Uputstvo: Kroz svoj dnevnik o sedam dana mog života, pored teksta, opisivaću i svaki dan kroz pesmu ili kompoziciju. Pustite pesmu ili kompoziciju kada čitate određeni dan i prepustite se mislima.
Nedelja, 15. maj 2022. godine
Obožavam da spavam. Mislila sam da ću se ove nedelje odmoriti i spavati duže nego što to inače radim, ali uspeo je da me probudi jedan sunčev zrak koji je prošao kroz roletnu. Naravno, kroz roletnu koju nikada ne spustim do kraja.
Ustajem nešto posle 8 sati i osećam miris domaće mamine supe. Nedelja – blag dan! Pijem kafu sama u svojim mislima i već mi je u glavi šta sve treba da radim od sutra. Uvek to radim umesto da uživam u danu. Odlučujem, ipak ću da uživam.
Posle doručka pomažem mlađem bratu Mihailu oko domaćeg iz biologije. Radimo ogled o maslačku.
I dalje mi misli lutaju na sve obaveze koje imam u toku radne nedelje, ali… Kristinaa, rekla si da ćeš u nedelju da uživaš! Posle porodičnog ručka, otišla sam kod babe i dede. Standardno, kafa u dvorištu i kokice. Razni razgovori su ovde pristuni. Od toga šta se dešava kod njih u dvorištu, koje cveće se ovog proleća sadi, mog posla, do najnovijih kolača koja je baba napravila tako što ih je izmislila, a deda odmah pojeo, do one tišine kada svi ćutimo i ta tišina svima prija. Pozdravljam ih sirenom iz auta i idem da uživam dalje. Konačnoo, stigla sam kući i dozvoljavam svojim mislima da misle o ponedeljku i obavezama. Pripremila sam sve za časove koje držim ove nedelje, legla sam i pustila seriju ,,Dva i po muškarca”.
Ipak, nedelja je bila blag dan. Uspela sam da uživam!
Ponedeljak, 16. maj 2022. godine
„Prava briga o sebi nisu ni penušave kupke ni čokoladni kolači, već izbor da se izgradi život od kojeg vam nije potrebno redovno bežanje” – Brianna West
Volim nove početke. Volim ponedeljak.
Ustala sam u 7:30, popila brzinsku kafu i spremila se za trening. U sred mojih čučnjeva mi zvoni telefon. Zove me roditelj jedne učenice.
Roditelj: ,,Halo razredna, dobro jutro! Kakva je situacija u našoj školi u vezi sa time da je u školi podmetnuta bomba?”
Ja (razredna): ,,Mooooliiiim? Dobro jutrooo i Vama! Zaista ne znam ništa o tome, još uvek nam nije stigla nikakva zvanična informacija. Potrudiću se najbrže da nešto saznam!”
Obaveštenje na TV-u kaže da su u svim osnovnim školama na teritoriji Beograda podmete velike količine eksploziva. Biće ovo zanimljiv dan…
Završila sam trening, doručkovala kod kuće i spremila se za posao. Moj auto je kod majstora, zato što treba da se popravi termodavač (prvi put čujem), pa ću na posao tatinim kolima, moj auto će biti gotov danas (ne verujem majstorima). Tokom cele vožnju nisam mogla da pronađem odgovarajuću radio stanicu, pa se nervoza samo povećala.
Dok sam došla do Beograda, gde se nalazi škola u kojoj radim, situacija se smirila. Policija je došla i ustanovila da bombe nema. Lažna dojava u svim školama.
Ulazim u školsko dvorište i čujem dobro poznati vrisak… Hm, ovo je Stefan… Radna nedelja je počela. Čujem još jedan vrisak. Po intonaciji vriska rekla bih da Stefan danas nije nešto raspoložen… Još jedan vrisak… O, definitivno nije!
Stefan ima autizam. Autizam je razvojni poremećaj kojeg karakteriše zaostajanje u razvoju jezičkih veština, socijalnih veština kao i različitih oblika ponašanja.
Ja sam defektolog. Radim sa decom sa smetnjama u razvoju. Radim sa gluvom decom, decom koja imaju usporeni govorno-jezički razvoj, decom sa autizmom, intelektualnom ometenošću…
Moj posao je najlepši na svetu. Zaista stojim iza one izreke, da kada radiš posao koji voliš , nikada nećeš imati osećaj kao da radiš.
U specijalnim školama nikada u razredu nema mnogo đaka kao u redovnim školama, a to je zato da bi defektolog mogao svakome detetu da se posveti maksimalno. U specijalnim školama se radi sa svakim detetom po individualnom planu i programu. U odnosu na detetove sposobnosti i mogućnosti, nastavni plan mu se prilagođava. Volim da na času bude opuštena atmosfera. Volim da deca pevaju ako to osete, da ustanu i zaigraju sa mnom. Volim da decu učim kroz stvari koje oni najviše vole. Jedna Maša sa Daunovim sindromom mnogo voli da crta i boji, veoma je precizna u tome, nikako ne prelazi liniju kada boji. Kada radim sa njom, volim da sve bude kroz crteže. Ona tako najbolje uči, pamti, a i nasmejana je. Redovno posle časa dođe da me zagrli mi kaže mi ,,Kristina, volim te!”. Pa na kom još poslu govore da vas vole?
Zajedno sa koleginicom pripremam ugledni čas koji je planiran za četvrtak. Ugledni čas je nastavni rad odnosno posebno pripremljeni čas kojeg nastavnici moraju da održe ispred direktorke škole i kolega. Na putu do kuće čula sam se sa majstorom i rekao mi je da moj auto nije završen danas (setite se da sam napisala da ne verujem majstorima), biće gotov sutra. Sad treba da se popravi nešto na ,,p”. Nisam upamtila naziv… Dan završavam šetnjom sa drugaricom.
Utorak, 17. maj 2022. godine
Uspela sam da pronađem radio stanicu u tatinim kolima. Lakše je da se vozi uz muziku. Idem do MUP-a da izvadim pasoš. Zakazala sam termim od 10:30 do 10:45, ali već sam u glavi stavila sebi do znanja da ću sigurno čekati nekoliko sati. Verovali ili ne, moje ime su prozvali na vreme. Završila sam taćno u 10:45. Pa, da li je ovo moguće?
Radni dan počeo je uobičajeno, sa mnogo ljubavi, sa mnogo „Kristina, ja te volim!”. Kada kažem ljudima čime se bavim uglavnom me svi pitaju da li je to naporno, teško, stresno? Ne, nije! Kada radite posao koji ovoliko human i kada znate da vaše malo nekome može da ulepša dan ili život, ništa nije teško. Potrebno je samo mnogo ljubavi i stpljenja za ova mala čuda na planeti Zemlji.
Moj auto i dalje nije završen, majstor kaže da će biti gotov u sredu (ne verujem majstorima).
S obzirom na to da sam se mnogo iznervirala zato što auto još uvek nije gotov, kao i svaka žena nervozu lečim šopingom. Kupila sam sebi suknju!
Dan završavam palačinkama i porodičnim razgovorima oko renoviranja kuće.
Sreda, 18. maj 2022. godine
Ustajem nenaspavana, jedva otvaram oči… Sreda je! Na pola sam radne nedelje. Zašto sada nisam negde u Rimu? Pa da pijem kapućino, jedem pastu i gledam u Fontanu di Trevi.
Ooo, tako mi se ide negde… bilo gde…
Volim da kafu popijem na miru, za to vreme pravim plan u glavi šta sve treba da radim tog dana. Sredom sam dežurna pa na posao idem ranije.
Pripreme za ugledni čas su uveliko u toku. Proverila sam prezentaciju, pisana priprema je napisana, materijal za tablu spreman, kvizovi za pametnu tablu spremni, znakovni jezik je spreman. S obzirom na to da sam na fakultetu završila smer za gluvu decu, znam znakovni jezik. Danas je bila proba sa učenicima ispred moje mentorke. Sve je prošlo dobro i zadovoljavajuće, nadam se da će isto biti i ispred direktorke i ostalih kolega koji dođu.
Ne volim što me okolina često smatra ,,manje radnikom” samo zato što moje radno vreme nije osmočasovno ili zato što sam slobodna svakog vikenda i svakog raspusta. Koliko god ljudima izgledalo da je rad u prosveti lak – verujte mi… nije uopšte!
Gomila papirologije, pisanje individualnih obrazovnih planova za svako dete kojem predajete, pa onda za svaki predmet koji predajete, mnoooogo strpljenja za decu, dobra saradnja sa roditeljima, spremanje lekcija za svaki čas… ne, nije lako.
U povratku do kuće pozvao me je mastor. Konačno je auto gotov! Ovo mi je popravilo dan! Nedostajala mi je moja crvena fijestica.
Umorna i malo pod stresom zbog sutrašnjeg dana brzo sam zaspala.
Četvrtak, 19. maj 2022. godine
Psiholozi kažu da je četvrtak najsrećniji dan u nedelji. Pa, hajde da vidimo!
Ustajem pre alarma. Ponavljala sam neke reči na znakovnom jeziku kako bi ih što bolje pokazala deci. Poprilično raspoložena došla sam da radim, verujem da je to i zbog toga što sam na posao došla svojim kolima i slušala svoju muziku.
U 12:30 ugledni čas je počeo. Prisustvovalo je 15 kolega i direktorka škole. Ugledni čas prošao je više nego odlično! Toliko prelepih komentara sam dobila, toliko komplimenata. Direktorka je bila baš oduševljana radom i zainteresovanošću dece za ovu oblast. Osetila sam se baš ponosno i jako zadovoljno posle ovoga. Ovo mi je još jednom potvrdilo da posao koji radim – radim dobro.
Posle posla otišla sam na useljenje u novi stan kod koleginice Marije. Uživala sam sa koleginicama u večeri, vinu i raznim ženskim pričama. Volim kada se mladi ljudi odlučuju za tako velike korake u životu, a to sigurno jeste kupovina stana u glavnom gradu!
Došla sam kući, sumirala utiske o celom danu zajedno sa porodicom i zadovoljna zaspala.
Petak, 20. maj 2022. godine
Još samo jedan dan do vikenda!
Volim kada mi jutro počne kafom sa mamom i tatom. To se ne dešava tako često, zato što svako od nas ima različito radno vreme, ali kada se desi zaista prija. Spontani porodični razgovori o poslovima, zajedničkim planovima, smejanje i najlepša tišina.
Pre posla otišla sam kod kozmetičarke da sredim nokte. Posle toga sam otišla u teretanu. Na poslu se i dalje priča o tome kako je ugledni čas bio odlično održan. Mnogo kolega mi je čestitalo i pohvalilo moj rad. Naravno, ima i onih koji nisu to uradili…
Došla sam oko 15h s posla i baš se brzo spremila za prvi rođendan jedne devojčice. Proslava je na Acinom ranču. Išla sam zajedno sa najboljim drugaricama Jecom i Sanjom. Super sam se provela! Baš mi je ovo prijalo na kraju jedne radne nedelje. Muzika i uživanje!
Dok sam došla kući, ponoć je već prošla. Toliko toga sam uradila, da sam imala osećaj kao da je ovaj petak trajao 48 sati.
Subota, 21. maj 2022. godine
Volim da vikend provedem sa svojim ljudima. Previše je život brz i svi od silnih obaveza ne stižemo da se viđamo i družimo.
Danas idem sa bratom, snajom i njihovom ćerkom Anđelijom u Novi Sad. Anđeliji je ovo prvi izlazak da ,,upozna svet” zato što ima tek mesec i po dana.
Dan je protekao u sasvim lepom raspoloženju, suncu, smehu i naravno igranju sa bebicom.
Veče završavam čašom crnog vina i sviranju klavira.
Autorka je master defektolog, večiti zaljubljenik u klavir, poznavalac znakovnog jezika, obožavalac kinder čokolade, zalazaka sunca i Španije
