Nedelja, 1. maj 2022. godine
Osvanuo je 1. maj. Planirali smo izlet, ali ništa od toga, uspeli smo da se prehladimo, zapušen je nos, za sada nema temperature. Nadamo se da će do sutra proći, pa da ćemo iskoristiti 2. maj.
Kad smo bili mali, uvek bi se okupilo nekoliko porodica maminih i tatinih prijatelja sa decom i svi bismo išli na neki izlet. Uglavnom se išlo u Pesak, na Dunavac, kod nas u Vrujce…
Znali smo da odemo i do Banje Vrujci. Volela sam taj momenat, znalo se, ustaje se oko 4 ujutru i kreće se u Banju dok još nema toliko gužve na Ibarskoj, parkiramo na mostiću ispred kuće, krećemo da vadimo stvari iz mog omiljenog renoa 4 francusko plave boje u kojem je do tad bila muzika sa naše kasete za putovanje koja je sadržala prelepe melodije iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i taman kad se obe strane završe, mi smo stigli do odredišta. A taj reno da je mogao da govori svašta bi nam ispričao, rekao bi nam da je još kao mladi auto išao na veliki put do Engleske, da je za tri dana stigao. Da je prošao celu Jugoslaviju, Austriju, obe Nemačke, Francusku, ukrcao se na trajekt, prešao La Manš i stigao na ostrvo. Da nam ispriča kako se gubio na velikim pariskim bulevarima, na britanskim putevima, ali da je stigao do tetka Ane u Vizbič.
Zapušeni nosić baš muči, ali i dalje vlada dobro raspoloženje što je super. Videćemo kako će se dan odvijati, možda odemo do Narodne bašte, makar neki vazduh da udahnemo. Ovi porodični dani kada nam tata ne radi po ceo dan su nam zlata vredni i jedva čekamo da možemo svo troje da se malo družimo, a da nas nešto ne spreči u tome. Evo, igra se plejdom dok pokušavam da ga obučem za izlazak napolje. Ne znam kako je sa drugim trogodišnjacima, ali ovaj moj ne voli da se oblači i to ume da potraje.
Naši dani su vrlo slični. Ustanemo, doručkujemo, pravimo haos po kući dok mama sprema mašine za pranje i sušenje. Sve nam u kući pišti, mašina za pranje veša, za sušenje veša, rerna, ringle, mašina za sudove. A onda kad se čuje neko nepoznato pištanje, mene moje dete pita, mama kakva je to buka? Kao što se jutros čulo. Rekoh mu da ne znam i da ću da proverim. A onda proverimo nas dvoje šta je u pitanju. Mašina nam se obraća i kaže err 18 ili nešto slično. Mi to vidimo i brže bolje izađemo iz kuće dok mašina za veš nije još toliko ljuta na nas. U svakom slučaju, bolje da mašinina ljutnja malo odstoji dok ne dođe tata sa posla da malo porazgovara sa njom i reši nesuglasice.
Iako nismo išli nikuda van grada što je običaj za ovaj praznik, bilo nam je lepo i u Pančevu.
Sada večera, merenje temperature, malo igre, pa spavanje, nadam se.
Još uvek je budan, a sada je 23.20h. Koliko energije za jedno prehlađeno dete.
Ponedeljak, 2. maj 2022. godine
Noćas celu noć nismo spavali, jer je Ljubu mučila kijavica. Fiziomer ne pomaže, aspirator isto, još uvek ne ume da izduva sline iz nosa i tako imamo mat poziciju. U 4.06h je zaspao, spavao je do 4.48h i za to vreme se tri puta budio. Jutros smo, naravno, bili slomljeni, ali i dalje dobro raspoloženi. Temperatura je išla do 37.9C.
Dobro smo prošli za sada, nema temperature već satima. Nismo mrdnuli iz kuće. Ljuba i Predrag su se igrali, ja sam odspavala bar jedan sat, bilo mi je preko potrebno. Sada Ljuba spava, Predrag spava, a ja čekam da se završi pranje veša, pa da mogu da ga prebacim u sušilicu. I onda zvanično možemo da kažemo da je ovaj 2. maj 2022. završen.
Još malo, pa će da svane. A kao i uvek, uz svitanje ide u glavi Azra, ponekad i Dorsi.
Utorak, 3. maj 2022. godine
Danas je bio uspešniji dan. Nosić je manje zapušen, nije bilo temperature, Ljuba je ustao oko 5h i čim je na glas konstatovao da je dan, dodao je i da hoće da ide napolje. Onda je usledilo objašnjavanje da jeste dan, ali da svi još uvek spavaju, da ništa ne radi i da je prerano da se ide napolje. Ustao je konačno oko 10h. Spremila sam momcima doručak, a došla nam je i baka. Jupiiiii! Ljuba baš voli svoje bake.
Malo smo se igrali po stanu, klopali, pa je zaspao. Kada se probudio, bio je čio i oran za ići napolje. Izašao je sa tatom, nije ih dugo bilo, ali je Ljuba izrazio želju da hoće da svo troje idemo da se provozamo.
Momci su sačekali u dvorištu da se spremim. Silazim i imam šta da vidim. Ljuba neće da sedi u svom novom auto-sedištu. Svojski se trudi da mi objasni da je to sedište za tatu, a da će on da sedi napred. Onda ide kontra argument da on ne sme da sedi još uvek napred i da ni mama ne sedi napred, već nazad pored njega. Onda se dosetio da novo sedište nije za tatu već za mamu i da će on da sedi nazad na maminom mestu. Hm… E, kad je tako, onda se vadi teška artiljerija i predlaže se odlazak u Dexyco. Predrag predlaže Trefolino, Ljuba se slaže. Danas je dan kada se kontrira za sve mami.
Ljuba je u kolima inicirao diskusiju na temu koje je boje tržni centar.
Nakon tržnjaka, vratili smo se kući, ali Ljuba je zaspao tek u 2h.
Sreda, 4. maj 2022. godine
Danas je dan počeo nekoliko puta. To bi značilo da se Ljuba probudio oko 10h, sredili nosić, malo se igrali, malo radili po kući, skoro ništa nije doručkovao i tražio je da spava već oko 12h. Probudio se za sat i po. Ovih dana se navikao da je tata tu svaki put kad se on probudi, da se malo igraju, pa da idu napolje u šetnju ili na igralište… Opet probala da mu dam da jede. Malo je jeo, pa počeo da kašljuca. Oprali smo i osušili puno veša, složili ne sav veš, a o peglanju se ne priča.
Konačno mu je došao tata sa posla, odmah ga je „uhapsio”, spremio je tricikl, ranac i isterao nas je napolje. Morali smo malo da ga ubeđujemo da Barutana radi do 22h, a da on ima vozačku dozvolu za početnike pa ne može da vozi posle 22h, jer će da ga kazne ako ga uhvate bez validne dozvole. Ovo još uvek pali – yes! Posle Barutane smo svratili do „Arome” na Tesli.
Kupili puuuuno sladoleda – sada je u fazi Sneška.
Fredi kaže Don’t stop me now…
Četvrtak, 5. maj 2022. godine
Zar su morali da povade sve klupe, i da jedino možeš da sedneš u neki od obližnjih kafića ako misliš da sediš u parku.
Nisam od tih koji samo kude, ja sam od onih koji zapažaju. Igralište za malu decu veeeliki plus, novi tobogani plus, seča drveća veliki minus iako su to „samo par tisica” i slično. Sređivanje kolovoza i pešačkih staza plus, odugovlačenje radova ogroman minus. Propadanje bitnih građevina u Pančevu veliki minus, nezavisno od toga ko je (bio) vlast. Ko je sve dozvolio da propadne i nestane Štuka, izgori i ne obnovi se stara zgrada Pivare, da se sruše mnoge bitne zgrade, moliću lepo. Ovde kao da stalno sede neki koji ne vole ni ovaj grad ni svoju decu. Neverovatno. Sve neke Pepeljugine maćehe.
Što se tiče aktivnosti u kući Đorđevića, nos zapušen i dalje, kašljucamo, možda odemo napolje kada se probudi. Danas je doručak bolje prošao, za ručak spremam nešto što voli, pa ćemo videti. Odoh da kuvam. Bilo je dosta pauziranja uz kafu, McVities digestive i sok od narandže. Lepa pauza, retko imam priliku da ovako odsedim i popijem kafu polako. Nažalost više nemam luksuz super terase na sedmom spratu na Tesli koja je praktično u krošnjama drveća. Sada gledam u tri zgrade vrlo blizu terase, ali ajde, sve ima svojih prednosti. Ovo je ušuškano.
Petak, 6. maj 2022. godine
Što bi rekli Bitlsi, All together now… Dan je počeo oko 10h vrlo lepo. Pozvali baku, baka rekla da sprema šargarepicu Bubici, a on će na to „a supa?”. Onda je baka morala da kuva i supicu za unuka, naravno. Gde Ljuba okom tu više nas skokom. Ljuba je jedino unuče jednoj baki i peto unuče drugoj baki. Jako su vezani on i njegove bake.
Večera skoro pa gotova, moj mali sin voli italijansku kuhinju najviše na svetu, počevši od sladoleda preko pice, tortelina, lazanja, bolonjeza, tiramisua, a napolitana sos mu je zakon. Baba Maria bi bila ponosna na njega.
Veče nam je proteklo malo u kući, malo napolju. Ljuba se zaželeo igrališta. Odveo je tatu do novog igrališta. Malo smo prošetali, i onda smo odlučili da odemo do Koteža 2 da vidimo voz koji se jedva vidi sa parkinga, jer je trava toliko visoka da se brinem da u njoj ima ko zna čega pored krpelja, možda i neka zmija. Eh, kad bi neko ko čita ovo javio da se travnjaci srede… Došli kući, večerali i sada gledamo Tayo – to je jedan od četiri mala autobusa koji su pravi heroji.
Subota, 7. maj 2022. godine
Danas je bio uspešan dan. Ustali smo oko 10h što nam je postala rutina. Vrtić u Ljubinom svetu zovemo igraonica, jer igraonica mu se dopada kao i deca u njoj. A za vrtić ne zna šta je, a čim mu se spomene nešto novo, odmah negoduje. Još uvek ne zna da kaže slovo r, pa sam jedan dan dok smo se vozili kolima sa tatom spomenula logopeda. Odmah je pitao šta radi logoped, ja rekoh, logoped prodaje sladoled i u kući ima puno igračaka, pa bi ga valjalo posetiti. Probala sam sa istinom, zubar, očni lekar, lekar i to nije dobro prošlo.
Danas smo bili na prvom rođendanu naše male rođake. Za nas je to bio veliki korak, jer Ljuba nije imao mnogo interakcija u gužvi u zatvorenom prostoru – prava „COVID-19 beba”, ali prevazići ćemo to. Ovo je prošlo sjajno, bez problema je ušao unutra i igrao se sa decom, videlo se da baš uživa. Rođendan se završio oko 19h i tek na izlasku iz igraonice je tražio tortu. Od silne igre torta nije bila važna, ali sada je traži. Idemo kod „Anči” na kolače.
Zaspao je u kolima oko 20h i spavao je do 22h. Noć je naša. Samo da smislim čime ćemo se noćas baviti, jer kada živiš u zgradi ne smeš da budeš noćom glasan, a Ljuba i ja smo dve vrlo glasne osobe. Predragov stric koji ne čuje dobro tvrdi da samo mene dobro čuje i razume kada pričam. Moja mama misli da vičem, ali više je to boja glasa, valjda.
Bila je ovo lepa nedelja, prijalo mi je pisanje dnevnika, možda sada i nastavim da ga pišem, zašto da ne.
Autorka je bila Đorđevićeva, a sada je Đorđevićka koja voli da igra karte, yamb, da slaže lego i pravi figurice od plejdoa i koja jedva čeka da nauči Ljubu svemu i svačemu što će mu u životu biti više ili manje korisno, ali svakako zabavno kao pravljenje balona od pet žvakaćih guma!
