Nedelja, 6. novembar 2022. godine
Drugi dan vikenda obično je onaj najmirniji. Ova nedelja definitivno kreće kao takva. Deca su ostala u Pančevu od petka, pa umesto uobičajenog monologa subotom veče: „Molim vas da me ujutru samo maalo duže pustite da spavam”, ovaj luksuz dodeljujem sama sebi.
Budim se rano, kao i obično, ali se srećna okrećem na drugu stranu i nastavljam san do pola 9, lagano.
Nema frke, nema mama gladni smo, čudno mi je tiho, ali uživam. Dan je jesenji kao iz školskih udžbenika, vlažan, siv, ne pada kiša, ali je sve naokolo mokro. Jesen mi definitivno nije omiljeno godišnje doba, ali nekako sam vremenom počela više da je razumem i poštujem.
Dan prolazi neobično brzo, u dokolici izgleda vreme brže leti. Već je vreme da krenemo ka Pančevu, čeka nas porodični ručak kod mame i tate, a tamo nas već čekaju svi, i lagano se spremamo za miks trčanja, vike, jurenje po dvorištu sa kucama, muzike i pričanja neretko u glas – deca, baka, deka, tetka, ujka, ja. Jeste malo haotično, ali tako je to kod nas, mislim da se i Nikola već navikao.
Dok vozimo ka Pančevu na „Nostalgiji” puštaju muziku koja seća na neka bolja vremena, a nabolji izbor pesama imaju nedeljom. Na radiju ide Mansarda mali stan dok prelazimo Brankov most. Govorim Nikoli kako mislim da je stan iz te pesme baš ovaj koji sad vidimo sa leve strane mosta, narandžasta fasada i mala terasa sa ogradom od kovanog gvođa.
Volim nedelje, a posebno ove lagane u kojima provodim vreme sa ljudima koje najviše volim.
Ponedeljak, 7. novembar 2022. godine
Od septembra, svaka radna nedelja dobila je novi, ubrzani tempo. Nije mala stvar imati jednog đaka prvaka u kući! Ovaj ponedeljak počinjemo laganije, jer Sofija ide popodne u školu. Jutarnje aktivnosti su uhodana stvar, zna se tačno šta ko šta radi, brzinsko spremanje, doručak, jedan crtani i pokret – Nikola prvi kreće u akciju, deca i ja prvo idemo u vrtić. Na Lazino standardno pitanje „Mama, je l’ dolaziš tačno u dva po mene?”, ide moj odgovor „Naravno sine, tačno u dva”. Na sreću, još nije naučio da gleda na sat. Sledeća je Sofija, ostavljam je u boravku, ona se ne buni, pravi je dobar đak, sva je na mene.
Zatim moja uobičajena ruta, probijam se kroz saobraćaj ka dragom mi Pančevu, uz omiljenu plejlistu od prošle nedelje – novi album genijalnog Nemanje Radulovića Roots. Topla preporuka, uz njega uživam dok se probijam gradom. Već vidim da će mi ovaj disk dugo ostati prvi na listi omiljenih, svaka pesma je malo remek delo, a Nemanja je jedan predivan čovek, nedavno sam imala čast da ga upoznam (hvala, Sibi draga moja).
Ponedeljak je uvek haotičan, ovaj posebno, jer se, pored standardnih obaveza, polako bavim i pripremama za Lazin sutrašnji rođendan. Jako je uzbudjen, odbrojava već više od meseca, a isplanirao je da ga proslavljamo nekoliko dana.
Ugrabila sam pola sata da popijem kafu u „Dvorištu” sa mamom i tatom, i dok smo pričali o vikendu koji su proveli sa klincima, naša nova maca koju sam ja nazvala Barbie jer je jedna divna, mlada, blondi mačkica (mislim da je samo ja tako zovem, nije se primilo ime izgleda) rešila je da je pravi trenutak da se omaci. Do skoro smo mislili da je baš dobro hranimo, međutim u jednom trenutku smo shvatili da je ipak nešto drugo u pitanju. Na svet su došla dva mačeta, i tako je rođendanska nedelja krenula ranije nego što smo planirali.
U povratku sam kasnila, naravno. Uvek žurim svuda, ali uvek i zakasnim. Srećom, Lazar se nije dugo ljutio, čim je čuo za priču o mačićima dobro raspoloženje mu se vratilo. Smislio je da se zovu Šapica i Mrvica. Srećna sam što voli životinje, ljude, sve oko sebe. Pravi je čarobni dečak!
Utorak, 8. novembar 2022. godine
Danas je Mitrovdan. Danas je i Dan Grada Pančeva. I baš na današnji dan, pre šest punih godina, rodio se moj čarobni dečak, i za mene je sada najvažnije da je svaki 8. novembar njegov dan! Probudio se ranije nego obično, dotrčao kod nas u krevet. Poljubci, želje, jutarnje maženje i krećemo u dan proslave rođendana – prvi od planirana najmanje dva. U mojoj porodici rođendani su velika stvar. Od malena smo ih slavili uvek okruženi porodicom i bliskim ljudima, uz pesmu, smeh i obavezno grupno pevanje „Danas nam je divan dan” i želje uz svećice. Moram da kažem da je šampion u proslavama rođendana moja Ivana, ona je u tome neprevaziđena. Ova ljubav prema rođendanima prenela se i na decu. Nikola i njegovi, sa druge strane, od rođendana nikada nisu pravili fešte. Srećna sam što su uz nas, čini mi se, i oni zavoleli ova naša porodična, glasna i raspevana okupljanja.
Prvi deo dana posvećen je proslavi u vrtiću, Sofija i njena najbolja drugarica Peka se pridružuju Lazi i drugarima, a dolazi i čuveni klovn Srećko čija je satnica jednaka angažovanju dva ozbiljna IT stručnjaka, ali vredi svakog dinara jer se klinci sjajno provode. Vrtićkom rođendanu kao poseban gost prisustvuje i tetka Ivana, Laza je zamislio da i ona tu bude akrobatičarka? Nikom baš nije jasno šta tačno akrobatičari rade, ali ako će neko to moći, Ivana će! Sem malog incidenta kada je Sofiju ujeo miš iz šešira, rođendan prolazi savršeno, a moj najdraži slavljenik je presrećan.
Predveče nam dolaze bake i deke, jer ko će dočekati subotu i skup cele porodice, moraju danas da se izvuku uši i duvaju svećice. Lazar je toliko srećan i uzbuđen, raduje se svima, svakom poklonu, torti sa dinosaurusom, druženju sa bakama i dekama, trči sa sestrom po kući, dan je pun pogodak. Uveče leže izmoren i malo tužan što je rodjendan tako brzo prošao, ali nema veze, čeka nas i drugi deo u subotu.
Sreda, 9. novembar 2022. godine
Sreda – dan kada je sve moguće. Ovo me je Sonja naučila još dok smo bile klinke u osnovnoj školi. Iako je novembar već uveliko tu, danas je dan savršen. Prijatnih 17 stepeni, okupan suncem, podseća na proleće, ako zanemarimo žuto lišće svuda okolo. Jutro koristimo da peške odemo u vrtić i boravak, a nakon toga krećem u Pančevo. Tamo me dočekuje novi detalj – dragi Emil Sfera oslikao je bunar, novi simbol našeg „Dvorišta”. Roze cvetići i prepoznatljiv rukopis, evo još proleća u ovom jesenjem danu. Čeka me i još jedna vest, umesto dva mačeta, sad ih imamo pet! Ja sam očigledno otišla pre nego je sve bilo gotovo. Svi su dobro i ušuškani iza u apartmanima u nastajanju, takoreći prvi zvanični gosti.
Ovo kratkotrajna prolećna atmosfera olakšava mi da se ubacim u posao – trenutno sam u fazi stvaranja nove kolecije za sledeću sezonu. Nije lako kreirati bluzice i haljine kad napolju duva košava. Zahvalna sam prirodi na malo dodatne inspiracije u vidu upornih zraka sunca u poznu jesen.
Četvrtak, 10. novembar 2022. godine
Četvrti dan u nedelji mi je uvek bio najmanje simpatičan. Nekako suviše daleko od prošlog, a nedovoljno blizu sledećeg vikenda. Davno, četvrtkom sam imala časove klavira u Mužičkoj školi „Jovan Bandur”. To mi nikako nije bio omiljeni dan, jedva sam čekala da prođe, mnogo sam više volela one kad sam imala časove hora ili solfeđa. Mislim da mi je taj neki gorak utisak o četvrtku ostao još iz tog vremena.
Ova radna nedelja traje kraće, tako da je za većinu ovo ustvari petak pred produženi vikend. Ne za mene. Dan prolazi u standardnoj gužvi – u vrtić, pa u boravak, pa u saobraćajnu gužvu goru nego inače, i onda sve to ali unazad.
Još jedan četvrtak, ne, to ne mogu da podnesem – malo menjam tekst iz jedne od omiljenih mi pesama dragog Balaševića. Smišljam kako da dodam malo elana u današnji dan – omiljena aktivnost dok vozim mi je ćaskanje sa life long drugaricama a sad i kumama. Jedan grupni poziv i ćaskanje usput umesto kafe, i eto ga, dan odmah postaje bolji!
Utisak dosadnog četvrtka na kraju dana popravlja i Sofijin prvi čas ritmičke gimnastike. Oduševljena je, i jedva čeka sledeći utorak!
Petak, 11. novembar 2022. godine
Naradni petak za veliki deo vrlog naroda. Odmah se oseti pad pritiska, već u izostanku jutarnjeg špica. Kako mama mora da radi, a i tata isto, plan je da klinci dan provedu kod bake i deke, tako da danas imam saputnike dok se vozimo ka Pančevu. Igramo se kviza, u tim našim voznjama i naučili su koji je glavni grad Srbije, najveća reka, svašta našto i uvek je preslatko dok se utrkuju ko će prvi tačno da odgovori.
Svraćamo prvo u „Dvorište”, da uživo vide čuvene mačiće, i kad ih baka odvede, kreće sumiranje radne nedelje. Brzo završavam sve obaveze koje su dočekale petak i u međuvremenu se dogovaram sa Vanjom za kafu i druženje, nismo se videle predugo. Njena Lenka je jedva dočekala ekipu sa kojom će da se juri po kući, a Vanja i ja pokušavamo da uz kafu ispričamo jedna drugoj sve ono za šta nismo imale vremena već neko vreme. Najveća mana odraslog života je to što nemamo više dovoljno vremena za sve drage ljude sa kojima smo nekad svakodnevno delili velike i male stvari. Danas sam srećna što delić toga mogu da nadoknadim.
Subota, 12. novembar 2022. godine
Svanulo je i dan drugog dela Lazinog rođendana. Kako nismo uspeli sve najbliže da okupimo kod nas u utorak, sad nas već u najužoj ekipi Kneževića i Mitrovića ima baš mnogo, plan je bio da se u malo proširenom društvu okupimo u „Dvorištu” i svi zajedno proslavimo taj čuveni šesti rođendan. Kreću pripreme, ko će šta da obuče, spremaj Sofiji omiljenu frizuru, spremaj i stvari za kod bake i deke posle. Jer pored rođendana, Nikola i ja posle imamo još jednu proslavu u Beogradu sa ekipom. Dug dan je pred nama.
Rođendan u „Dvorištu” protiče sjajno, gomila dragih ljudi, pokloni, torta, svećice, pesma. Jako sam srećna što je ovo mesto postalo omiljeno mnogim Pančevcima, kako za svakodnevu kafu i uživanje, tako i za obeležavanje lepih i važnih događaja, mesto gde se osećaju kao kod kuće, baš smo to želeli kad smo ga zajedno izmaštali, moja porodica i ja.
Dan prolazi brzo, i dolazi vreme da ispratimo i goste, a i decu na spavanje, pa Nikola i ja nastavljamo dalje. Subota kao nekad kad su izlasci bili stvar bez koje vikend ne može da se zamisli. Cela ekipa je na okupu, slavimo neke nove početke, neke nove uspehe, i u to ime, a i u ime svega lepog što nas čeka – živeli!
Autorka je Pančevka u Beogradu, mama dva mališana i večiti optimista
