Priča u slikama između prokrestinacije, organizacije i odmora

Nedelja, 8. avgust 2021. godine

Nedelja je već skoro godinu dana dan za aktivni odmor. Nedelja je dan za psihoterapiju. Naravno, budim se kasnije, ali svakako je za mene jutro najlepši deo dana, koji ne propuštam i deo dana kada imam najviše energije. Prilagođavanjem na tzv. „novu realnost”, dan počinje jogom sa Youtube-a. Prednost je ili mana, kako se uzme, što je veća odgovornost na meni za eventualno zabušavanje, te ovoga puta biram kraći i manje zahtevan video, s obzirom na to da sam sinoć kasnije otišla na spavanje. Jutarnje vežbe za mene nisu samo vežbe, već na taj način učim da svesno odvojim vreme za sebe. Inače najveći deo dana presedim, što nije za pohvalu.

Elem, dođe vreme za volontiranje i za moje dve klijentkinje preko projekta za studente „Pričajmo o tome”, koje me takođe inspirišu u smislu kontinuiranog rada na sebi, a ne samo unapređenja profesionalnih veština. Učim i ja od njih. Mislim da je sjajno što postoji toliko mladih ljudi danas koji su svesni značaja brige o sebi i zaista se predrasude o prevenciji mentalnog zdravlja polako, ali sigurno razbijaju na našem području.

Ostatak dana definitivno provodim odmarajući i družeći se. Ponovo odlazim na spavanje kasnije od uobičajenog. Volim ilustracije i stvarno mislim da je sposobnost reći mnogo sa malo reči (naročito danas kada smo „bombardovani“ raznim sadržajima). S obzirom na to da meni za sada to ne polazi za rukom, rešila sam da pored dnevnika, izaberem i sličicu koja mi se učini prikladnom, a koje sam sačuvala sa interneta u poslednje vreme. Kapiram i da nije slučajno što su mi baš one privukle pažnju. Misliću o tome.

Ponedeljak, 9. avgust 2021. godine

S obzirom na neuobičajeno aktivan vikend u smislu redukovanog vremena za spavanje, nije bilo baš mnogo šanse za ranije buđenje i vežbanje joge. OK, nekada je teško razlikovati prokrestinaciju i ugađanje sebi, bar je sa mnom tako, ali ipak BIRAM malo više sna, jer telo kaže da mi je sada to potrebnije, s obzirom na to da sam danas i dežurna.

Stižem nekako u Ambasadu Rusije, s obzirom na to da mi je viza istekla. Nisam očekivala toliku gužvu i čekanje, ali kažem sebi da nerviranje neće učiniti da red nestane i planirano završim brže, te odlučujem da se pomirim sa zatečenom situacijom. Dok čekam čujem da su ljudi oko mene nervozni. Čari neorganizovanog „reda” su prisutne i pitanja ko je došao pre koga, ko je sledeći na redu, kome se više žuri i slično. Upoznajem se sa još četiri studenta i „ubijamo vreme” u neobaveznom ćaskanju. Svi smo u različitim gradovima. Ja sam izabrala Nižnji Novgorod, inače grad koji porede sa Beogradom. Nižnji leži na ušću reke Oke u Volgu i ima svoj Kremlj, nalik na naš Kalemegdan, kao i ulicu koja mnoge podseća na Knez Mihailovu. Čujem uživo ruski jezik nakon godinu dana on-line nastave i u mislima se vratih na period kada sam prvi put otišla u inostranstvo, a da to nije bilo turistički. Važno je prisetiti se takvih momenata, momenata kada dokažeš sebi da ne postoji situacija u kojoj ne možeš da se snađeš i nakon čega osetiš ponos, jer si uspeo da pobediš taj strah od nepoznatog i izađeš iz zone komfora. Da se razumemo, zona komfora je OK, ali vredi povremeno proviriti izvan nje. Oduvek sam želela da odem barem na neku studentsku razmenu i to je iskustvo koje rado preporučujem svakome ko je razmišljao na tu temu. S tim u vezi, odabrala sam fotku sa jedne stranice o Nižnjem.

Utorak, 10. avgust 2021. godine

Ustajanje. Ponovo nenaspavana i naravno, ponovo ništa od jutarnje joge. Vraćam se na razmišljanje o tome koliko imam vremena za sebe u toku dana? Možda mi sada fali bolja organizacija. Ali organizovanost je moja jača strana. Reših da napravim „to do list” i da počnem sa najmanje zahtevnim stavkama, kako bih se ohrabrila, tipa: poslati mejl mentoru. Dobar je osećaj kad precrtaš par stavki sa „liste”. Mene motiviše i daje mi potrebnu energiju za dalje. S druge strane, shvatam i da imam tendenciju da se povremeno „zatrpam obavezama”, ali su te obaveze za mene ujedno i zadovoljstvo, jer volim sve to što radim. OK, previše komplikujem. Zato ću trenutno stanje uma ilustrovati prikladnim meme-om sa neta. U to ime, odoh na večernju kafu sa drugaricom.

Sreda, 11. avgust 2021. godine

OK, još jedan regularan dan. Ustajanje. Uspeh da se razmrdam pre posla i uradim par vežbica. Nakon posla dolazi Dejan po mene, idemo na dnevnu kućnu žurku kod drugara, da to tako nazovem. Naravno, neće biti ništa od pisanja rada, izgleda, ove nedelje. Ovonedeljna aktuelna tema je prokrestinacija. Mogla bih o tome jedan seminarski da sročim, postajem ekspert, haha… Inače mislim da ljudi o meni misle da stvarno jesam organizovana i mogu da zamislim njihove face ako budu čitali ovo moje pisanije. Znam da ne vredi nervirati se oko rokova i da je sve, kao što rekoh, stvar dobre organizacije. OK, odlučila sam da prihvatim sve moguće pozive za druženja ove nedelje, što mi jeste smanjilo raspoloživo vreme za pisanje rada, ali shvatam da nisam ništa uradila ako pristanem na druženje, a misli su mi za laptopom i knjigama iz komunikologije i konfliktologije. Zato biram da se opustim. I bilo je OK druženje, prijalo mi je. A rad ću napisati, kada mi je hitno i bitno, umem da se fokusiram, znam sebe. Ali svakako ne preporučujem bespotrebna odlaganja, da se razumemo.

Četvrtak, 12. avgust 2021. godine

Dan pred odmor. Dinamičan dan na poslu. Radujem se predstojećem produženom vikendu i banjskom turizmu. Ostatak dana reših da provedem u krugu porodice. Sestrini klinci bezbrižno trčkaraju po dvorištu. Smatram da je vreme za porodicu važno. Nekako se povremeno izgubim u svim tim drugim stvarima. Ponekad sama sebe uporedim sa onim zecom koji stalno juri sa satom u ruci iz Alise u zemlji čuda. Zaista, sadašnji trenutak je sve što imam. Učim da uživam u procesu. Spakovaću se sutra, znam već šta treba, daleko od toga da mi je prvi put da se pakujem.

Petak, 13. avgust 2021. godine

Produženi vikend može da počne! Odradih jogu. Bravo za mene! Spakovala sam se brzo, da ne kažem profesionalno. Dejan je tačan. Krećemo!

Sam put je zabavan. Volim da putujem i usput razgledam predele kroz koje prolazim. Neretko odlutam u mislima. Svakako, dobra prilika da se zastane. Zvuk na telefonu je na off. Vreme je za obnavljanje energije, a telefoni i društvene mreže u tome ne pomažu, to je definitivno. Moj je izbor da li ću pristati da budem rob tehnologije, ili ću iskoristiti njene prednosti na za mene pozitivan način. U svakom slučaju, dobru knjigu ništa ne može zameniti.

Stižemo u banju. Primećujem koliko neiskorišćenih potencijala ima naša zemlja. Banjski turizam bi mogao biti mnooogooo razvijeniji. O tome smo razgovarali i sa dečkom iz Vranja kojeg smo upoznali već po dolasku. Kaže da u Vranjskoj banji, koja je uzgred budi rečeno najtoplija banja u Evropi, nema apsolutno ničega za videti i prirodni resursi uopšte nisu iskorišćeni. On, kao mlada osoba, želi da ostane u svom rodnom mestu, ali kaže da slabo ima posla i da mladi masovno odlaze… Tužno.

Ostatak dana provodimo u razgledanju okoline i prirode. Mod za odmor je uključen.

Subota, 14. avgust 2021. godine

Poslednji dan pisanja dnevnika. Hoću da napišem jednu važnu stvar, a to je da sam se konačno naspavala. Koliko je sve drugačije kada je čovek odmoran. Vazduh je ovde, nekako svežiji, pijemo izvorsku vodu i odmaramo u pravom smislu te reči. Nema mnogo sadržaja za mlade, a ni mladih. Nama ne smeta, ipak smo došli na resetovanje, ali eto teme za razmišljanje.

Dok pišem, shvatam da je jedno od pravila da se na kraju predstavim. Na pamet mi pada tema identiteta. Kako mi vidimo sebe. Najčešće ljudi sebe opisuju preko društvenih uloga. To je i ono što meni prvo padne na pamet, kada me neko pita: „Ko si ti?”. Šta je ono što je meni važno? OK, shvatam da se to pitanje najviše vezuje za period adolescencije, ali ne mislim da je loše da se u bilo kom periodu života zastane i zapita da li sam zadovoljna kako sam do sada kreirala svoj život i da li bih nešto mogla drugačije?

Kad sam kod toga, vežbanje zahvalnosti (ne mislim u onom imperativnom pozitivna psihologija fazonu) i jednostavno primećivanje „malih stvari” koje često u svakodnevici previdimo, ne zahteva mnogo vremena, a verujem da dugoročno donosi benefit. Pored dnevnika, bacim pogled i na kalendar sa Facebook stranice „Za tebe važno je”, možda vidim neki dobar predlog, a možda me inspiriše da napravim svoju listu. Što da ne, treba osloboditi tu kreativnu energiju, koju, sigurna sam, svako od nas nosi u sebi.