Moja Božićna nedelja

Nedelja, 19. decembar 2021. godine

Dobro jutro, lepo jutro!

Jutros kada sam se probudila, prvi prizor koji sam videla je procvetali „Božićni kaktus” na mom prozoru. Zadovoljno sam udahnula i nasmejala se. Priroda mi potvrđuje da počinje divna Božićna nedelja. Radujem se. Božićni kaktus sa jarko crvenim visećim cvetovima me podseća na detinjstvo, na Badnje veče kod moje starke i starkina (maminih roditelja) koji su to cveće godinama imali na prozoru. Setim se topline starkinog zagrljaja koja je mirisala na mileram i domaće rezance. Volela sam da sedim u njenom krilu sa kojeg sam uvek klizila, jer je starka bila punačka a nosila je i slovačke široke suknje, pa nikako nisam mogla da se „ugnezdim”. Gledala me je s puno ljubavi plavim očima ispod trouglaste marame vezane na glavi i govorila da sam njena „zlatovlaska” (zlatokosa). Starki je za praznik, voleo da popije koju čašicu više i da bude, kako bi se reklo „pod gasom”. Mi nestašni unuci, voleli smo da ga zadirkujemo, ne bi li ispitivali „fazu” njegovog „gasa”. Tako smo donosili zaključke da kada je bio nasmejan i razdragan, to je bila „druga faza“ i tu smo fazu voleli. A kad bi mu se uzano lice još više skupilo a jedna obrva podigla, i nije već bio za priču, to je bila „treća faza”. Mojoj sestri od ujaka Tini i meni je uvek sve bilo smešno, kao da smo i nas dve u „drugoj fazi”. Smejale smo se, kikotale kao lude, a nismo znale šta nam je smešno. Sada znam da smo bile samo pijane od sreće. Za Badnje veče se kitila obavezno jelka sa busenom. Na jelki je bio jedan lanac svetlećih lampica, nekoliko kugli i puno raznobojnih „salonki” u sjajnom papiru. Cela soba je mirisala na jeline iglice i to je dalo posebnost prazničnoj atmosferi. Tina i ja smo od babe i dede dobijale „Jugoplastika” lutke, ali je jedna lutka imala crnu kosu kao Tina, a druga je bila „zlatovlaska” kao ja. Posle podele poklona, usledilo je zajedničko postavljanje stola i večera. Bila je to vesela Marečkova familija za stolom, i nažalost mnogi od njih nisu više sa nama.

Eeeeh, da… Toliko sam se uživela u trenutke sećanja da sam umalo zaboravila da danas imam celodnevnu NLP edukaciju i da treba da se priključim na Zoom meeting.

Ova edukacija traži potpunu koncentraciju, posvećenost i interaktivno učestvovanje. Tema današnjeg modula je slušanje sagovornika u komunikaciji i modeli komunikacije. Moram da priznam da mi ova edukacija jako prija. Prvo, doprinosi trenutno boljem osećaju, jer znate da pametno koristite svoje slobodno vreme tokom zimskih monotonih meseci. Dalje, usvajate novo znanje koje vas čini moćnim. I najvažnije, primena naučenih tehnika i veština vam omogućava da budete dobar sagovornik u profesionalnim i ličnim odnosima.

Posle edukacije sam obično prezasićena informacijama, tako da ću uveče prošetati.

Leći ću da spavam ranije, zadovoljna kako sam uspešno provela dan.

P. S.: Nekada sam, veče na ovaj dan provodila na slavi kod drugarice. Ove godine će to izostati zbog korone.

Ponedeljak, 20. decembar 2021. godine

Dobro jutro, moje jutro!

Jutros sam sebi priuštila da malo duže spavam. To je dobra strana rada od kuće. Odradila sam uobičajenu meditaciju zahvalnosti, popila limunadu sa đumbirom i medom i napravila plan za današnji dan.

Pošto mi klijentkinja nije dostavila dokumentaciju, očito ću imati slobodno pre podne. Iskoristiću ga da posetim roditelje i sa njima popijem kafu, a onda idem u Vojlovačku crkvu na kićenje jelke.

Već unazad nekoliko godina na poziv crkvenog odbora Slovačke Evangeličke crkve u Vojlovici, učestvujem u kićenju jelke. Njima se dopada moj dar i strpljenje u tome, a i ja volim. Svaka aktivnost koja ima veze sa Božićem, pojačava mi utisak praznika. Naročito sada kada su redukovane pretpraznične manifestacije. Ovo je inače prilika da vidim svoje rođake, i da se uz rad, šalimo, smejemo i što je najlepše, iskreno izgrlimo.

Popodne će, nadam se, stići dokumentacija za reviziju projekta, pa ću na miru raditi celo popodne i veče. Šta mi fali? Pustim lepu Božićnu muziku, recimo ovu:

Upalim svećice na jelki, u toplom sam stanu, pijem neki mirišljavi čaj sa štapićima cimeta i uživam dok radim.

Spavaću ispunjena radošću.

Utorak, 21. decembar 2021. godine

Dobro jutro!

Jutros sam preskočila sve uobičajene jutarnje rituale. Treba da odem kod roditelja, da organizujem kućnu laboratoriju za tatu koji je slabo pokretan, i čeka me puno posla za firmu.

U nekoj pauzi od posla ću da pokupujem slatkiše za korinđare, i ako stignem, uključiću se na online fitnes i trbušni ples. I dosta za danas.

Nadam se da ću lepo spavati noćas (kad imam puno aktivnosti tokom dana, uveče ne mogu da zaspim).

Sreda, 22. decembar 2021. godine

Dobro jutro!

Pre podne uradi sledeće: manikir, podigni rezultate u laboratoriji, uzmi poklon od kuma Jace, idi u apoteku, kupi kolače. I radi, završavaj projekat.

Večeras mi u posetu dolazi drugarica iz detinjstva, koja već nekoliko meseci živi i radi u Nemačkoj. Pomalo sam tužna kada odlaze ljudi koji su mi važni u životu, koje volim, sa kojima imam uspomene. Naša druženja nisu bila česta, ali su bila sadržajna i kvalitetna; i znala sam da je tu, u mojoj ulici… Razumem zašto je otišla. U redu je to. Nadam se da će joj biti dobro, i neka bude srećna.

Uživaću danas u svakoj sekundi sa njom, dok mi je tu. Jedva čekam da je vidim.

Spavaću noćas ušuškana, grleći svoj krevet. Tu sam, u Srbiji, u mom, moooom Pančevu sa nekim manama, ali ipak sa svojim najdražima. Nikud ja ne idem.

Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kôšto ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije. Aleksa Šantić

Četvrtak, 23. decembar 2021. godine

Jutros sam ustala jako rano, danas je dan kada tata prima „onu” terapiju, ne volim da je zovem punim imenom. Svi smo angažovani oko toga. Milko nas vozi i ostavlja ispred bolnice jer u našem gradu retko da ima negde slobodnih mesta za parkiranje, a naročito nema, nažalost ispred bolnice. Dok se on posle preparkirava, mama je sa tatom, a ja idem gore-dole, od sestre do sestre, od šaltera do šaltera, sa odelenja na odelenje, protokol, papirologija, svaki put otvaranje istorije bolesti, otpusna lista, okrugli pečat, itd. Nadam se da će danas raditi lift. Prošli put smo čekali dva sata da proradi lift, i nismo ni dočekali.Tata je primio terapiju u prizemlju.

Posle toga obično treba da se ode kod lekara opšte prakse po uput, pa eventualno apoteka. Odeš u 8h, završiš u 13h, to je pet sati, a terapija traje 20 minuta uključujući i EKG.

No dobro. Tako je, kako je. Važno je da se tata za nijansu bolje oseća. U stvari, bez obzira na ovo moje nerviranje, osećam jaku zahvalnost što tata ima mogućnost da se leči, što ima najbolju terapiju koja postoji, što su sestre zaista ljubazne i doktor predusretljiv. I u celoj priči, nije ni važno što se ja nerviram; dobro je što se osvestim i pitam „A kako je sad mom tati?”. I onda se vratim u „normalu”.

Posle svega ovog danas treba da pokupim kifle za proslavu, preuzmem pošiljku za sledeći projekat, odem kod frizerke i da zasijam večeras.

Jer večeras je godišnja Skupština Planinarskog društva „Jelenak”, čija sam članica i „funkcionerka”. Biće prezentovan plan akcija za 2022., retrospektiva akcija za ovu godinu, dodela zahvalnica najistaknutijim članovima i mini žurka. To mi treba. Da ostavim mozak po strani, i masku (jedva čekam), i da se zabavljam; išto bi rekla moja kuma Maja: „Nek ide život”.

Planinarenje je jedna moja velika strast i uopšte gajim neku posebnu ljubav ka ovom društvu. To je žar koji tinja godinama, nekad se toliko rasplamsa, da mi srce gori od lepote prirode i druženja (ovo sam parafrazirala drugaricu Sanju). Ponestaje mi koncentracija i reči, očigledno, čim toliko citiram druge.

Znam da noćas neću moći da zaspim, od uzbuđenja.

P. S.: Neki moji prošlogodišnji utisci sa planinarenja su na ovom linku iz Pančevca, strane 7. i 9.

Petak, 24. decembar 2021. godine

Dobro jutro, danas nam je Badnji dan!

Prvo sam nazvala mamu da joj čestitam imendan. Danas je u Evangeličkom kalendaru imendan za Adama i Evu. Poželela sam joj da i dalje bude tako snažna, zdrava, energična, puna optimizma i života. Nisam joj rekla sve što sam htela, a pročitaće ovaj tekst, pa će znati koliko je važna našoj porodici i koliko je volimo. Ona nas spaja, voli, leči, brine, hrani, doduše i grdi ponekad, i radoznala je, ali ja se trudim da je zaista razumem. Kad je nekad zateknem kako hrani živinu u dvorištu, nosi vedra puna vode u onoj dugačkoj domaćoj kockavoj (njena reč) haljini, i u isto vreme skuplja i trpa jaja u široke džepove, i već dalje juri da založi vatru u radionici, i onako u čarapama koje joj se svuku na pola pete, jer sve radi polutrčeći; pomislim, da li sam ja nasledila nešto od ove njene energije. Ponosna sam na njenu mudrost. Ima zdravu logiku razmišljanja, odmah reaguje i nepogrešiva je. Odličan je organizator svog vremena, a i našeg (ha, ha). Sve stigne i svugde je ima. I nesebična je iznad svega. A najviše voli, posle napornog dana da čita novine. Sve rubrike isčita od prve do poslednje strane. I obožava da ide na pijacu i da prodaje svoje rezance za supu. Nek nam je živa i zdrava i slavila imendan još puno, puno godina.

Ove godine nećemo imati goste za mamin imendan i Badnje veče, jer je tata osetljivog zdravlja.

Ranijih godina je bilo stvarno pravo bogatstvo i na prazničnom stolu i oko njega.Na tu temu prekucavam Tininu poruku koja kaže: „Toliko nam je lepo kod tetke, svečano, okićeno, miriše sarma i kolači. Tetka energična i užurbana da nam posluži sve što je pripremila, teča onako svečan – mnogo volim kad on održi zdravicu. Ti uvek lepa, doterana, nasmejana. Svi koji dođu te večeri donesu baš pozitivnu energiju i toplinu. Ma predivno, jedva čekam opet.”

Nekada, (mislim, pre korone) se za Badnje veče dočekivao „Betlehem”. Njega čini skupina od desetak mladih ljudi, koji posećuju praznične domove i izvode mini performans Isusovog rođenja uz pesmu i glumu. To zaista daje finalni utisak celoj večeri.

Poljubiću roditelje pred spavanje, kakav je to blagoslov. Spavaću punog srca.

Subota, 25. decembar 2021. godine

Božićno jutro!

Volim da Badnje veče prespavam u porodičnoj kući, u dečjoj sobi i da tu dočekam Božićno jutro.

Soba je hladna, i miriše na jabuke, pomorandže i orahe, jer su se u njoj čuvali paketići za korinđare. Sveže i slatko, miriše na zimu, dečju radost i mir.

Mama obično ide na jutarnju službu u crkvu, a tata i ja ostajemo kod kuće da pevamo Božićne pesme iz crkvene pesmarice.

Obožavam Mendelsonovu kompoziciju „Hark, the Herold angel sing”, (slovački: „Anjelov spev, čujme krasny”).

Posle svečanog Božićnog ručka sledi gledanje TV Pančevo i emisije o Božićnim običajima od davnina.

Na kraju ove Božićne nedelje, koja je bila malo drugačija po tempu i sadržaju od ranijih godina, zahvalna sam što smo dane praznika proveli u miru i radosti.

Ostaje mi da poželim da moji najdraži, familija, prijatelji i komšije budu zdravi, da se volimo, razumemo i pomažemo.

Želim i da moji sugrađani budu u miru i zdravlju, i da nađu svakog dana bar jedan razlog za radost i osmeh.

Spavaću lepo noćas, bio je ovo još jedan divan Božić i prelepa godina. Šta još mogu da poželim?

Autorka je revizorka i zlatovlaska koja širi ljubav