Nedelja, 13. avgust 2023. godine
Nakon nekoliko nedelja provedenih na moru stižem u Pančevo. Ulazim u stan a sa vrata me zapljuskuje vreo i ustajao vazduh. Letim do balkona, razgrćem zavesu i širom otvaram vrata, umalo me golubica u letu nije udarila krilima. Izgleda da sam je uplašila. Nevreme koje je prošle nedelje pogodilo Pančevo i okolinu nije napravilo štetu, malo prljavštine, poneki osušen list… Pogled mi se zaustavlja na jednoj saksiji cveća. Iznenađenje! Opčinjeno gledam biserno belu ljusuku dva jajeta. Očigledno je preplašena golubica u potrazi za sigurnim mestom za gnezdo izabrala saksiju na mojoj terasi kao savršeno utočište za sebe i svoje buduće potomstvo. Imaćemo prinovu! Rađa se novi život, i to ne jedan nego dva! Obuzima me toplina, razmišljam o tome kako je ovo dar prirode, neki lep znak, kako je to simbol mira i nežnosti… Brzo pretražujem na internetu, Gugl kaže da jaja moraju da ostanu netaknuta, da golubica ne sme da se uznermirava, da će proći nekoliko nedelja pre nego što se golubovi izlegnu iz jaja a onda još nekoliko do napuštanja gnezda. Izgleda da ću morati da žrtvujem svoj omiljeni plumbago, a kad se samo setim da sam pelcer prokrijumčarila sa Sicilije i da ga negujem već nekoliko godina… Otvaram druga balkonska vrata, preplašeni golubovi odleću, shvatam da ćemo imati prinovu i na ovoj terasi! Rađa se novi život, i to ne jedan nego pet! Sada mi je jasno da ovo i nije neki poseban znak i retka pojava nego da smo okupirani. Golubovi su shvatili da smo na odmoru i bespravno su se uselili. OK, kada se osoba useli u prazan stan bez odobrenja vlasnika i mimo zakonskih procedura problem rešavaju nadležni organi. Kome se obraća kada se usele golubovi? Da li to sada znači da ćemo imati cimere kojih će očigledno biti sve više?
Plašim se da otvorim balkonska vrata kuhinjice.
Ponedeljak, 14. avgust 2023. godine
Zvono budilnika i prvi radni dan nakon odmora. Pesak među prstima i zvuci talasa su prošlost. Nervoza, uzbuđenje i blaga trema. Sedam u automobil i polako krećem ka Beogradu.
Ako ste „srećnik“ poput mene i živite u centru Pančeva a kancelarija vam se nalazi u Beogradu na Vračaru, sasvim je sigurno da imate dve mogućnosti za odlazak i povratak sa posla, jedna je javni prevoz, a druga da svoje veštine vožnje i uparkiravanja podignete na viši nivo – akrobatski nivo. Ja sam se opredelila za ovo drugo. Do pre nekoliko godina sam ovu veštinu razvijala u jutarnjim satima po uskim vračarskim ulicama. Oštro oko za odmeravanje uglova i procenu udaljenosti, milmetar od zida -milimetar od drugog automobila, brzina u davanju pokazivača za skretanje, prebacivanje pogleda sa jednog na drugi retrovizor, veština da ruke lagano okreću volan a da se automobil kreće u neviđeno složene manevre, veština da se ne čuje da barem pet vozača istovremeno trubi iz svojih automobila…
A onda su centar Pančeva nanjušili investitori gradnje. Preko noći su, kao pečurke posle kiše, iznikle višespratnice na mestima gde su bile pordične kuće. Simpatične banatske ulice su se pretvorile u uske kanjone. Ogroman broj vozila i saobraćajna gužva su me naterali da vežbam dva puta dnevno. Od prosečnog vozača, preko majstora za parkiranje, postala sam virtuoz u manipulaciji vozilom. Svaka vožnja kroz grad se pretvorila u avanturu u potrazi za slobodnim mestom za parkiranje i igru strpljenja i domišljatosti.
Iz dana u dan izazovi postaju sve veći ali se ne predajem.
Utorak, 15. avgust 2023. godine
Sa svakog putovanja donosim suvenire svojim prijateljima, ali ne one uobičajene poput magneta za frižider, staklenih kugli, šolja i sličnih stvari sa oznakom turističke destinacije. Sa putovanja donosim recepte za kulinarske specijalitete autentične za mesto koje sam posetila, donosim začine i sve ono što mi je potrebno da pripremim jelo čiji će ukus ponovo da me vrati na putovanje. Onda pozivam svoje prijatelje da im kroz ukusne užitke dočaram komadić kulture mesta na kome sam bila. Imam posebnu svesku u koju upisujem recepte sa putovanja. Danas sam posle posla otišla u nabavku svega što mi je potrebno za pripremu večere a onda sam nekoliko sati provela u kuhinji. Sa Korčule smo doneli slasnu, dobro osušenu i aromatičnu pršutu i prelepe smokve, to sam poslužila kao hladno predjelo. Za toplo predjelo sam pripremila testeninu čiji sam recept nabavila u jednoj maloj konobi u Žrnovu. Posebnu pažnju sam posvetila pravljenju pašticade. Večeru smo zasladili laganim verbena sorbetom, a sve upotpunili fino rashlađenim pošipom. Trud i vreme provedeno u kuhinji su se na kraju isplatili, toliko da su prijatelji nakon večere naprasno odlučili da isplanirani odlazak u Tursku zamene letovanjem na Jadranu.
Sreda, 16. avgust 2023. godine
Danas je na poslu bilo veoma opušteno. Svi pozivi, poslovi i sastanci su bili odloženi. U zgradi je od ranog jutra vladala pozitivna i navijačka atmosfera. Svi smo se pripremali za odlazak u Arenu kako bi bodrili naše momke protiv reprezentacije Portorika. Pripreme su bile kao da smo u samom finalu svetskog prvenstva, a ne da igramo prijateljsku utakmicu protiv tima od koga smo prilično bolji. Kada je narandžasta lopta krenula preko parketa krenuli su i uzbuđenje, napetost i radost. Uvek navijamo istim žarom bez obzira na jačinu protivnika i rezultat jer smo mi onaj nevidljivi deo tima koji nije na terenu. Portoriko je na kraju devastiran a utakmica završena rezultatom 110:75. Slavlje sa terena će se preneti sutra i u naše kancelarije.
Četvrtak 17. avgust 2023. godine
Četvrti dan od kako smo se vratili sa mora, a fotografije još uvek nisu ugledale svetlost društvenih mreža. Prema nekom nepisanom pravilu ono što nije objavljeno na društvenim mrežama nije se ni dogodilo. Preferiram Instagram, njime sam zamenila Fejsbuk onog trenutka kada su tetke i ostali stariji članovi familije napali ovu društvenu mrežu a ispod fotografija počeli da se nižu čudni komentari. Ljubitelj sam fotografije pa na Instagram gledam kao na igralište za kreativne, mesto gde svako može da pronađe način da izrazi svoju individualnost a istovremeno inspiriše druge svojom kreativnošću, da podeli ideje i talente na inovativan način. Odlučila sam da objavim nekoliko fotografija sa ovog odmora ali ako se uzme u obzir da nekoliko treba odabrati od nekoliko hiljada napravljenih jasno je da je to Sizifov posao. Dok sam se pozabavila odabirom, kvalitetom, veličinom i rezolucijom fotografije, kompozicijom, bojama i kontastima, provlačenjem kroz filtere, dodavanjem opisa, heštagova, lokacije i prigodne muzike prošla je čitava večnost. Nekoliko sekundi nakon objave krenuo je interaktivni deo, počeli su da pristižu lajkovi, komentari i poruke. Meni je posle svega potreban slobodan dan kako bih se odmorila. Konačno sam odahnula, bila sam na moru.
Petak,18. avgust 2023. godine
Petak!
Precizno smo isplanirali drugi deo odmora, kofere smo još sinoć ubacili u gepek i rešili da na put krenemo odmah nakon posla. Spakovali smo SUP dasku i bicikl. Do polaska sam samo 25 puta proverila da li smo poneli putne isprave, foto aparat, punjače za telefon…
Borba avanturiste i konformiste u meni je konačno pronašla kompromisno rešenje, beg iz gradske gužve u netaknutu prirodu sa svim pogodnostima moderne tehnologije, ovaj vikend glampujemo. Malo me muči to što mi se čini da na ovaj način izdajem kampovanje – svoju prvu ljubav, ali tešim se da sa godinama ide i potreba da neke stvari olakšam sebi, i da je bitno da se opustimo i budemo u prirodi. Još pre nekoliko meseci smo pronašli mali glamping centar koji se nalazi u podnožju Prenja nadomak Jablanice u Bosni i Hercegovini. Radujem se noćenjima u malom šatoru u bagremovoj šumi i jutrima sa pogledom na Jablaničko jezero. Uspešno smo izbegli gužvu na putu i posle sedam sati vožnje i pređenih 390 kilometara konačno bili na odredištu.
Nisam računala na to da će nam društvo u šatoru praviti komarci. Nisam ponela autan!
Vikend može da počne!
Subota, 19. avgust 2023. godine
Probudila sam se dovoljno rano da bih sa male terase mogla da posmatram sunce koje je polako izlazilo iznad horizonta i postepeno osvetljavalo nekoliko malih šatora razbacanih po šumi. Lagani šum prirode i cvrkut ptica, umivanje hladnom vodom iz Jablaničkog jezera, doručak na terasi, lagana šetnja, opuštanje uz knjigu… Vikend je počeo bolje nego što sam zamišljala. A onda smo ipak odlučili da odemo u civilizaciju i unesemo malo dinamike. Gugl nam je predložio nekoliko interesantih stvari za obilazak. Seli smo u automobil i odvezli se do Jablanice kako bi posetili muzej „Bitka za ranjenike na Neretvi“, obilazak muzeja smo završili dolaskom do biskopske sale u kojoj smo imali priliku da odgledamo ceo film, potpuno sami. Onda smo otišli i do Konjica kako bi po preporuci kustosa posetili Armijsku ratnu komandu ARK DO, poznatiju kao Titov bunker. To je već bila avantura, prvi put sam se spustila 300 metara u dubinu ispod površine zemlje i prošetala pravim lavirintom koji se prostire na nekih 7000 m2.
Premoreni smo se vratili u šator.
Od sutra pravilno glampujemo!
Autirka je rođena u Pančevu 1984. godine, diplomirani je pravnik i sekretar Košarkaške lige Srbije
