Nedelja, 30. oktobar 2022. godine
Noćas se pomerio sat unazad. Koga je san čvrsto posetio, taj se naspavao. Moj um je izgleda uspešno pomešao san sa ovim smogom napolju. Vidim ga kroz prozor dok pokušavam da uhvatim bar neki zalutali atom sna. Razmišljam o Pančevolutionu – maratonu ideja, o mom timu kojem je Ognjen dao ime Ozonke i o našoj ideji koju danas predstavljamo pred žirijem. Uživam u praznim ulicama bez automobila, ispunjena entuzijazmom poput onog u mladosti.
U „Zmajevoj” školi još na ulazu mirišu sveže pecivo, kolači od „Kolačevića”, kafa i čaj; topla atmosfera i žamor koji prija. Oko mene sve neki divni ljudi do juče nepoznati, a osećaj je kao da ih znam oduvek. Zajednički početak dana opet počinje uz smeh, aplauze i igre koje smišljaju Marina i Nataša.
Moje Ozonke se smeju i konstatuju da sigurno opet nisam spavala. Nije san džabe pobegao, pustio je da se ideja zaokruži, da može lako i bez teškoća da se kreće. Timski smo je uglancale da sija i udahnule joj svežinu ozona da otera ovaj uporni smog. Danas nam predstoji još jedan neverovatan rolerkoster svih mogućih osećanja.
Prezentacija je bila baš dobra – svi su razumeli šta nam je cilj i kako ćemo ideju realizovati. Ozonke su smislile da u gradu kod lokanih preduzetnika (kafića) budu bicikli i tricikli, koje će naši sugrađani moći da voze besplatno ukoliko budu donosili materijal za reciklažu jednom do dva puta mesečno na naše eko-žurke. Tako će grad dobiti GREEN BIKE SPOT dostupan svima.
Uzbuđenje raste dok čekamo odluku žirija. Ozonke: Miona Zec, Dejana Šumarac, Dragana Nedeljkov, Ana Vlajković i ja, uz pomoć naših sjajnih mentorki Sonje Kojić i Dušane Nikolić, dobile smo specijalnu novčanu nagradu od Lokalne fondacije Pančevo da realizujemo našu ideju.
Sreća svih nas se preselila na druženje u „Pogon”. Rekla sam Dejani i Mariji da je sada red da se napijem prvi put u životu. Smejale su se s razlogom. Atmosfera je bila ispunjena zadovoljstvom svih timova. Pančevolution je bio neverovatan događaj zahvaljujući ljudima iz Sinhra, koji će svojim idejama promeniti svet na bolje.
Ponedeljak, 31. oktobar 2022. godine
Nedelja se samo prelila na ponedeljak. Iza ponoći odgovaram na Ivine poruke, ni ona ne spava. Toliko je ushićena zbog ideje i veruje da će zaživeti. Priča mi koliko je reciklomat u Zemunu zaživeo jer ljudi dobijaju nešto zauzvrat. Volim njene glasovne poruke i kada se slatko smeje.
Velika mi je podrška od trenutka kada smo se slučajno upoznale u Domu omladine na izložbi Rastka Ćirića. Rastko je njen profesor na doktorskim studijama, a meni je bio član žirija u Neumu kada sam prvi put zbog „Snova” prošetala crvenim tepihom. Definitivno sam ubeđena da se sličan sličnom raduje. Pančevolution je to dokazao na najlepši mogući način.
Praviću se da spavam, možda ću prevariti san da svrati na kratko.
Ujutru mi se Čupka raduje kao da me nije videla bar mesec dana. Kakav pas, pun ljubavi i sreće! Čupka je gradski pas o kome svi brinu, šarmirala je toliko ljudi da bi joj svaki ozbiljan influenser pozavideo.
Da mi je neko rekao da ću samo nedelju dana pre na festivalu Re:Connect doći do osnovne ideje s timom ljudi koji se spontao okupio i rešio zadatak kako od Svilare stići do Stratišta, ne bih mu verovala!
Srećna sam i zadovoljna što sam prvi put u svojoj državi i u svom gradu doživela da ideja mog tima bude prihvaćena. Do sada su sve moje zamisli putovale svetom; mnoge su ostale u Košnici da razvijaju privredu i društvo nekih drugih država.
Utorak, 1. novembar 2022. godine
San i ja smo se prećutno dogovorili da se nećemo očigledno sretati izvesno vreme.
Pričam svom ocu Mićku uz jutanju kafu o koracima koji vode ka realizaciji ideje i razmišljam o svom nikada voženom biciklu koji godinama čeka da vidi biciklističku stazu. Ostavila sam ga da čeka svog para, ali to se nije desilo do sada. Usred te moje misli, Mićko predlaže da ga doniram našoj ideji – kako da se zalažem za nešto, ako i sama ne pokažem kako se to radi?!
Miona se oduševila kad sam joj kazala ću to uraditi, ali pošto ona za sada nema svoj bajs, pripašće prvo njoj, da ima svoje prevozno sredstvo za lakše širenje naše ideje. Kasnije će mu naći mesto u njenom kraju. Samo treba da mu skinem naslage samoće da može konačno da izađe među ljude.
Sreda, 2. novembar 2022. godine
Gotovo, već je novembar. Kraj cvetne sezone u mojoj maloj bašti.
Tužan mi je taj zimski pogled na baštu, kao što su mi tužni pogledi na nesređena dvorišta u gradu. Sivilo nikoga nije nadahnulo i oplemenilo.
Zelena je boja balansa i našem oku najviše prija. Zašto nam onda okruženje nije zeleno, zašto nam kese lete ulicom, zašto baš na zelene površine bacamo smeće?
Toliko ima smeća da ću besplatno moći da vozim tricikl samo ako budem skupljala otpad ispred svoje kuće. Meni nije teško, ali šta ćemo sa onima kojima jeste? Kako ćemo njih probuditi. Mićko i ja debatujemo o tome. On se u svom tom uzbuđenju koje sam mu prenela sa Pančevolutiona setio naše stare ideje. Dao mi je zadatak da je u budućnosti sprovedem u delo i ulepšam grad. Pre mnogo godina smo pričali o tome, ali je tada delovalo da „zelene” ideje nisu nikome važne. Mislim da će nam u budućnosti biti svima stvarno važne.
Četvrtak, 3. novembar 2022. godine
Volim futurizam koji menja svet nabolje, zato mi je blokčejn toliko zanimljiv i važan. Promeniće sve, a mnogo toga globalno i jeste za ozbiljnu promenu. Čitavom svetu treba ozbiljan reset i ozbiljna promena nabolje, ali za blokčejn i sve drugo treba nam struja, jer u suprotnom sve pada u vodu.
Šta ćemo kada potrošimo sav ugalj, kada spalimo sav gas, kada nam reke presuše, a pritom, znamo da sve vrste obnovljivih izvora energije imaju svoju mračnu stranu koja ozbiljno utiče na okruženje? Hajde da damo zadatak svima da misle kako i šta dalje, možda smislimo nešto lepo, korisno i čisto.
Želim da se entuzijazam mojih Ozonki prelije na sve sfere društva i da traje dok se sve ne popravi i dovede u balans.
Petak, 4. novembar 2022. godine
Žurno listam Pančevac, trebalo je da izađe članak o Pančevolutionu, ali nije. U redu je, razumem sve. Sinoć je Meda svakako objavio tekst i bio je najčitaniji iako je bila skoro ponoć.
Ljudi su željni lepih i podsticajnih priča. One su sve unikatne, iako liče svojim sjajem jedna na drugu. Pričam sa ženom na trafici zašto listam Pančevac, ona je oduševljena idejom o GREEN BIKE SPOT-u i jedva čeka da zaživi. Kaže da će to pokrenuti ovaj grad.
Žurim u Sinhro na predavanje o socijalnom preduzetništvu. Bilo je veoma zanimljivo i podsticajno za ramišljanje uz pregršt korisnih informacija. Budućnost zdrave ekonomije i zdravog okruženja leži baš u socijalnom preduzetništvu. Sama reč socijalno ima negativnu konotaciju u našoj kulturi kao nešto jadno i jeftino, ali socijalno je odgovorno i održivo u svim mogućim aspektima preduzetništva.
Eto novih tema za razmišljanje i ideja koja se rađaju iz debate uz jutarnju kafu.
Subota, 5. novembar 2022. godine
Nisam bila dugo na pijaci, nedostajla mi je ta atmosfera i ljudi sa kojima volim da se ispričam. Na pitanje šta ima novo, pričam im o našoj ideji i kako planiramo da je sprovedemo u delo. Dobrica, Nađa, Sale, Divna… hoće da pomognu da GREEN BIKE SPOT zaživi. Neko će donirati bicikl koji mu ne treba, neko će dati svoj doprinos na drugi način. Nekako je sva ta divna energija Pančevolution-a počela da se preliva na okruženje i sve ozaruje.
Otišla sam da upoznam Aleksandra, servisera bicikala na pijaci. Predstavila sam mu našu ideju i pomoći će nam koliko god može. On je mene oduševio svojom empatijom i altruizmom prema zajednici. Koliko samo ima takvih tihih heroja među nama?
Sale, moj dragi prijatelj s pijace, uvek je pun entuzijazma. Kupci ga vole jer je zbog ljubaznosti kafa kod njega lepša, a omekšivač lepše miriše. Veruje da će Ozonke od ovoga napraviti nešto veliko i dobro. Uz takvu podršku ne smemo nikako da odustanemo.
Nizovi ne postoje samo u matematici, oni su svuda oko nas. Tako se srećne vesti nižu kao biseri. Jedino je važno da prvi element niza bude kvalitetan.
Autorka je rođena Pančevka, inženjerka elektrotehnike, dizajnerka iz ljubavi i ljubiteljka prirode i fotografije
