Nedelja, 30. jul 2023. godine – Pančevo, obećana zemlja
Budim se, 10 je sati, dođavola, ponovo sam spavala duže nego što sam želela. Budim se, u Pančevu. Pre osam godina sam se ovde doselila iz Kovina, sa tadašnjim momkom, današnjim suprugom, u potrazi za poslom gde se neće od mene zahtevati bilo kakav politički angažman. Pančevo, obećana zemlja.
Od malena sam ga volela. Mama je sestru i mene ovde dovodila pred svaki početak školske godine, da se „obučemo za školu”. Nekad po buticima glavnom ulicom, češće na buvljaku. Taj dan je za mene i sestru bio praznik. Dve male devojčice su bile oduševljene Pančevom, za nas dve – velegradom, lepim, življim od našeg Kovina, opet ni blizu prebučnim kao što je Beograd. Pančevo je za mene bilo taman kako treba, kao za Zlatokosu krevet malog medveda.
Još tada sam želela da, ako već ne negde na moru, živim ovde. Tu sam želju ispunila. I danas mi je Pančevo baš kako treba. Iako zbog posla više vremena provodim u Beogradu. Ispostavilo se da traženje posla ukoliko, pored kvalifikacija koje si stekao školovanjem, nisi i barjaktar ili makar vikar, ne ide ni ovde lako.
Oblačim se i krećem do pijace. Valja isplanirati ručak za dva dana. Volim pijac i ljude koji prodaju svoje proizvode. Po završetku svake kupovine obavezno od neke bake kupim cveće. To me uvek podseti na moju pokojnu baku, ona je jedno vreme cveće iz svoje bašte nosila na pijac u Kovinu i radovala se svakom zarađenom dinaru od njega.
Ponedeljak, 31. jul 2023. godine – Učiteljica na raspustu
Jedva sam dočekala leto, raspust, neradne dane, baškarenje po ceo dan bez obaveza, bez priprema za čas i pravljenja individualizovanih zadataka. Učitelji vole raspust koliko i đaci. Zanimljive su mi bile anegdote da mali đaci misle da učiteljice žive u školi. Mislila sam da su to samo anegdote dok me nije, poslednjeg dana škole pred raspust, mala devojčica od pet godina pitala:
– Učiteljice, šta ćete vi raditi ovde dok smo mi na moru?
– Krečiću školu i spremaću vam zadatke, šta bih drugo!
– Da li mogu da dođem da vas vidim?
Deca su divni mali ljudi!
Ipak, neka se odmori malo i škola, ja ću danas otići na bazen. Sama. Muž radi, nemaju svi raspust mesec i po dana u jednom komadu.
Dođavola, sprema se kiša, ništa od mog plana. I bazen će se, izgleda, danas odmoriti od svih. Dan ću ipak provesti uz neku knjigu, seriju, film, sve ono za šta nemam vremena ili živaca u toku školske godine.
Utorak, 1. avgust 2023. godine – Life in a box
Jutro je. Dobro, ne baš, 10 i 15 je. Pošto sam se tek probudila, meni je jutro. Opet nisam poranila kao što sam planirala.
Raspust je, mislim u sebi, šta sad. Sutra ću ustati ranije i iskoristiti dan.
Dok spremam kafu i doručak, razmišljam kako mi je drugačiji, nekako tesan život u malom stanu koji iznajmljujemo. Skučen. U Kovinu sam živela u kući, tamo imam divno dvorište i terasu na kojoj volim da pijem kafu, pogotovo ako napolju pada meka, letnja kiša.
Kada je leto, većinu dana svi tamo provodimo u dvorištu, bosi. Nekako sam mislila da ću uvek imati svoje parče dvorišta, ma koliko malo bilo.
Sada, već sedam godina suprug, mačka i ja živimo u 35 kvadrata kao u kutiji, maštajući o maloj kući sa dvorištem. Dvorištem u kome ću hodati bosa po travi, od juna do septembra. I malu terasu koja će mi zameniti dnevnu sobu sve dok ne krenu jesenji, hladniji dani.
Kako meseci, pa i godine odmiču, jasnije nam postaje da će ta želja samo to i ostati. Osim ako se meni ili suprugu ne pojavi neka tetka iz Kanade da reši sve finansijske probleme i postane nam omiljeni rod. Za sada ništa od toga. Javi se po nekad mejlom neka banka iz ko zna odakle. Da me obaveste da je neki Džordž sa prezimenom istim kao moje, na ić, milioner, nestao na drugom kraju sveta i da je banka dugo tražila bližeg rođaka koji bi sve to nasledio. Konačno su me eto, našli.
Jok! Ne nasedam ja na to. Ja strpljivo čekam poziv ili mejl iz Kanade. Ne iz bilo koje države! Zna se koja gaji najbolje tetke.
Sreda, 2. avgust 2023. godine – Carpe diem
Danas je konačno osvanuo i taj dan! Dan kada sam poslušala svoj alarm koji je zvonio u 7:00 i ustala tada iz kreveta. Ponosna sam na sebe!
Oduvek sam bila noćna ptica. Celu srednju školu i fakultet sam završila učeći noću. Tada mi je koncentracija najbolja. Jutro, kao najbolji deo dana i izlazak sunca retko viđam. Iako se svim silama trudim da to promenim, navijam sat svako veče, to se ipak retko desi. I posao koji radim me pušta da spavam dugo. S obzirom na to da radim u neformalnom obrazovanju, iliti kod privatnika, i radno vreme je nekako neformalno. Radi se uvek popodne.
Ali, eto, danas je THE dan, poranila sam. Napolju je stvarno lepo. Želim da iskoristim dan od samog njegovog početka. Žurim da skuvam kafu, nalijem je u termos i idem na kej, na pečurke, da zauzmem jednu i na miru pored vode posmatram buđenje grada.
Jutro je divno, mirno. Miriše na svež, još nenačet dan i toplu kafu. Pas lutalica mi prilazi. Jedem se živa što kod sebe nemam ništa od hrane da mu ponudim. Od mene dobija samo dozu maženja i češkanja i on zadovoljan i time – odlazi. Mir i tišinu jutra remeti užurbani saobraćaj na mostu. Svi žure na posao. Svaki svetlozeleni autobus koji prođe podseti me da moram dobro da iskoristim preostale slobodne dane, od polovine avgusta kreće svakodnevno putovanje na posao, gužve u prevozu, vrućina, pešačenje po suncu, promena tri prevoza da bih stigla od tačke A do tačke B. Nekad mi se, u toku školske godine čini da samo idem i vraćam se sa posla, da baš mnogo vremena provodim po raznim prevozima. Čekam dan kada ću se osmeliti da idem kolima na posao.
Carpe diem. Odoh, na bazen sa kumom. Doći će iz Kovina da provedemo dan zajedno. Posle bazena na ručak, pa uveče negde po gradu. Mesta za izlaske, večere, kulturna dešavanja je dovoljno, naći ćemo već nešto po meri.
Četvrtak, 3. avgust 2023. godine – It`s always sunny in Hurghada
Većinu dana na raspustu kao i svi školarci, provodim na bazenu. Ove godine zbog nekih lepih događanja u porodici nećemo moći da idemo na more. Volim more… i rado ga se sećam.
Prošle godine smo prvi put išli u Egipat i kao i svuda gde idem, bar deset dana pre polaska, ja na aplikaciji na telefonu ubacim lokaciju tog mesta da pratim vremensku prognozu. U Hurgadi su meteorološke prilike uvek iste! Uvek je sunčano! Nema kiše, nema oblačnosti… uvek sunčano. To me je, iz nekog meni nepoznatog razloga, fasciniralo i nastavila sam nakon letovanja još neko vreme da na aplikaciji povremeno proverim vremenske prilike u Hurgadi za narednih deset dana. Uvek i zauvek samo sunčano. Danas sam se toga setila i ušla u aplikaciju. Kad već eto nisam tamo, bar da znam kakva im je vremenska prognoza!
Petak, 4. avgust 2023. godine – Petak je mali vikend
Za danas sam se dogovorila sa drugaricom Marijom da se nađemo u Beogradu. Iako ne volim da u toku raspusta idem za Beograd, jer mi to daje osećaj kao da putujem na posao, ipak sam se spakovala i otišla. Marija je ljubitelj vina isto koliko i ja i volimo da zajedno obilazimo vinske događaje i restorane koji organizuju degustacije. Možda jednog dana zaista u vinu prepoznamo taj diskretni ukus ljubičice, kako kažu somelijeri.
Danas smo se sastale u bašti jednog divnog restorana. Ćaskamo o svemu, raspustu, planovima, stvarima koje nas raduju i onima koje nas i ne raduju baš mnogo. Između ostalog dogovaramo se na koje sve događaje idemo na jesen. Koncerata sjajnih izvođača je mnogo, treba izabrati one u kojima ćemo najviše uživati. Džiboni dolazi u oktobru, njega stavljamo na vrh liste. Volim kada pravim planove koji se tiču samo zadovoljstva i hedonizma.
Izgleda da smo izabrale smo jedan od toplijih dana da se nađemo. Uz ručak, danas je vino svoje mesto prepustilo hladnom pivu. Petak je, u vazduhu se oseća smanjenje tenzije radne nedelje.
Subota, 5. avgust 2023. godine – Kovin
Današnji dan sam provela kući, kod mame i tate. Kada dođem kući, nebitno da li na dan ili više, uvek volim da obiđem tatin voćnjak. Ponosan je na njega. Redovi zdravih, neprskanih stabala šljiva, višanja, kruške viljamovke, rezultat su njegovog rada. Žali mi se na srnu koja povremeno posećuje voćnjak u njegovom odsustvu. Obrstila mu je ceo red mladih, nedavno zasađenih trešanja. Ostala su ogoljena stabla, niska i tanka. Pored sve trave i svega čega ima u voćnjaku, kaže tata – bambiju su se svidele baš njegove trešnje.
Posle voćnjaka odlazimo do njegove mame, moje bake. Kafu nam služi u čuvenim Vučko-šoljicama, taj servis za kafu je bio popularan kada se u Sarajevu održavala zimska Olimpijada.
Veče završavam sa mamom, tatom i sestrom na terasi. Uz zvuke cvrčaka nazdravljamo, tata pivom, nas tri maminim čuvenim likerom od aronije iz naše bašte. Priveli smo ovu nedelju kraju. Svako od nas četvoro na svoj način.
Autorka je danju sanjar, noću ozbiljan mislilac. Sestra, tetka. Ljubitelj prirode i životinja. Nastavnica mentalne aritmetike
