Nedelja, 26. novembar 2023. godine
Buđenje ima onaj varoški šmek mira i lenstvovanja.
Kao i svakog jutra ustajem iz kreveta spuštajući prvo levu nogu, a onda se tišinom umijem sedeći na rubu kreveta par minuta.
Zbog te leve noge.
Stari Rimljani su bili verovanja da ustajanje na levu nogu izaziva neraspoloženje i đavolju narav.
Na engleskom jeziku zlokoban se kaže – sinister, a koren reči je latinska reč za levo… nije to.
Pročitala sam negde da Feng Shui eksperti smatraju ustajanje iz postelje na levu nogu kao pravi način za započinjanje dana… to je to.
Runda Bella i Crni Steva su ispruženi otvorenih očiju.
Samo podignu obrve dok prolazim pokraj njih kao znak da su još uvek, i da će uvek biti zainteresovani za našu jutarnju rutinu.
Ne bi oni ništa drugačije.
U to me uverava staloženost posmatranja izdaleka dok pije se kafa, a reči nema.
Svako jutro uzbuđenje za iste stvari je kod njih spontano i iskreno.
TA JUTARNJA ŠETNJA.
TO PRANJE ŠAPA.
TAJ DORUČAK.
Pretražujem YouTube.
Ratko Božović.
Slušam intervju dok spremam ručak, gospodin profesor koji je smatrao da je vreme imovina.
Poharana mi je imovina, dragi profesore!
Šetamo nas troje praznim ulicama.
Trebalo bi biti još hladnije i sumornije zbog toga ovog popodneva, ali nije.
Steva trči po parku.
Trči zadovoljno.
Trči nestašno.
Vraća se ka meni da pokaže svoje zadovoljstvo ujedinjeno sa zahvalnošću što nije na povocu.
Tako je to sa psima.
Slušam Dnevnik na Šolakovim medijima.
Saznajem za još jedno ujedinjenje ljudi u odbrani čoveka kojeg su hteli da ponize i mrcvare kao igrokaz.
Poštar iz Kačareva je bespravno premešten u Banatsko Novo Selo jer je bio učesnik protesta poštara.
Kartonska kutija na ulici Kačareva je bilo mesto gde se čučeći potpisuje peticija za vraćanje njima omiljenog poštara.
Njihovog komšije.
Ruke u rukavicama.
U rukama hemijska olovka i lična karta.
I uspeli su.
Danas je bilo onih kojima uopšte nije bilo hladno i sumorno napolju.
Na ulici.
Ponedeljak, 27. novembar 2023. godine
Svako jutro uzbuđenje za iste stvari je kod njih spontano i iskreno.
TA JUTARNJA ŠETNJA.
TO PRANJE ŠAPA.
TAJ DORUČAK.
Zaključah vrata stana,
Otključah vrata u zgradi,
Vazduh ulice u lice baci
Obrnut red stvari
Kolima odlazim na posao.
Na prisilni društveni kontakt usmeren kadrovskom službom.
Stari Rimljani su bili verovanja da ustajanje na levu nogu izaziva neraspoloženje i đavolju narav.
Ponedeljkom su oni u pravu, a ne Feng Shui eksperti.
Spremila sam sebi čaj od cveta konoplje jer verujem da priroda ima inteligenciju velikog praska.
Svakodnevna i uobičajena atmosfera početka radnog dana.
Kolege spremaju velike crvene torbe za kućne posete, a Radio Karolina uobličava moju iluziju da su životne vrednosti svakog od nas ponaosob skladne. Ti trenuci iluzije su kao odmorište i vidikovac na putu sa puno raskrsnica, serpentina i krivina.
Danas ne idem na teren.
Još jutros činilo se da je
Sve to bio ružan san
Da ovog puta negde možda će me
Odvest ovaj dan
Steva i Runda Bella predosećaju moj povratak i znam da me čekaju u hodniku.
Popodne smo šetali i ulicom u kojoj sam živela pedeset godina. Njen drvored javora me podseća na vreme kada je bilo puno lasta i cvrkut vrabaca u Pančevu.
Večeras se ne vidi pun mesec kroz prozor stana.
Nebo je oblačno, a ulica u mučnom polumraku zbog najnovijeg osvetljenja po ukusu „Pa šta” baštinara.
Negdje dalje
Negdje tiše
Mjesecu bliže
Al’ vani snio je i dalje
Isti umorni grad
Utorak, 28. novembar 2023. godine
Probudila sam se u 5.20, a stan je bio hladan.
Obukla sam džemper preko pidžame i navukla štrikane čarape od prirodne vune sa pijace.
Radijatori su hladni.
JKP „Grejanje” nema više sluha za ljude koji rade od šest ili sedam sati, ni za njihovu decu koju spremaju za vrtić.
Svako jutro uzbuđenje za iste stvari je kod njih spontano i iskreno.
TA JUTARNJA ŠETNJA.
TO PRANJE ŠAPA.
TAJ DORUČAK.
Uz isforsiranu staloženost uspela sam da parkiram kola na parkingu ispred Doma zdravlja.
Spremam velike crvene torbe za teren.
We’re better when we’re fast asleep
When you rise me from my fragrant sheets
It’s that innocence I want to keep
Oh, wake me not
Oh, wake me not
Otvaram Twitter uz popodnevnu kafu da brzo i lako saznam šta se zaista dešava.
Ljudi u mojoj radnoj okolini ne komuniciraju o predstojećim izborima, hladnim radijatorima, malim platama, a velikim stadionima… ProGlasu.
Krećemo u šetnju do veterinarske ambulante „Mondo” gde Steva ima svoj apartman. Delimo starateljstvo uspešno već drugu godinu na isti način. Utorkom pakujem u ranac tri jabuke, za tri dana. Obožava jabuke. U petak ćemo biti ponovo zajedno i sretni.
Ponovo se dešava da mi Runda Bella čita misli. Čekala je kod vrata stana da joj operem šape, ali kako je bila podosta blatnjava odlučila sam da je istuširam u kadi .U trenutku kada sam obula papuče ona je krenula ka kupatilu i uskočila u kadu.
Tek tako.
Bez reči…
Devet sati uveče, a grejanja vise nema.
Čitaću Beograd kroz ključaonice 100 kuća.
Knjigu je napisao Nenad Novak Stefanović.
Kupila sam letos dve njegove knjige za zimske večeri i noći.
Will you grace me with your presence here?
In your room of dying light
Beyond the reach of everything
In the sanctuary of the night
Sreda, 29. novembar 2023. godine
Ustajanje 45 minuta pre zore nije mi mrsko.
Iz stana se pruža pogled na otvoreno nebo kojem svako jutro podižući roletne uputim svoju setu.
Uspeli su da unište i instituciju kao što je Pera Ložač!
Obukla sam džemper preko pidžame, i obula štrikane čarape od prirodne vune sa pijace.
Radijatori su hladni.
TA JUTARNJA ŠETNJA.
TO PRANJE ŠAPA.
TAJ DORUČAK.
Uz isforsiranu staloženost uspela sam da parkiram kola na parkingu ispred Doma zdravlja.
Spremila sam sebi čaj od cveta konoplje, a onda velike crvene torbe za teren.
Jedina prednost mog sadašnjeg radnog mesta je što ukućani pacijenta koji je teško oboleo nemaju animozitet prema crvenim uniformama, i uvek smo dobrodošli.
Dok sam nosila beli mantil bilo je vrlo neprijatno, naporno u komunikaciji i poražavajuće.
Često sam gubila „bitke” sa vrlo moćnom predrasudom o svom belom mantilu.
Popodnevna kafa uz Twitter, a onda…
Zaključah vrata stana,
Otključah vrata u zgradi,
Vazduh ulice u lice baci
Obrnut red stvari
Šetalište na Keju je prazno. Sreli smo Badžu, Kevu i njihovo jedno sada već odraslo štene.
Ženkica Mileva je kod mog prijatelja jer se razbolela.
Svaki put napušten pas, ili nesretno rođeno štene na ulici uzme nekoliko kilograma mog srca sa sobom.
Veliko je moje srce za njih.
Nekoliko tona teško.
Nemoć je užasno stanje.
Kroz park, a onda Ulicom Maksima Gorkog gde sam bila primorana da navučem rolku preko usta i nosa zbog zagušljivog vazduha.
Ušla sam u podgrejan stan, a kosa je mirisala na dim i paljevinu.
I’d rather be a sleepwalking man
I want no power or command
Over people I’ll never understand
Oh, wake me not
Četvrtak, 30. novembar 2023. godine
Drage građanke, dragi građani,
Srbija je postala zemlja poniženih i privatizovanih institucija, u senci kriminala spregnutog sa strukturama vlasti i uz korupciju koja postaje stil života. Živimo godine demografskih poraza i neslućenog ekonomskog raslojavanja. Opet smo pred ćorsokakom izolacije.
Naše je nedvosmisleno uverenje da vreme u kome živimo zahteva od svih odgovornih i zabrinutih građana suočavanje s trenutkom, donošenje jasnih odluka i spremnost ne samo za svedočenje o potrebnim zaokretima već i za učešće u njima. Stvarnost nas je primorala da se zapitamo: kakvi smo to ljudi ako sklanjajući pogled ćutke svedočimo eksploziji kriminala, nepravde i nasilja?
Pokretači ovog obraćanja su ljudi sa imenom i prezimenom, sa svojim životima, porodicama i zanimanjima. Niko od nas nema nameru da se bori za bilo kakve pozicije i funkcije, niti da se upušta u igre vlasti i moći – osećamo se pozvanim onoliko koliko bi svaki građanin danas trebalo da se oseća pozvanim. Na svakome čoveku, opravdano zabrinutom za sopstvenu sudbinu, sudbinu svoje zemlje, svoje dece, porodice i prijatelja jeste da nađe mesto u širokoj skali suprotstavljanja ovom sunovratu. Od bivšeg apstinenta, a budućeg glasača, preko kontrolora izbornih i predizbornih mahinacija do učesnika protesta, od onoga koji ubeđuje i širi istinu i ohrabrenje do onog koji predlaže rešenja i nudi pravce za izlaz Srbije sa ove stranputice, za svakog ima mesta i svako ima svoju ulogu. Naša je namera da podstaknemo proces u kome ćemo se svi, u svom punom kapacitetu, angažovati na promeni koja je ovoj zemlji nužna.
Ali nije samo promena nepodnošljive društvene zbilje naš zadatak. Na nama je da gradimo Srbiju u kojoj će biti nemoguće da nam se takva zbilja ponovi. Zato je neophodno obnoviti demokratski poredak, pravne i političke institucije, duh slobodne i kritičke rasprave u kojoj će ljudi učestvovati bez straha od posledica. Srbiji nije potrebna nova klasa privilegovanih političkih oligarha koji će stajati iznad zakona, već jednake šanse za sve i solidarnost bez koje se ne može proći kroz vremena krize. Srbiji nije potreban kult ličnosti, već slobodni građani koji sami uređuju odnose u svojoj zemlji. Naša zajednička volja da uspemo u tom poduhvatu mora postati zalog za svaku buduću, srećniju i normalniju Srbiju. Ostanemo li nemi sada i dopustimo li da nas ispišu iz civilizacijskog kruga kome pripadamo, bićemo odgovorni za to što nismo učinili dovoljno da to zaustavimo.
Zato pozivamo sve one koji se u svojim životima sreću s raznim licima jedne te iste nepravde i bahatosti da prevaziđemo sopstvene strahove i nepoverenja i da se udružimo u borbi za drugačiju Srbiju.
Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, posvećena budućnosti Srbije.
Petak, 1. decembar 2023. godine
Kalo Mina.
Prva jutrašnja misao.
Kalo Mina je tradicionalni pozdrav kod Grka prvog dana u mesecu. Važan za grčku kulturu, prvi dan u mesecu simbolizuje novi početak. Grci se pozdravljaju tako da bi bez patetike poželeli dobre stvari za mesec koji je upravo počeo.
Vredi pokušati.
TA JUTARNJA ŠETNJA.
TO PRANJE ŠAPA.
TAJ DORUČAK.
Jutro je bilo pitomo danas.
Odlazeći biciklom na posao je rasteretilo dobar deo usmeravanja pažnje na saobraćaj.
Čaj od cveta konoplje, i velike crvene torbe.
Sve što je težilo višem
Već je pogaženo nisko
Da niže hrani se i diše,
Za obrnut red stvari
Steva trčkara ponovo sa nama.
Kasno je popodne, a upaljena su svetla u zgradi opštine.
Možda je u poseti Del Boj?
Stižemo do zgrade, i zaključavam vrata od stana.
Radijatori su mlaki.
Subota, 2. decembar 2023. godine
Od jutros se peče cvekla u rerni, radio svira, a ja se opet sećam lika svog oca koji je voleo cveklu i pripremao je na ovaj način.
Dok sam prala Crnom Stevi šape pogled mi se zadržao na delove koji su obrijani zbog davanja krvi.
Ovaj put nije uspeo da spasi život svojoj kasti kao nekoliko puta ranije.
Naravno da juče nismo imali grejanje iako je po stanovima bilo hladnjikavo.
Trebalo se kupiti drva za kupovinu glasova u Kačarevu, i tu i tamo.
Sigurna verovatnoća je da na nama i našoj deci štede, a onda usmere novac na kupovinu drva.
Subota je dan kada naviru sećanja iz čistog mira i arteških bunara.
Izbori krajem devedesetih.
To pozitovno uzbuđenje, samouverena odlučnost, pričljivost na svakom ćošku… tako je bilo.
Današnji izbori su naslovi na internetu i društvenim mrežama:
Otkrivena skandalozna mahinacija: Za 20 odsto kontrolora ispred liste „Srbija protiv nasilja” naprasno ukinuto biračko pravo.
Tajkun Đilas bi da zataška NARKO AFERU.
Ortak Ace Bosanca osnivač organizacije u kojoj se deli keš za rad u SNS kol centru.
Nemanja Vidić za NIN: Moram li prvo u zatvor da bih dobio neku funkciju u srpskom fudbalu.
ProGlas u poseti Vranju uprkos tome što im je otkazan zakup prostorija.
Studenti iz Kreni-Promeni delili kondome s porukom „Posle glasanja nema kajanja”.
Miketić se povlači iz kampanje, ali ostaje na izbornoj listi.
Crni Steva je euforičan, a Runda Bella elegantno maše repom.
Pune ulice i park ljudi, dece i pasa.
You know I wanna be on your side
Part of me just wants to run and hide
People scare me more than pain, you know
Let’s walk into the fray again
Autorka ima jednu veliku želju.
Kada se penzioniše da živi u Grčkoj.
Na moru.
Pevušila je ove pesme:
