Nedelja, 18. jul 2021. godine
Nedelja je dan za odmaranje i malo duže spavanje… sem za one koji imaju psa, a to sam ja. Poluuspavanu me izvlači iz kreveta, istrčavamo iz zgrade, i prvo što ugledam je JEZERO! Uštinem se, ukapiram da nije san. Živim u naselju Tesla koje je poznato po bujnom zelenilu i prelepim platanima, ali u danima kada pada jaka kiša, kao što je to slučaj ovih dana, na putu pored moje zgrade se nakupi toliko vode da to zaista liči na malo jezero. S obzirom na to da ne možemo da pređemo put, pravimo par krugova oko zgrade… Dok smo obavili šetnju, ljudi iz „Higijene” već uklanjaju vodu… iznenađujuće brzo, obično leži par dana pa se nekoliko automobila zaglave, e onda se reaguje.
Sada nedelja već počinje da liči na pravu nedelju. Kuvam kafu i odlazim do posečenog platana, gde već 20 dana dežuramo da nam pametnjakovići ne bi posekli još koji. Naša Inicijativa Odbranimo Teslu svim srcem i dušom se bori da zaštiti platane i prelepo zelenilo u našem naselju. Pravimo dežurstva na po dva sata i smenjujemo se. Imamo dva šatora, pa sam jednu noć i prespavala ispod platana, nezaboravno… nije mi smetala ni buka ni farovi automobila.
Malo do platana, malo kod kuće i veče već polako pada…
Ponedeljak, 19. jul 2021. godine
Budi me alarm u 5.30 i prva misao koja mi je prošla kroz glavu je da sam zakasnila na posao i da nema ko da otključa vrtić. Par sekundi kasnije ukapiram da sam na godišnjem i u momentu mi lakne, a razlog mog ranog ustajanja je poseta ekipe TV NOVA S, koja budno prati borbu naše Inicijative i zanima ih da li su naši napori za očuvanje platana makar malo urodili plodom.
Onako bunovni se svi okupljamo kod posečenog platana, ali to okupljanje i borba za zajednički cilj nas uvek razbuđuje. Bez obzira na kišovit i tmuran dan, naša lica su nasmejana i kruži pozitivna energija.
Ostajemo još malo da se družimo, a onda trkom kući jer mi je sin zadao zadatak za danas – RUČAK PO NJEGOVOM UKUSU, a to podrazumeva priličnu angažovanost, za razliku od mojih brzinskih spremanja obroka o kojima bih mogla i knjigu da napišem.
Ovog leta je počeo da radi, pa taj ručak bude nekad i večera, ali obožavam njegove priče dok slatko uživa u svakom zalogaju. Dan se brzo privodi kraju, pa večernju šetnju završavamo, naravno, kod platana.
Utorak, 20. jul 2021. godine
Današnji dan počinje malo drugačije. Umesto, već sada uobičajene kafe kod platana, u posetu mi dolazi drugarica Marija, koja inače živi i radi u Americi već 30 godina, i dovodi svoju ćerku. Moj zadatak je da mladoj gospođici omogućim kvalitetno full ulepšavanje. Sastajemo se u „Kuli” i posmatramo našu decu, koja „bulje” u svoje telefone kao da nema nikog oko njih. Prođe mi kroz glavu jedna rečenica koju sam nedavno čula „deca su virtuelna”, i bi mi nekako žao. Nakon naše kafe i njihovog „razgovora” odlazimo na to famozno ulepšavanje. Smešna mi je Lexi, koja prvi put doživljava neke stvari, što bi se reklo, na „srpski način”, čupanje obrva i sređivanje noktiju. Potpuno je zbunjena načinom na koji se to radi kod nas i setim se njenog prvog dolaska u Srbiju i čuda kad su je izujedali komarci, obećavam joj da će svaki put kad dođe imati po jedno novo iznenađenje. Sviđa joj se Srbija i sviđa joj se Pančevo, kaže da joj nikada nije dosadno kada dođe. Odlazimo u šetnju do Narodne bašte, njeno omiljeno mesto za odmor. Danas je dan za brzinski ručak-večeru.
Sreda, 21. jul 2021. godine
Ono kad je godišnji odmor, a dan ti počinje u 6h sa obavezama. S obzirom na to da moj sin ozbiljnim koracima ulazi u svet odraslih, ništa mi nije teško. Ovog leta je poželeo da radi, prijavio se u omladinsku zadrugu i čekao da ga pozovu. Naravno, kao i za sve u našoj zemlji, to se nije dogodilo. Onda se setimo onog čiji kum ima firmu, e pa njegova tetka radi u magacinu, pa će njen sin da ga pozove itd, itd. Čitava muka da bi dobio posao „utovarivača” na dve nedelje. Ali dobro, svako iskustvo je dragoceno. U 7h stajemo u red za sanitarnu knjižicu i posle sat i po čekanja i guranja, uspevamo da završimo. Budimo Mariu i njenu ćerku i odlazimo na zajednički doručak. Ovoga puta objašnjavamo Aleksandri i nagovaramo je da proba u isto vreme, burek i jogurt. Naravno da je bila oduševljena uz izjavu da neće jesti naredna dva dana. Lagano se vraćamo kući, a na vratima već nestrpljivo grebe naš verni pas čuvar, fala Bogu ostade ručak od juče. Marko odlazi na posao, a Rea i ja u popodnevnu šetnjicu do platana. Ta popodnevna šetnjica već nekoliko dana postaje i večernja jer nikako ne uspevamo da samo „prođemo”, nego se zadržimo po dva, tri sata u zaista sjajnom društvu i puno pozitivne energije bez obzira na umor koji nas polako već savladava, ali kad pomislimo na rezultat našeg truda umor prestaje.
Četvrtak, 22. jul 2021. godine
Za razliku od prethodnih dana, današnji dan počinje u 9h, vidim da pas nema ništa protiv.
Danas je dan za druženje. Pola dana provodim na platanima u sjajnom društvu mojih saboraca. Volim ih jer je divan taj osećaj jedinstva i gotovo kao da smo postali porodica u ovih godinu dana koliko naša inicijativa postoji. U isto tako sjajnom raspoloženju dan nastavljam vozikajući se biciklom po keju u društvu moje drugarice i koleginice. Iznenađena sam velikim brojem ljudi po keju koji su se lepo organizovali u male grupice, neko peca, neko brčka noge u našem Tamišu, a neko se čak i kupa. Setih se nekog davno prošlog vremena kada je kej bukvalno bio prava mala plaža, a Tamiš pun kupača… Sada je toliko zagađen da i onaj ko uđe u vodu, ulazi na sopstvenu odgovornost.
Veče već polako pada, a nas dve se sastajemo sa mojom Mariom u bašti jednog od kafea blizu reke. Moja drugarica upoznaje Mariu i podseća me na jedan događaj koji hoću da zaboravim, rečima: „To je Maria kod koje si htela da ideš, a niste dobili vizu?!” Sad već uspevam da se nasmejem na te reči. Slušam Mariu kako oduševljeno priča o svom rodnom gradu i pomislim da neke stvari vidi i zna bolje od mene koja živi u njemu. A onda se setim da nas deli 30 godina života u njemu, i van njega.
Petak, 23. jul 2021. godine
Otvaram oči i čitam vesti. „Ubica deteta pušten da se brani sa slobode”, „Novac za Gavrilovo lečenje nije uplaćen…” Zatvaram sve. Ovo je jedan od onih dana kada strašno želim da sam daleko od ovog grada i od ove jadne zemlje. Zavidim Marii na njenim uspomenama iz ovog grada, zemlje, od pre trideset godina… Odlazim do platana i „punim baterije” u zelenilu i pokušavam da ne mislim na sve te loše stvari. Srećom, Marko mi oduševljeno javlja da je našao novi posao, u nekom kafiću u Beogradu, pa uspeva da mi skrene misli. Smejem se dok ga učim da drži tacnu sa sve čašama i šoljicama u njoj i prepričavam mu kako sam i ja to nekada radila. Njegov osmeh je lek za sve moje probleme. Pratim ga onako oduševljenog za Beograd, a onda odlučujem da počastim Reu jednom šetnjom po Narodnoj bašti. Vesela graja dece ispunjava ceo njen prostor, a s obzirom na to da nije tako vruće, vazduh je prošaran mirisom sveže ošišane trave i zvukom krošnji drveća. Posle dva, tri sata „jurcanja” posustajemo i vraćamo se. Prvo, obilazak društva kod platana, a onda lagano vraćanje još ponekim obavezama kod kuće.
Subota, 24. jul 2021. godine
U 6.57h alarm, trčim do platana jer smo Branka i ja prve na dežurstvu. Ne znam kako joj je samo uspelo da me nagovori da budemo prve… Smeštamo se, ispijam prvu jutarnju kafu zavaljena u lazy bag, a pogled mi je gore, među platanima… predivno. Posmatramo radnike koji se polako okupljaju, pozdravljaju i pokušavamo da „provalimo” da li i danas lepe nalepnice po izlogu, prave parking, ili ne daj Bože, „napadaju” trotoar. Ukapiram da je prošlo skoro mesec dana. Ostalo je još sedam dana do kraja mog godišnjeg odmora i sedam dana do otvaranja famoznog tržnog centra ili čega god.
Niko ne izgovara na glas, ali garantovano svi mi iz Inicijative posežemo za nekim malim oltarima u glavi i poručujemo samo jedno, a to je – NE SECITE PLATANE! Ne uništavajte ovo predivno naselje gde sam rasla i gde raste moje dete. Gledam i dalje u nebo i upićujem tu jednu želju, za mene sada, u ovom trenutku, beskrajno važnu. Večeras se okupljamo svi ovde i pravimo jednu žurkicu kao da simbolično slavimo našu pobedu. Videćemo i to. Nadam se da su nas čuli i videli šta imamo da poručimo.
Završavam dnevnik, a i godišnji polako i dodajem još jednu destinaciju na svoj spisak, a ona je „KOD PLATANA – LETO 2021.”
Autorka je vaspitačica i članica Inicijative „Odbranimo Teslu”
