuhinje, jedan srk kafe, i izlazak…
Sitna kiša, hladno, mokre ulice, i krećemo na nama dobro poznatu maršrutu. „Dobro jutro komšija, malo u šetnju…” „Dobro jutro, na zadatku…” A ona, mala duša, mešanac bišona i maltezera, trčkara, njuška, „ostavlja poruke”…
Vraćamo se kući, pa onda pranje šapica, da ne poveruješ koliko to malo stvorenje može da se zamaže…
Uz kaficu, daljinski i šaltanje kanala… Da vidimo vesti… Standardno: Vučić, Kosovo, Gazivode, Ukrajina, inostrani investitori, vremenska prognoza… Sreća pa ima onih inostranih kanala gde se može videti kako se prave kamioni, kako ljudi u Australiji idu u potragu za zlatom, kako neki rade reparaciju nameštaja, sređuju stare automobile…
I mozgam, u tom civilizovanom svetu, ljudi te vremešne automobile kupuju za pristojnu svotu novca, ulažu u njih pozamašnu svotu, i prodaju sa dobrom zaradom, a takvi automobili kod nas uglavnom završe na otpadu na kilo… Pa ko je onda lud? Oni što to sređuju ili mi koji to na otpad teramo? Kao i mnogi, i ja imam tu čast da vozim punoletan auto, mada s početka ovoga veka, i treba da ga odvezem na tehnički pregled. Nekada je to bila rutinska operacija, a danas ima sličnosti sa finalnim pregledom rakete u NASA pre lansiranja u svemir… I tako, udvostručiću vrednost automobila kad platim tehnički i registraciju, i naspem pun rezervoar goriva…
Dosadan neki ovaj kišni dan…
Ponedeljak, 12. decembar 2022. godine
Sneg… O ne… Volim sneg, ali na planini, i na fotografijama…
Uf…
Krećem kolima ka centru, čkiljim kroz vetrobransko staklo koje se još uvek odmrzlo nije. Razmišljam, koliko je lakše kada je sunčano i toplo, pa lepo biciklom stignem svuda po gradu. Kolima, em izbegavam ležeće policajce i udarne rupe, pa onda vidim kako pojedini pacijenti voze sa uključenim dugim svetlima, pa obilazi nepropisno parkirane koji su stali na minut, samo nešto u trafici da kupe… A onda kad stignem do centra, traži mesto za parkiranje, pa plati parking, iako su taj parking sagradile generacije pre nas iz sredstava samodoprinosa…
Bilo bi lepo da sam u mogućnosti da odem sada na neku planinu… Odmorio bi se, makar…
Utorak, 13. decembar 2022. godine
I danas alarm prekida san. Tako bi se okrenuo na drugu stranu, al’ obaveze čekaju.
Posetio sam zelenu pijacu, da popunim rupe u špajzu i frižideru. Gledam cene i ne mogu da verujem da ovaj narod još uvek uspeva da pokrpi kraj s krajem, tj. početak i kraj meseca. Setih se kako su nas u školi učili da je Vojvodina žitnica Evrope, kako bismo mogli kada bismo hteli, da hranimo bar pola Evrope. Uh… Dal su nas pogrešno učili, ili smo mi pogrešno razumeli?
Zamirisa burek… Uđem u pekaru, naručim burek sa sirom… „180”, reče gospođa… Burek sa sirom 180 dinara?????? Dok sam bio srednjoškolac, otac mi davao 100 dinara za džeparac kad krenem u školu, za te novce tada, mogao sam sebi priuštiti i pizzu, i koka kolu, i paklu Marlbora…
Mesara je tek priča za sebe… Čvarci 900 dinara kilogram? Pa kad sam klinac bio, čvarci su bili nusprodukt nakon klanja svinja i topljenja masti, a danas, još malo, u klasi kavijara…
Nisu stari bili blesavi što su gajili stoku i obrađivali bašte…
Sreda, 14. decembar 2022. godine
Cirkular za rezanje drva je preduhitrio alarm… Jbg, njega ne mogu da isključim. Bar sam se brzo razbudio. OK, komšiji stigla drva, a komšija je najbliži rod… tako bar kažu… Za takve akcije, pozivnica nije potrebna. U podrum po sekiru, pa, hajde u komšiluk…
To cepanje drva treba praktikovati. Imaš materijal, alat i cilj, a koliko vremena treba utrošiti, o tome sam odlučuješ. Uz to, razmišljam o nekim negativnim stvarima i tu negativnu energiju iskaljujem preko sekire po cepanicama… Odlična psiho terapija…
Popodnevna kiša mi donese mrzovolju i odustah od bilo kakvog kreativnog rada. Maltretirao sam daljinski upravljač… I, prođe i ovaj dan…
Četvrtak, 15. decembar 2022. godine
Napokon neko toplije jutro, lep dan u najavi… Zbog prirode posla, utroših ga u malo dužoj šetnji. Nije to tako loše, spojiti dobro i korisno. Šetati, i posao odraditi.
Zapazih da su nam ulice iako asfaltirane, jako, jako prljave. O papirima, pikavcima, raznoraznoj ambalaži po ulicama, da i ne govorim. Asfalt krpljen po nekoliko puta jer očito nije cilj iskopati rupu, postaviti cevi, kablove, šta već treba, zatrpati i vratiti u prvobitno stanje. Očito da se sve radi u cilju kondicije, kopaj, zatrpavaj, pa ponovi.
Kratak dan, brzo se smrkava, a ove moderne LED sijalice na banderama, daleko su od adekvatnih za osvetljenje. Možda prave uštedu energije, al’ ne daju ni približno jako svetlo kao nekadašnje sijalice…
Petak 15. decembar 2022. godine
Stigao i petak. U zadnjih par meseci dan kada sa nestrpljenjem, očekujemo nove cene goriva. Baš sam znatiželjan koliko ću novca uštedeti što sam čekao petak da sipam deset litara goriva…
Izuzetno topliji dan u odnosu na početak ove nedelje. Odlično vreme za šetnju po centru, makar i turistički. Dobro, nisam šetao, malo sam vozio bicikl.
Nije mi jasno zašto je uglavnom petkom pojačan taj saobraćajni kolaps. A nije mi jasno, i šta će automobilima više od tri brzine, kad je za vožnju po gradu uspeh u treću ubaciti… jurimo čak 30…
Prošlo je 15h, prolazim pored NIS-ove pumpe, dva dinara niža cena goriva. Extra, ove nedelje ostaje mi 20 dinara više u budžetu…. Gde uložiti tu silnu uštedu?
Nisam gubio vreme, čim stigoh kući, sedoh u auto, odoh do najbliže pumpe, izvadih 2.000 dinara (kao i obično) i rekoh: Majstore, sipaj za sve pare…
Subota, 16. decembar 2022. godine
Subota, dan za poslove po kući. Tavan je danas stigao na red da se poseti. Sunce ti poljubim, čega tamo sve ima… A čemu, pojma nemam. Lepo je pronaći neke poodavno odložene stvari, pa se probude neka sećanja i neke uspomene… Mada, bar u mom slučaju, mnogo je više onih stvari koje treba spustiti i odneti u kontejner…
Izgleda da nisam sam u takvoj misiji. Neko je bio vredniji na svome tavanu, i dobrano je popunio kontejner…
Popodne donosi neke pripreme za jedan lep događaj u Kulturnom centru. Naši folkloraši iz „Abraševića” proslavljaju 85. rođendan, i povodom toga priređuju celovečernji koncert na kome će nastupati folkloraši svih uzrasta… Odoh da se pripremim, uljudim, pa lagano u to predivno veče…
Da, kao i obično predivan koncert. Emocije eksplodiraju. Ima nade za ovaj grad i za ovu zemlju…
Proći će ova zla vremena, otićiće u istoriju neki loši ljudi, doći će neki novi klinci, nadam se pametniji i mudriiji nego što smo mi…
Autor je rođeni Pančevac koga mesto ne drži, mnoge puteve treba proći…
