Nedelja, 11. jun 2023. godine
Današnja nedelja je bila dan za rekorde, tj. obaranje pomenutih. Tri dečja rođendana u jednom danu, to je izvanredno dostignuće. Dodatni poeni jer je jedan od mog juniora. Prvobitno je bilo zakazano i tri nedelje ranije, ali su nas u međuvremenu napale varičele, tako da smo morali da pomerimo žurku za neka bolja, zdravija vremena. Tako je to sa dečjim bolestima, protiv nekih stvari ne možeš da da se boriš. I tako je to sa dečjim bolestima, svi me uveravaju da je mnogo lakše kada ih preležiš što ranije.
Rođendani su svakako dobra prilika da se vidiš sa starom ekipom, da na brzinu referišemo šta se sve desilo od poslednjeg viđenja. Ko je prohodao, ko izašao iz pelena, ko upisao školu, poneko već i završio… Baš kao ove čike u Skupštini, samo što njihove svinjarije nema niko stariji da sređuje. A sumnjam da bi nam i tri “The Wolf”-a iz Tarantinovih Petparačkih priča pomogla…
Negde na polovini obaranja rekorda, Nole je oborio jedan za sva vremena – 23 grend slema. Svaka čast!
Poslednje čega se sećam te večeri bio je spokoj i ponos. Ne tako stran osećaj, ali sve više zaboravljen poslednjih godina.
Ponedeljak, 12. jun 2023. godine
Početak radne nedelje mi je doneo i dve zgrabljene sreće – morao sam da poranim pre prvih petlova (u stvari ni ne znam kada sam čuo poslednjeg, video sam ih nekoliko na kesici instant-supe) da bih stigao u Srpsku Atinu. Ili Grad-heroj, ako neko više voli. Ili prestonicu naše severne (ili najsevernije, da se neko ne uvredi) pokrajine. Više ne znam ni šta je društveno dozvoljeno, šta politički korektno, šta javno prihvaćeno, a najmanje šta je istinito. OK, pitam se ponekad i šta će mi sve ovo, ali to je skroz drugi padež.
No, istina je da sam pre 8 časova bio tamo, ostavio klinca kod tetke da provede dan kod nje dok sam ja na poslovnom putu. U kancelariju sam stigao pre ostalih, ali ne puno ranije. Tako je to uglavnom, uvek „oni sa strane” pre dođu tamo gde treba. Valjda znaju da je put nepredvidiv, pa se bolje spreme i ranije krenu. Još ako se i drže plana, miris uspeha se javi pre sumraka…
Posao ne trpi improvizacije, i nije zgodan za sanjarenja i filo-proseravanja. Što se tiče boravka u kancu, istakao bih da ko god je zakucao klimu na 17℃ ima neki problem. Baš se ne bih upuštao u analizu mentalnog sklopa i psihičkog profila dotičnog, ali sigurno ima neki problem. No, zbog njegovog jednog nas nekoliko se smrzlo, ali tako je to u životu – zbog jednog sa problemom pravo ni od kuda se pojave njih nekoliko sa nekoliko.
Nije da mi ćale nije pričao o tome, ali sam nekako verovao da su stariji pametniji i da bolje rešavaju probleme, barem ove klimatske. Sad shvatam da se i moje poimanje starijih razlikuje od toga da li sam i sam stariji ili ne.
Istina je i da je tetka odradila svoj posao, baš kao iz bajke „Dobra tetka iz Novog Sada” (kažu da je od nje bolja samo iz Kanade). Junior je odmah na stepenicama pitao kad će moći opet. Znači bilo mu super. Ako, deca za to i služe, da im bude super. Kasnije će se to već nivelisati…
Utorak, 13. jun 2023. godine
Utorak je počeo već u 2.30h ujutru po Julijanskom (sprskom) kalendaru. Mogao je bez ikakve griže savesti da se završi negde oko 5h ujutru. Tačno tad kad je Jokić još jednom pokazao svim mrziteljima šta je srpski inat, nadovezavši se na Đokovićev nedeljni doktorat na temu „šta još treba da uradim da budem najbolji”.
U Srba se vazda znao red – prvo da se pozabavimo mrziteljima (ili, pak, novom evolutivnom vrstom, hejterima), pa onda natenane mogu i fanovi da dođu na red. Kako i dolikuje pravim šampionima, obraćanje nije prošlo bez istorijskih izjava. Sve prisutne, kao i nas sa druge strane malih ekrana (crvc, kod Srba ništa nije malo, a pogotovo ove stvari što se mere inčima), oduševio je izjavom da jedva čeka da dođe u Srbiju… Zbog konja, kaže…
Uopšte mi nije palo na pamet da neki odavde dostojanstveno beže upravo zbog pomenutih, valjda zato što nismo mislili na istu speciju. Čim je pojasnio da je mislio na trku konja, znao sam da se stavlja u ulogu džokeja. Dugo nije bio ovde, pomislih, ovde kod nas su se uloge promenile, mnoge nove discipline smo dostojanstveno prihvatili upadljivo oborenog pogleda. U redu, neka dođe, ali ako ima i zrnce perverzije u sebi rizikuje da se primi, ovo je plodna i bogata zemlja…
Kasnije u toku dana selektor me je kupio izjavom da je Jokić na spisku. Briga manje, pomislih, konačno da na vreme primetimo talenat. I prava je sreća da ga nismo ranije primetili, ko zna za šta je to dobro…
Sreda, 14. jun 2023. godine
Još me drži osećaj nacionalnog ponosa zbog Noleta i Džokera. I ne zajebavam se. Iako je moj uticaj na njih minimalan (nisam im ništa ni smetao ni odmogao), opet je taj osećaj dominantan. Da li je taj osećaj primitivan? Da li bih isto razmišljao da nam je standard bolji, da li bi drugačije teme tada bile na dnevnom meniju? Pomalo me podseća na Svetskog Kilo Cara i njegovu priču o zavisnosti između visine prihoda i tema za razgovor…
Pomalo sam i avanturista u duši, bar volim tako da mislim za sebe, kad već drugi ne misle… I ne samo to, polako otrkivam eksperimentalnu stranu svog bića. Danas mi došlo da eksperimentišem sa standardom. Ako se promeni standard, da li ću i dalje glavu okupirati jednim te istim mislima? To je glavna tema ovog opita. A opit se izvodi vrlo jednostavno – mirnim protestnim šetnjama. Pančevci sličnog razmišljanja (dedukcijom dokazujemo i sličnog standarda), planiraju da šetaju u četvrtak. Zrenjaninci ne mogu da čekaju, hoće već danas, a Beograđani, Novosađani, Kragujevčani i ostali (ne mogu sve ni da nabrajam, naljutiće se kolege eksperimentalci ako ih sve ne pomenem) planiraju i blokade sa subotu. I moji Užičani postaju nestrpljivi! Izgleda da su svima dosadile iste teme, svi bismo da menjamo teme preko standarda. Valjda će nam ovi naučni metodi uspeti, nije da nismo šetali i ranije, valjda je razlika u (naučnom) pristupu sada drugačija.
Inače, sa moje nepune četiri banke imam već solidan staž i iskustvo u sličnim naučnim metodama, tako da već sada nastojim da podmlatku prenesem delić znanja, zlu ne trebalo. Nije da nemam poverenja u nas, nego znam kakvi smo. Čim osetiš malo moći, nešto te spopadne. Tako je to sa dečjim bolestima, ako se ne preleže na vreme ispoljavaju se u mnogo težoj formi kasnije. I ne samo to, mnogo duže traju. I tako je to sa dečjim bolestima, ako se ne preleže kako treba, uvek se vraćaju..
Četvrtak, 15. jun 2023. godine
Jutro je počelo ranim poslovnim sastancima. Ponekad, naivno, pomislim da je dan ispunjen ako 8h dnevno misliš o poslu, 8h o porodici, a ostatak spokojno spavaš. I činilo mi se da sam danas uspešno kompletirao svoju poslovnu porciju, ali se onda setim svojih reči dok sam živeo u Beogradu – u Beogradu su mahom zombiji, gledaju samo kako da odrade šljaku, da se probiju kroz gužvu i da ih niko ne dira, ne mare puno za društvo i na šta će to ispasti na kraju.
Kad god se toga setim, odmah skočim na noge i brzim okretanjem glave odbijem zombi-misli iz glave. Danas četvrtak! Odlično, biće skup finih ljudi u centru kod Kulturnog centra.
Nekoliko sati kiše kasnije elementarna nepogoda kao iz kabla je odlučila da malo popusti taj jedan sat i da pusti fine ljude da se druže. Malo smo se ispričali, malo bodrili jedni druge i na kraju od Nebojše Glogovca pozajmili ime centru kulture.
Kažu da se tako ispravlja nepravda. Da je tako obećano i da tako treba da bude, ali nije bio podoban, pa se sve stopiralo do daljnjeg, do u nedogled. Valjda ako nije bio podoban za života, neće ni posle smrti, pa „pravdu” valja malo i pogurati. I nije da će on ovim činom postati podoban, naprotiv.
Petak, 16. jun 2023. godine
Ustao sam jutros nešto pre 5h. Morao sam da uključim lokaciju na telefonu i da se uštinem. Prvo da vidim da nisam negde u sred sezone monsuna, a onda ako je odgovor pod b) i da se uštinem da konstatujem da sam budan. Prošao sam na oba testa, ali kiša nikako.
Ima mnogo lepih pesama o kiši koje čak ni jedan Krlo nije uspeo da zajebe.
Još jedan šugav dan, pomislih, rešilo nebo da potopi svet… Ne vredi, ako nemaš nekih obaveza, bolje ostani kod kuće… Škola je, pukom srećom, ukinuta, pa gomila dece ni ne mora više da ide. Čist poklon za one koji idu po 7km do škole uzbrdo, u oba pravca. No, moj junior prkosi obrazovnom sistemu, pa je odlučio da ide „do kraja”. Nije nikakav heroj jer ima samo nepun minut do škole po ravnom vojvođanskom tlu, ali nije on kriv što ovde nije bio čuveni Panonski vulkan umesto mora…
Ipak, kako je krenulo, sve je moguće. Opet nam se dešavaju hiljadugodišnje kiše. Po našem, ako računamo po kiši, stari smo bar jedno deset milenijuma i to samo što ja pamtim. Uz takvu starost sigurno ide i neverovatna mudrost, a mi Srbi i jesmo poznati po najstarosti. Za mudrost još ništa ne kažu, valjda nema niko kompetentan da nas oceni.
U pedesetak opština je vanredno stanje zbog poplava. Već pravimo planove kako ćemo sve dovesti u red, samo da prođe ova alaudža.
Žao mi naroda, mnogi će opet ostati bez doma. Kako da im pomognemo? Najbolje sistemski…
Subota, 17. jun 2023. godine
Večeras treća smena vraća tuđi dug!
Eto, već treća smena generacija, a mi ne živimo kako bismo želeli. Bar niko koga ja poznajem. Mada, deda komunista je većinu života bio jako zadovoljan, nešto se pred kraj baš razočarao, nije puno pričao o tome. U stvari jeste, ali sam više voleo „prave” bajke od tih njegovih. Posle se opet smirio jer je Sloba uzeo da sređuje stvari. Ćale je negde oko Petog oktobra bio vrlo ushićen, ali ga nešto nije dugo držalo. Ubrzo je do daljnjeg prestao da se druži s nekim ljudima. Valjda je takav čovek, nikad mu ništa nije valjalo. Jebi ga, Izgleda da sam ja povukao na njega. Mogu misliti kakvi nadžaci će biti moji juniori ako se ovako nastavi. Neću o tome ni da mislim. Umesto toga, trudim se da nenasilnom šetnjom izdejstvujem da RTS-u ponovo verujem. To mi je nešto mnogo bitno – da verujem nacionalnoj televiziji. I frekvenciji. Ne samo što ih ja plaćam, nego što me prave ludim o mom trošku. A nije lepo da budem lud a da to ne znam!
I zato, danas pravac Narodna skupština!
Autor je rođen u Užicu, živeo tamo 18 godina i završio gimnaziju. Narednih 18 godina živeo u Beogradu, završio ETF. Onda završio u Pančevu, a prave stvari tek počinju… Nepopravljivi optimista. Uzor porodici wannabe, mada je zeznuto. Poštovalac Đorđa Balaševića, Arsena Vengera, Marka Noflera i Dejvida Atenboroa, između ostalog…
Ntš
Bravo Andrija 💛