Izdavačka kuća „Laguna” nedavno je objavila moj roman za decu i mlade „O krilima i čudima”. Pišem i satiru, tako da će dnevnik biti posvećen književnosti. Najdraže su mi knjige koje mogu da čitaju deca, ali ujedno i njihovi roditelji i bake i deke. Čitajući zajedno istu knjigu, porodice se povezuju na sasvim jedinstven i predivan način. To je jedan od razloga zbog koga težim da pišem knjige u kojima će uživati sve generacije. Po reakcijama koje dobijam od čitalaca, izgleda da sam u romanu „O krilima i čudima” u tome i uspela.
Dnevnik će biti malčice drugačiji od onih na koje ste možda navikli, budući da neću pisati o svakodnevici. Ko bi uopšte i želeo da čita o nečemu što pisac čini u toku dana, a nije u vezi sa književnošću? Stoga, prva četiri unosa će biti aforizmi, a potonja tri kratki odlomci iz romana. Dnevnik možete čitati od početka, sredine ili kraja, kako vam volja. Svi imamo slobodnu volju, samo je neslobodno koristimo.
Nedelju počinjemo aforizmima. Vežite se, pričaćemo!
• Nebeski smo narod. Sve nas je više na nebu, a sve manje na zemlji.
• Mrak nastaje kada zatvorimo oči.
• Nismo bili dobri roditelji demokratiji. Zato sada raste na ulici.
• Čovek kaže da je nastao od majmuna. A kako je majmunu kada to čuje?
• Preci nam se prevrću u grobovima. Stigli su im pozivi za glasanje, pa se razgibavaju.
• Ni propast ne voli osrednjost.
Ponedeljkom učimo o balvanima u magli
• Društva koja su izgubila kompas orijentišu se pomoću balvana.
• Znanje nam je široko. Raširilo se po inostranstvu.
• Prodatom maglom najlakše je popuniti plitku pamet.
• Cenzura se služi hladna.
• Režim će režirati sve dok narodu ne pukne film.
• Lakše je od ljudi napraviti stado nego od stada ljude.
Utorak je rezervisan za slobodne izbore i umišljene bolesnike
• Nesreća ne dolazi sama. Često joj prethode slobodni izbori.
• U zemlji gde ne cveta sloboda satiričari su kao pčele ‒ ubodu, pa nastradaju.
• Lako je leteti. Nezgodno je kada se zemlja približi.
• Narod je umišljeni bolesnik. Stalno umišlja da je gladan.
• Mostovi spajaju ljude. Hirurzi takođe.
• Put do pakla popločan je dobrim namerama. A katkad i lošim asfaltom.
Sreda je po mnogo čemu najlepši dan u sedmici. Sredom pričamo o ljubavi. Uglavnom
• Svi traže ljubav. A kada je pronađu, zaborave šta su tražili.
• Venčanja su kao sudski procesi. Svi su nevini dok se ne dokaže suprotno.
• O muško-ženskim odnosima najviše govore oni koji nemaju odnose.
• Svanuće dan kada više neće moći ni da nam se smrkne.
• Brak je poput kafanske tuče. Počinje u kafani, a završava se na sudu.
• O ženi najviše govore oni koji pred njom zaneme.
„Način da izbegnete posledice jeste da ne činite uzroke”, kaže Žir, jedan od junaka mog romana O krilima i čudima.
Ukoliko učinite uzrok i nastavite s čitanjem, posledice mogu biti trajne. Zakoračićete u svet krila i čuda. Povratak nije garantovan.
Postoje priče koje vam mogu promeniti život. Nađite vremena da ih saslušate.
Četvrtak – Odlomak iz poglavlja „Kamašna Čupa”
„… U noći kada je mesec ličio na pečurku žutu ježevicu, izlegao se Kamašna Čupa. Čupa je skraćeno od ser Čupotije I Jabuković od Gaja. Doduše, nije se oduvek zvao tako. Rođen je kao Čupotije Jabuković u skromnoj porodici Jabukovića. Jabukovići su vekovima živeli pod stablima divljih jabuka i imali dugu istoriju nečinjenja ničeg posebnog. Bili su skromni i posve neupadljivi, kao što uostalom i priliči dlakavim skelarima.
Sigurno se pitate, šta su, za ime cveta, dlakavi skelari?! Budite strpljivi i saznaćete. Evo naznake:
Dlakavi skelari pripadaju bićima koja prolaze kroz metamorfozu. „Pravopisni rečnik bubljega jezika” navodi da reč metamorfoza označava preobražaj i vodi poreklo od trenutka kada je gusenica Metuzalem Metamorfozis prvi put primetio da su mu izrasla krila.”
Petak – Odlomak iz poglavlja „Kamašna Čupa”
… Ruku na srce, Čupinoj palanci se, ako izuzmemo potok upitnih mirisnih osobina, nije moglo mnogo šta zameriti. Naravno, ukoliko biste, po njegovom uverenju, uspeli da zanemarite činjenicu da je bila potpuno zaostala po pitanju modnog ukusa.
Gusenica Čupotije Jabuković mnogo je voleo da mašta kraj Smrdića. Da ga je neko tada pitao o čemu razmišlja, a na svu sreću nije, najverovatnije bi mu odgovorio da razmišlja o ovome:
− Koliko je metara mačjih brkova potrebno bi se stiglo do Meseca?
− Da li je trčuljak vranina brza hrana?
− Koliko puta kolibri za merenje vremena mora da zamahne krilima dok proleće ne smeni zimu sa funkcije vladajućeg godišnjeg doba?
− Da li je feniks najbolji alat za obuku vatrogasaca?
− Zbog čega ne postoji boja koja bi svakom stvoru na zemlji izgledala drugačije?
− I ko je ona leptirica vizantijskoplavih krila koju stalno sanja?!
Subota – Odlomak iz poglavlja „Mušice boemi i pauk sa sedam nogu”
„Drugari, u pravu ste. Night je svetlija! Zato ja odlično vidim!” ciknu trut i udari glavom o puževu kućicu. „Oh, oprostite, gospođo jelenak”, pomete se kada puž pokuša da ga lupi pipkom.
„Ha-ha-ha, sva sreća pa odlično vidiš!” grohotom se nasmeja Cana.
Od njenog smeha roj vinskih mušica otetura se u noć.
„Hik-hik”, začu iz mraka.
„Vina,
Milo!” − orilo se,
Dok je Mila ovde bila.
Sad se Mila izgubila:
Tuđe ruke vino nose.
Ana toči, Ana služi,
Al’ za Milom srce tuži.
Mušice su pevale u tmini. Jedna je svirala tamburicu.
Vinske mušice ili na naučnom jeziku, drosophila melanogaster neugledni su i sitni dvokrilni insekti. Neizmerno vole da stanuju na trulom voću u kome se odvijaju procesi alkoholnog vrenja. Stoga, ne čudi činjenica što par vinskih mušica u povoljnim uslovima može svetu da podari nekoliko hiljada potomaka. I neobično vole pesme Đure Jakšića.
Žir ih je pažljivo slušao. Pesma mu je naglo popravila raspoloženje. Pomalo je patio od bipolarnog poremećaja, čas je bio tužan, čas ushićen, sa celom paletom osećanja između. Smislio je aforizam. Ljubav je kao vino. Danas si omamljen, a sutra te boli glava.
Autorka, Aleksandra Filipović (1983) je pisac i satiričar. Dobitnica je prve nagrade Radio Beograda 1 i emisije„Dobro jutro deco”za najbolju priču za decu (2018), prve nagrade za aforizam godine Večernjih novosti (2018), prve nagrade za aforizam na Festivalu humora i satire SLEM (2018), druge nagrade za aforizme na međunarodnom takmičenju Zlatni zmaj u Ljubljani (2018), specijalne nagrade Udruženja „Mokranjac” za priču objavljenu u zborniku priča za decu Muzika priča (2018).
Priča iz romana O krilima i čudima osvojila je prvu nagradu Radio Beograda 1 za najbolju priču za decu 2018. godine. Priče joj se adaptiraju za radio i od 2018. emituju u emisiji „Dobro jutro deco“ na Radio Beogradu 1.
Objavljivala je u časopisima: Dečje novine, Večernje novosti, Politika, Naš trag, Etna, Književne novine, ONA, Satirične vertikale itd.
Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na smeru Ekonomska analiza i politika.
Radovi su joj prevedeni na ruski i mađarski jezik.
