Nedelja, 27. jun 2021. godine
Nedelja je počela sa – ’ajde još pola sata. I bilo je dovoljno. Sledeća dilema za jutro, ticala se doručka. Dogovor pada na čokoladne pahuljice, nedeljom sme. Odlučujemo da šetamo.
Na „Hoćemo do centra?”, negodujem jer se ne radujem gužvi, a Miloš odgovara sa „Dobro, šetaćemo po zabitima Novog Sada”.
Pregovori kakve volimo!
Izlazimo i usput svraćamo u nabavku. Idemo i po novu mutilicu za kafu.
Kokosov orah na popustu! Po povratku: Misterije otvaranja kokosa. Uključujemo tutorijal na jutjubu. Trudimo se da ne pohrlimo odmah za čekićem. Na scenu stupaju šrafciger, ekser i francuski ključ. Otvaranje je prošlo bolje od očekivanog. Koristim vodu iz kokosa da je umutim sa nes kafom, vredi probati. Zatim rutina u pripremi kafe: voda, umućeno i kremasto mleko, tako da gornji sloj ne bude gorak, a da kafa ne bude zaslađena.
Uz kafu doza fejsbuk komentara, u ovom slučaju na početnoj stranici na postavljanje fotke LGBT+ zastave, povodom meseca ponosa, neko odgovara kako će blokirati stranicu i pita se zašto umesto toga nije postavljena fotografija porodice sa desetoro dece. Shvatamo da bi i ta fotka bila problem da su na njoj Romi, ili (još gore) migranti. Krivo mi je kada vidim da neko strahuje da će ostvarivanje prava marginalizovanih grupa da ugrozi njegova.
Sledi zum-sastanak o pisanju izveštaja istraživanja. Sklapamo plan, pa razgovaramo o završetku mastera i rokovima, upisivanju doktorskih i problemima pronalaženja posla o kojima nam pre nego što smo diplomirale niko nije govorio. Pričamo i o situacijama drugih i obezvređivanju njihovog truda. I kako bismo volele da se više posvetimo pisanju radova.
U 21:47, vožnja do kuće autoputem Novi Sad-Beograd. Razmišljam o sutrašnjem ustajanju u 6.20.
Ponedeljak, 28. jun 2021. godine
Jutra radnim danom su u nekom vidu rituala. Svakog jutra slušam ALARM sa Daškom i Mlađom. Kasnim, tako da slušam jučerašnju emisiju. Danas dovršavam prošlonedeljnu. Stavljam slušalice, a pred vratima je njuška. Dona je sa svojim ritmom uskladila moj odlazak na posao. Neminovno će leći čim me isprati, kao svakog jutra. Ona na dremku, a ja biciklom na posao.
Vožnja mi pomaže da se razbudim, a imam utisak i da brzo stignem. Saga o kupovini bicikla se desila baš između dva-posla-i-odbrana-nacrta-master-rada situacije. Prvi sam samostalno kupila sebi bicikl, od sopstvene plate! Malo je zbunjujuće kada sam stigla do ove faze odrastanja, ali, vreme je da se navikavam.
Ovog jutra imam nešto manje obaveza pa nastavljam sa slušanjem podkasta. Aktuelno je novoosvanulo zlostavljanje devojčica koje se nesmetano dešavalo.
Prisećam se i da je neko istog dana, pokušavši da uvredi političkog oponenta upotrebio termin devojčica. Vrhunska uvreda je biti devojčica. Kako onda da se čudimo u kojoj meri se žmuri na ovolika saznanja u proteklom periodu. U iskustvima dečijeg razvoja ovo svakako jeste tema. Nemoj da plačeš, to rade devojčice. Udaraš kao devojčica. Formiramo identitete u takvom okruženju. I onda se, kao vrhunac lična iskustva žena na mnogim poljima relativizuju i smatraju preuveličanim. Devojčice su sjajne kakve su. Ne treba da budu nešto drugo i to treba stalno da ponavljamo. A, nismo nimalo blizu pobedi u toj borbi.
Utorak, 29. jun 2021. godine
Tužna priča o jutrima.
Čula sam da se na ovo prerano ustajanje ne navikava NIKADA i posle nekoliko meseci shvatam da je tako.
Pada mi napamet da sam nekada ustajala u 4.15 kada je trebalo učiti za ispite.
Faze idu od tugovanja jer se ustaje, pa onda i jer sam opet legla prekasno.
Ne ide mi se na posao, otvoreno priznajem. „Nađi posao koji voliš i nećeš morati da radiš ni dan svog života (psiholozi kažu, je l’)”. Jok, kažu da je vreme da prestanemo da opravdavamo ukidanje slobodnog vremena.
Odmor je otpor!
Preokupiranost poslom nije za divljenje. Niti je ubeđivanje da će sve biti sjajno ukoliko samo razmišljamo pozitivno. Možda je nekada bolje validirati da nije uvek sve potaman, a da to nije smak sveta.
Danas sam svedok diskusiji: morali su da se učlane zbog posla, onda da izvršavaju zadatke koje nisu očekivali. Ali – tražili ste, gledaćete.
Često pokušam da razumem. Sve ima razjašnjenje, ali nas naša uverenja pozicioniraju u odnosu na sopstvene, ali i tuđe postupke. Razumevanje ne može uvek biti bezrezervno. Kako to neki moraju, sa nizom izgovora, dok drugi trpe velike pritiske i dosledni su svojim principima? Ta priča često dovede do asocijacije na neke koji su fakultete sa smerom istog naziva kao moj, ali nešto laganijeg sadržaja, završavali zaobilaznim putevima. Onda su potpisom članstva dobili posao koji mnogi kompetentni ljudi žele, ali i bezrezervno zaslužuju. Ali, neko se bolje snašao. Ko nam je kriv kada ne umemo preko reda.
Ono što je danas aktuelno jesu rezultati ispita. Prednosti ovog mastera jesu da su svi predmeti birani mojom voljom. Mane? Isto. Pre deset dana sam vodila razgovor sa koleginicom o temi zašto smo napravile kombinaciju najtežih predmeta.
Srećom, čini se da nismo pogrešile, iako je lako to zaključiti nakon što smo rezultatima zadovoljne. Ispit čiji su rezultati isčekivani nije predstavljao opterećenje, bez obzira na nekoliko faza, a obaveze u vezi sa njim su bile podsetnik (pored školarine) da i dalje studiram. Podrazumeva se proklinjanje cene školarine na onlajn-master-studijama. Prvo samofinansiranje u dosadašnjem školovanju.
Uopšteno sam zadovoljna učinkom na ispitu i predispitnim, međutim, razmatram gde sam sve mogla da pogrešim.
U 23:57 – konačna ocena: 10! Shvatam da ovog puta nije bilo mnogo razloga za brigu.
Sreda, 30. jun 2021. godine
Ubrzano jutro na poslu!
Kako sam u kontaktu sa velikim brojem ljudi, jedan od češćih tokova razgovora je npr: Osoba: Vakcinisao/la sam se!
Ja: Drago mi je! I ja isto, u februaru.
Za širenje propagande zauzimam ulogu stranog plaćenika, mada još čekam tu uplatu za pregovaranje sa nesigurnima, pošto se sa onima na drugom ekstremu ne razumem baš najbolje.
Posle posla – Beograd, upis ocene. Gužva je neminovna, za šta se polako pripremam, jer se u prethodnom periodu usled užurbanosti i balansiranja obavezama, a delom i pandemije (one nad kojom smo pobedu najavili 21. juna) ređe nalazim u gužvi.
Naravno da ubadamo najgore moguće doba dana. Slušam komentar: Ovde se ne zna ko pije, a ko plaća! Priznajem, retko dobro iskorišćen citat Caneta milicionera.
Sa upisom nisam imala sreće, izgleda da je trebalo podsetiti i drugu stranu. Međutim, zahvaljujući spašavanju od strane koleginice sa doktorskih, imam sreće jer joj ostavljam indeks, na čemu sam joj (opet) neizmerno zahvalna.
Elektronski unos ocena, ipak ne znači da nam papirni više nisu potrebni, nažalost.
Četvrtak, 1. jul 2021. godine
Kad pre jul?
U julu mi je rođendan, iako ga poslednjih godina mnogo manje ozbiljno shvatam nego u detinjstvu.
Razmišljam o poslu koji obavljam. Privremen je, ne spada u moje ranije planove i želje. Zapravo, sudar sa realnošču i okolnostima stvarnog sveta van okvira fakulteta koji nas je dočekao je bio čudan. To je uključivalo jedan cirkularan obrazac: treba vam iskustvo, nemate ga jer treba da upadnete na praksu da ovo iskustvo ostvarite i ostali segmenti ove priče. Onda sledi: u toku fakulteta smo obavljali poslove i prakse koji su manje/nisu uopšte plaćeni, šta prihvatiti sada? Zatim i sukob između toga gde bismo najviše, uzevši u obzir stečene veštine i preferencije, voleli, a gde ćemo da radimo.
Dakle, verovatno da ovo radno mesto i nema veze sa mojim prvobitnim (i dalje prisutnim) planovima.
Ume da bude zahtevno i podrazumeva preispitivanja poput: je l’ ovo treba ovako? Je l’ sam preterala? Kako da ovo bude bolje sledeći put? Da li dovoljno brzo napredujem? Zato mi znači kada za ovo i usledi pozitivna povratna informacija. Čini mi se, da mi (za sada) i ne ide loše.
Činjenica je da nekad naiđem na situaciju poput (ovaj dnevnik postaje zbornik citata iz Specijalnog vaspitanja):
– Nastavniče!
– Da?
– Jeste vi maločas pili šampon?
Ali, strpljenja mi bar ovde ne fali, lepo je, uprkos izazovima i lošim stranama.
Posle posla nabavka.
Zabavan deo je kupovina za malca, a od skoro i njegovo pojačanje.
Glamurozan život jedne tetke! Uprkos mojim početnim brigama kako ću da se snađem u ovoj ulozi, mislim da se fino uhodavam. Obožavam vreme koje provodimo zajedno. Kupovina se sada, pored „Izvinite, da nemate možda igračku svinju”, sastoji i od poklona za novu članicu porodice.
Uveče konačno kiša!
Petak, 2. jul 2021. godine
U nekom trenutku na poslu proveravam telefon i vidim SMS koji me je baš nasmejao „Dona je presmešna, nije se pomerila već dva sata, sad se igramo”. Miloš je ostao kod kuće i hranio životinjsko carstvo, 1:0 za mene u takmičenju „psi su bolji od mačaka”!
Volim petkove, bilo da nakon njih slede neki ozbiljni planovi, ili odmor. U ovom slučaju, pojačava se kriza da neću stići sve da završim do predviđenih rokova, pa uključuje i komponentu napetosti. Kako znam da obično sve na kraju ispadne dobro, trudim se da se umirim. Deo dana provodim u radu, dok se u nekom trenutku, na nagovor, odlučujem za pauzu uz epizodu serije. Prihvatam da mi neće faliti ništa od malo oduška, a i shvatanja da je većina toga rešiva i ni blizu smaku sveta.
Subota, 3. jul 2021. godine
Nema alarma, spavam do 10! U drugačijim okolnostima spremala bih se za sutrašnju noćnu šetnju na Fruškoj Gori. Ako šetnja i pogled u zvezdano nebo ne doprinesu borbi protiv svetlosnog zagađenja, bojim se da malo šta hoće.
U nekom trenutku smo diskutovali o tome da li nova rasveta u Pančevu zapravo postavljena kao manje zagađujuća, međutim, odgovor je – pogodićete – ne. Ko da vodi računa o CRI indeksu sijalica. Energetski efikasnija rasveta ne znači da će na ulici biti mrkli mrak, već dovoljna količina da osvetli objekte, a da ne bude zaslepljujuće. Ali, od toga smo daleko.
Nisam sigurna ni zbog čega postoji toliki otpor i prema drveću, kao da su u nadležnim službama zaposlili dabrove koji imaju konstantnu potrebu da sve što se može eliminišu što pre. Beton, a ne neko drveće, kome to uopšte treba. Borba za prirodu se tiče svih nas i drago mi je da postoje oni koji na tom polju ne odustaju.
Večeras trčanje sa Donom, sutra za (i sa) Aleksejem. Oba provereno popravljaju raspoloženje!
Autorka je psihološkinja, sa afinitetima ka tome da postane istraživačica. Zaljubljenica je u šumu, očuvanje tamnog noćnog neba, planinu, more i antifašizam, ne nužno tim redosledom
