Potraga za apolonom

Nedelja, 17. jul 2022. godine

Pre nekoliko godina smo se zatekli na Staroj planini u isto vreme kada se održavala trka Skajraning. U pitanju je gotovo neverovatna sportska disciplina u kojoj takmičari trče više od 100 kilometara po strmom planinskom terenu, prolazeći kroz divne predele i zanimljiva sela, a jedno od njih je bio i Topli Do. Interesujući se za dnevne leptire Srbije (inspirisana višegodišnjim istraživanjima našeg književnika Vase Pavkovića), saznala sam da se apolon, Parnassius apollo, može naći na svega nekoliko lokaliteta u Srbiji, a jedan od njih je baš Topli Do. Tragajući za apolonom odlučili smo da se zaputimo put Toplog Dola. Apolon je zaštićena i ugrožena vrsta u Srbiji i u Evropi. Juče kada smo stigli u ovo mesto, odmah smo u daljini ugledali Ivana Medenicu iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kojeg često nasumice susrećemo na našim putovanjima. Ivan nam je preporučio lokaciju na kojoj bismo mogli da sretnemo apolona. Pretražili smo obalu reke Javor, leptira je bilo u izobilju, uspela sam da fotografišem čak i neke retke vrste, ali ne i apolona. Pred kraj dana na planinskoj stazi sam ugledala velikog belog leptira sa tačkama na krilima i kada sam shvatila da je to apolon bila sam uzbuđena i nisam uspela da ga fotografišem. Pomalo sam bila razočarana jer se činilo da ga danas neću pronaći. Za utehu je bilo to što su nedavno biolozi (dakle, eksperti) tri dana tražili risa po ovom delu Stare planine i nisu ga pronašli. Preostaje mi sutrašnji dan da pokušam da u nekom grmu pronađem apolona! Inače, smeštaj kojeg smo pronašli u ovom udaljenom selu je zaista odličan (Kuća Stojanovića), čak smo ručali punjene sušene paprike uz prilog ovčijeg kiselog mleka. Sve je pripremio kuvar Sale koristeći samo lokalne proizvode, sve bez upotrebe bilo koje industrijske hrane.

Ponedeljak, 18. jul 2022. godine

Polako smo krenuli u šetnju putem koji vodi ka Jabučkom ravništu, bez velikih očekivanja. Utešno mi je bilo to što sam juče fotografisala šumsku riđu, Arashnia levana. Zanimljivo kod ovog leptira je to što ima dve forme. Prolećna forma je narandžasta, a u leto je smenjuje druga generacija crne boje. Prošle godine sam u Lazarevom kanjonu usnimila prolećnu, dok sam sada u Toplom Dolu fotografisala letnju formu. Idući putem ugazila sam u sveži ovčiji izmet. Sišla sam do reke, izula sam cipele koje sam prala u brzoj planinskoj vodi. Ugledala sam na drugoj obali bakicu koja je dovela konja na pojilo. Učinilo mi se da prisustvujem iskonskom prizoru koji je za nas stanovnike grada nezamisliv. Nakon što sam obula cipele imali smo nameru da krenemo dalje, ja sam se okrenula i tada sam u grmu ugledala velikog belog leptira. Bila sam uzbuđena, ali i uplašena jer je postojala mogućnost da odleti ukoliko oseti nervozu u mojim kretnjama. Međutim, on je bio miran i tako je nastala čitava serija fotografija. Apolon je leptir veličine od 6 do 8 cm, bele boje sa četiri crvena kruga za koje se smatra da predstavljaju upozorenje pticama da je otrovan po njih. U Srbiji postoji svega nekoliko lokaliteta ove vrste leptira, a Topli Do je najveće njihovo stanište, iako je izvesno da na ovoj lokaciji broj leptira opada.

Utorak, 19. jula 2022. godine

Četvrtog dana boravka u Toplom dolu za doručak nam je kuvar Sale pripremio domaću pitu sa sirom, a kao prilog smo imali sveže kiselo mleko, prava delicija. Na putu do Gamzigradske banje posetili smo manastir Sveti Đorđe nadomak mesta Temska. Nismo imali priliku da vidimo monahinje, ali su se po dvorištu užurbano kretale žene koje su obavljale nekakve poslove. Ja sam jednu od njih upitala da li prodaju kačkavalj, ali mi ona nije ništa odgovorila, učinilo mi se da me nije čula pa sam pitanje nekoliko puta ponovila. Odgovor nisam dobila, a dotična je nastavila da obavlja svoj posao. Saša mi je kasnije skrenuo pažnju na to da nije trebalo da navaljujem sa pitanjem jer je verovatno da ona ima zavet ćutanja. Inače, juče sam se hvalila prijatelju Ivanu Totu, biologu istraživaču leptira, da sam uspela da fotografišem leptira apolona, on mi je poželeo da sledeći leptir kojeg budem srela u tom kraju bude kraljev plašt, Nymphalis antiopa. Prošlog proleća je u Gamzigradskoj banji proleteo pored mene kraljev plašt i nikad ga više nisam videla. Na putu do vikendice u Gamzigradskoj banji zastali smo kod vodopada Bigar i prvo što sam ugledala je bio upravo leptir kraljev plašt! Uspela sam da fotografišem ovog leptira uz osećaj radosti što sam bila u prilici da sretnem i to magično stvorenje lepog naziva. Uveče posle 20.00 časova krenuli smo, po običaju, na kupanje u bazenu sa termo-mineralnom vodom. Temperatura vode dostiže više od 40 stepeni, što je razume se više od temperature tela, pa je preporučljivo da se u bazenu ne zadržavate duže od 20 minuta, ali je to sasvim dovoljno za uživanje i opuštanje.

Sreda, 20. jul 2022. godine

Danas je počeo vašar u Zaječaru. Za razliku od Saše, ja baš i ne volim da posećujem buvljake, ali zato ni jedan julski vašar u Zaječaru ne propuštam. Većinom prodavci nemaju tezge već svoju robu uredno izlažu na stolovima i ofingerima u šatorima. Sećam se da smo pre desetak godina kupili polovan bicikl koji je prvobitno bio namenjen za iznajmljivanje za vožnju po gradu Lozani u Švajcarskoj. Prodavac je bio istetovirani lik sa ogromnim brkovima, pušio je tompus, u njegovom šatoru je bilo izloženo mnogo tehničke robe, a sa zvučnika se glasno čula hevi metal muzika, što je neobično za jednu ovakvu manifestaciju. Švajcarac (trenutno nastanjen u okolini Zaječara) nam je rekao da je bicikl kompletno repariran, što se ispostavilo kao istina, do sada nismo imali potrebe da ga dodatno servisiramo, niti da bilo šta menjamo. Pre nekoliko godina u vreme održavanja vašara u Zaječaru su nam u gostima u Gamzigradskoj banji bili Živana i Čarls Alverson, pisac, scenarista filmova, a oboje odlični prijatelji Teri Džonsa iz „Monti Pajtona”. Sa Živanom i Čarlsom smo otišli na vašar jer nam je trebao radio sa kojeg ćemo moći da slušamo mnoge stanice, a oni su sa zanimanjem razgledali robu, čak su i nešto kupili. Čarls nam je preporučio da potražimo radio iz sedamdesetih, zato što ti radio-aparati obično imaju jake receptore, i dobro primaju talase radio-stanica čak i na pomalo nepristupačnim mestima, a baš takav smo našli kod Švajcarca i taj radio kod nas još uvek sjajno funkcioniše. Najviše volim šatre u kojima se služe hrana i piće, nepoznate pevačice od jutra pevaju, dok narodnjačke zvezde nastupaju u večernjim satima. Mi se u to vreme čvarimo na bazenu sa termo-mineralnom vodom i uvek propustimo glavni šou program.

Četvrtak, 21. jul 2022. godine

Danas je glavni dan vašara u Zaječaru. Posetili smo zanatski deo sa posebnim osvrtom na izložbu nadgrobnih spomenika. Za one koji bi možda poželeli da i u večnom počivalištu imaju ukras u obliku zaštitnog znaka poznatog svetskog brenda, kamenoresci nude kamenu Versace ploču idealnu za postavljanje na grob.

Petak, 22. jul 2022. godine

Danas sam telefonirala Slobodanu Zečeviću čiji smo broj dobili od našeg prijatelja Vicka. Slobodanu je Vicko već mnogo pričao o nama zbog čega je u telefonskom razgovoru predložio da odmah dođemo kod njega. Slobodan sa svojom suprugom stanuje u kući u samom centru Zaječara, u dvorištu ima staro egzotično drvo ginka, koje je jedino u celom Zaječaru i okolini. Dvorište je prekriveno zaštitnom mrežom od grada, jer gaji 120 vrsta čuvarkuća iz različitih krajeva sveta. Doktor stomatologije Momčilo Zečević, inače, Slobodanov otac je bio veliki i značajan poznavalac leptira, čak je bio i dopisni član SANU. Prvo je počeo da se bavi kaktusima i načinio je značajnu kolekciju koja je krasila staklenu baštu pokraj čekaonice ispred zubarske ordinacije. Zatim, 1961. godine počinje da se bavi leptirima Timočke krajine, kada i stvara entomološku zbirku. Tragajući za već poznatim vrstama, pronašao je i mnoge druge vrste leptira do tada nezabeležene. Godine 1974. napisao je knjigu Leptiri Timočke krajine, 2002. godine i knjigu Fauna leptira Timočke krajine u kojoj je zabeleženo 1.130 vrsta iz reda Lepidoptera. Slobodan Zečević je u samostalno ispitivanje područja Timočke krajine uložio više od 37 godina rada. Eto, s obzirom na to da sam pre studiranja završila stomatološku školu, možda se desi da i ja imam uspeha u proučavanju leptira.

Subota, 23. jul 2022. godine

Jutros smo krenuli na Dudicu, obližnje brdo sa čijeg vrha smo jednim pogledom mogli da vidimo Gamzigrad i Gamzigradsku banju. Bilo je već toplo i malobrojni leptiri se nisu dali lako fotografisati. Pored nas je često letela klinasta skrivalica, Brintesia circe, koja voli skrovita mesta, uspela sam da je fotografišem. Baš u momentu kada sam Saši objašnjavala da je ova šuma idealna za kiriniju i da bismo oboje mogli da obratimo pažnju na nju, kirinija se, Kirinia roxelana, pojavila na drvetu pokraj staze. Kada vidim kiriniju setim se reči Vase Pavkovića da je njemu kirinija jedan od lepših leptira. Za mene, kirinija je uspomena na šetnju po planini Mali Malinik, kada smo po vrelom suncu pešačili čitavih 35 km i kada je kirinija sletela na Sašinu nogu, pred sam uspon na planinski vrh. Ova sedmica je za mene bila veoma uspešna, prvi put sam se srela sa apolonom, posetili smo divan kraj Stare planine i već se pripremamo za put do Italije gde bi Saša trebalo da predstavi svoju novu knjigu stripova koju je objavio izdavač iz Torina. Mene očekuje poseta Casa delle farfale (Kuća leptira) u mestu Bordano, staklenik ispunjen leptirima, najveći u Italiji i jedno od najznačajnijih takvih mesta u Evropi.

Autorka izrađuje vezove na osnovu crteža strip autora i fotografiše leptire