Nedelja, 1. avgust 2021. godine
Ovaj dan se dugo čekao. Sve one nepodnošljive vrućine i žege koje su bile u gradu poslednjih nedelju, dve dana, nisu me nimalo ometale pošto sam znao da prvog dana avgusta mi krećemo na malu Balkan turu 2021. – odnosno, ovo će biti naš Ferragosto.
Oko pola 9 krećem do starog buvljaka u nadi da ću pronaći još koji film za nekoliko aparata koje planiram da ponesem na putešestvije. Srećem svoju tetku Marinu na samom početku buvljaka koja je već završila sa svojom potragom jer kao iskusnija zna da treba doći mnogo ranije kako bi se našle prave stvari. Želi mi srećan put i kaže kako je sto odsto sigurna da ćemo se izvanredno provesti.
Uspevam da nađem i aparat i film u njemu za sitne pare, ali bakica koja prodaje slane i slatke zanimacije (od običnih premekanih kiflica do štrudli) danas nije na svom dobro poznatom mestu tako da se vraćam nazad gladan.
Glad ubrzo biva utoljena kod mojih na, za nas, vrlo klasičnom nedeljnom ručku – domaća jaka supa, pečeno pile, pire krompir i brdo šopske salate da osveži. Dok oni polako upadaju u dremkicu, lagano uzimam poslednje sitnice potrebne za put, bacam pogled na pregled današnjeg dana na Olimpijskim igrama i budim ih da se pozdravimo. Mama naravno dodaje da se javim čim stignemo na svaku od planiranih destinacija. Ja, sin jedinac, nemam drugog izbora nego da poslušam.
Kod mene u stanu sve stvari su već spremne, spakovane i čekam samo Maksa da se javi pa da krenemo ka Gruži, našoj prvoj destinaciji, selo Pajsijević (selo dugovečnosti), opština Knić, porodica Mijatović. Dočekuje nas fenomenalna atmosfera, predivna Sofija i njena porodica, Laza koji je tu kao domaći i već sipa „gružanku” za dobrodošlicu.
Ponedeljak, 2. avgust 2021. godine
Sofija, Laza, Maksa i ja – to je ta ekipa!
Laza i Maksa su odigrali jedan tetris u kolima (tj. prepakovali sve stvari kako bismo se udobno smestili), a pre toga smo svi popili po kaficu i rakiju, pojeli jak mama Gocin doručak i „Viva la France!” kako kažu u Rimu.
Svraćamo na kratko do Čačka da Sofija i Laza urade antigenski test, a ja koristim to vreme da malo prošetam po centru grada. Veliki trg (kontam da je glavni) ispred doma kulture je totalno ogoljen i neprivlačan i ja odmah pomišljam na naš pančevački „limeni park”. Ne znam da li se sećate kako je nekada izgledao i koliko je samo tu zelenila bilo… uostalom kao i u celom gradskom parku.
Čemu taj poriv za ogoljenošću danas?
Minimalizam je kul, ali samo umereno, braćo.
Popodne stižemo u Sarajevo, gde, nažalost, ostajemo samo jedno veče. Planiramo da ostatak večeri provedemo u čistom 24-oro karatnom hedonisanju.
Tako i bi! Ferhatović je bio zadužen za ćevape, kavu i baklavu smo pili u začaranom dvorištu gde sevdalinke ne prestaju, a za kraj smo ostavili nefiltrirano sarajevsko u gradskoj pivnici.
Utorak, 3. avgust 2021. godine
Ustajem oko 6 sati i odlazim sam da malo istražim ulice Sarajeva i možda „ufatim” koji zanimljivi kadar (ima ih pregršt). Prvi put sam ovde pa su uzbuđenje i znatiželja na visokom nivou.
Nažalost, nema se puno vremena + ništa od Alisinih preporuka za Sarajevo nisam uspeo da vidim, ali vratićemo se mi zajedno na duže.
Ekipa se razbudila, nalazimo se na Baščaršiji, pijemo turski čaj i pošto smo izuzetno poranili čekamo majstora da opravi prvu turu bureka. Maksa naručuje nekoliko bureka i uz malu zadršku dodaje: „…s mesom”. Žena ne reaguje, a mi ga grdimo zbog velike greške.
Multikulturalnost se oseća, kao i kod nas u Vojvodini, ali verovatno dosta slabije nego ranije, što je slučaj i kod nas u Pančevu, mada mogu reći i u celoj Vojvodini. Različitosti su dobre, one su čak i poželjne, iz njih najviše spoznajemo i učimo. Nećemo homogenizaciju, želimo različitosti!
Oko 17 časova stižemo na Korčulu, u Vela Luku i tu će nam biti baza narednih 10 dana. Brzinski se spremamo za plažu na koju nas vode dečki od kojih smo iznajmili celu kuću – Mihovil i Luka.
Posle ovakvog dana najlepše se spava.
Sreda, 4. avgust 2021. godine
Buđenje doslovno tik pored slane vode. Maksa ima devijaciju nosne pregrade, za koju ja nisam znao (mislio sam da je kod Sofijinih bio možda malo više umoran, a u Sarajevu da je popio koje pivo viška), tako da od danas mi više nećemo spavati zajedno, mada vrlo lako se dogovaramo kako i šta za dalje. Sve pet!
Prvi dan na moru, ide jedna velika jutarnja nabavka u supermarketu Tommy. U vreme obroka je i „porodični sastanak” kada se vrlo lako dogovaramo oko svih tih začkoljica i sitnica, kao npr. šta ćemo kuvati ubuduće, gde ćemo ići, ko će kakva zaduženja imati. Mogu samo da dodam da nisam ni mislio da će biti drugačije sa ovim ljudima.
Svaki dan, iako nisam dugo van svog grada, pomislim na Pančevo i ljude koji su sada tamo. Na minut, a možda i kraće. Pitam se da li bih o tome razmišljao češće ili ređe kada bih duže bio van njega. Za sada mi ne nedostaje ni malkice, što je valjda i normalno. Tek je četvrti dan.
Na plaži nam se pridružuje drugar Zoćana iz Pančeva sa svojom suprugom Goranom. Priča nam, između ostalog, o svom sestriću koji je pošao na more sa sve laptopom kako bi bio online i u kontaktu sa ekipom. Ova priča nam je kasnije, na verandi, bila povod za prisećanje na naša detinjstva i kako nam je svima izuzetno drago što tada nije bilo Instagram storija i sličnih „pomagala” da vidimo gde nam se nalazi simpatija i šta u tom trenutku radi.
Svako u svoj kutak i spavanjac.
Četvrtak, 5. avgust 2021. godine
Dan je rezervisan za plažu Gradinu, otprilike na krajnjem severoistoku ostrva, na kojoj se nalazi jedan mali i kratak pojas prirodnog hlada u kojem provodimo dobar deo dana.
Osim plivanja i ronjenja, današnja razonoda nam je partija una pred popodnevnu dremkicu u kojoj nam Laza svima ide na živce, pošto ga neverovatno „hoće karte” da se tako fino izrazim. Nema veze, zato on danas sprema večeru, a imamo i goste.
Gosti lagano pristižu, donose domaće vino i travaricu koja stvarno leči duh i telo, što ćemo uvideti malo kasnije. Sto se postavlja, Laza završava pripremu u Jamie Oliver stilu i iznose se razne đakonije da se upotpuni vesela atmosfera – uzlećemo!
Petak, 6. avgust 2021. godine
Budimo se svi skoro u isto vreme, još uvek pod malim uticajem domaće travarice od sinoć… mada ništa nam to ne smeta.
Pravim svima lagani doručak sa žitaricama i mangom, vreme je za dobro poznati „porodični sastanak” i dan se može opisati samo ovim rečima:
Korčula,
More,
Restart,
Sloboda,
Ekipa,
Hedonizam.
Subota, 7. avgust 2021. godine
Poslednji dan dnevnika, ali ne i poslednji dan na moru, na svu sreću.
Ne bih da zamaram one koji čitaju (valjda ste izdržali dovde) na koje sve plaže i ostrva idemo, šta jedemo i tako to, ali želim, tj. želimo se malo pohvaliti. Laza i ja smo danas veslali do jednom napuštenog ostrva zvanog Ošjak, i veoma nam je prijala i aktivnost, kao i sam osećaj veslanja na moru. Drugačije je nego na Tamišu i svim njegovim kubicima oko Pančeva gde ponekad odlazim sa Mocom da beremo pečurke ili da se samo provozamo.
Ta naša reka je intimna, krivudava, tiha, a ovo more je sinonim grandioznosti, otvorenosti, misterioznosti, strahopoštovanja i neverovatne snage. Ako sve to upijete kako treba ono će vam dati ogromnu energiju i napuniti vaše baterije za povratak u gradski život, asfalt, neprijatne i štetne mirise…
Kao što sam rekao, ovo je samo kraj dnevnika, mi nastavljamo i ostajemo ovde da uživamo i upijamo, a posle toga idemo dalje. Balkan tura se završava u Nišu, Laza igra predstavu za decu na Nišvilu, ja fotkam džezere, Sofija i Maksa će nas čekati na Midnight Dance stejdžu.
Slobodno nam se pridružite, iz nas će isijavati lekovita energija!
Vozdrica!
Autor je neko ko ne zna sebe da opiše ili predstavi na ovakav način… srešćemo se negde pa ćemo se upoznati
