Nedelja, 16. april 2023. godine
Vaistinu Vaskrese! Veliki vikend, produženi. Produženi sa toplim kao moje omiljeno piće u ugostiteljskim objektima.
Sve u vezi ovog vikenda bilo je toplo, nežno, usijano i pretežno osunčano.
Postoji li bolji način da se kaže da je stiglo proleće a da se ne spomene da je moja drugarica Dunja V. napunila 25 godina i da su prijatelji rešili da naprave roštilj preko dana na tajnom mestu. Pored lokacije, tajno je i po imenu. Izgovarajte to ime u sebi ili sapućite. Cpleks. Obožavam to mesto, zaista je tajno, verujte mi da kada bih i želela da vas pošaljem tamo ne bih uspela da vam dam tačne i precizne instrukcije.
Na cpleksu sam, prvi put dodirnula lice čoveka koji će mi od tog trenutka, do beskraja biti jako važan. Moram li da se otvaram do kostiju pa da vam kažem da jedino što je izvesno da ću ga voleti do kraja svoga života? Ili je to patetično i suvišno? Mogu li onda samo da kažem da uživam posmatrajući ga uvek, ali posebno i baš na tom mestu gde sam prvi put milovala? To je bio kratki presek velikog petka i subote, a nisam mogla da se oduprem tom lepom osećaju i da ne stavim to u svoj pismeni presnos misli. Uostalom, nedelja i služi da se proispitamo i prisetimo svih šest dana pre tog, koje zajedno nazivamo Nedelja.
Uskrs je za mene počeo u 3 ujutru.
Čitala sam knjigu Voli me više od svega na svijetu Mire Furlan. Moj tata kaže da je ona depresivni lik, ipak, rešio je da mi kupi knjigu tokom prošle nedelje dok sam bila bolesna i sada ne mogu da se odvojim od nje. Kakva je?
Probudila sam se u 3 ujutru, skuvala zeleni čaj i čitala baš tu knjigu.
Razmislila sam o vožnji bajsa u šest ujutru, ali falila mi je crvena beretka, crna plisirana suknja (ah, ti svi predmeti koji nikako da izađu iz moje devojačke sobe) i korpa na kormilu u kojoj bih stavila sveži i još topao baget iz pekare. Danas sam puna neke Francuske, to će se poštovati do kraja dana, odlučila sam! Ja ću danas biti zalutala Francuskinja u maloj našoj varošici. Voziću bicikl sa mojim izabranikom popodne i posle ručka sve dok ima sunca.
Da li ste probali krem brule i Najlepše želje čokoladu?
Rum kasato sa kokosom?
Jafa tortu moje majke?
Pisaću o tome šta sam ručkala ceo dan, verujem da u srpskoj prazničnoj kuhinji se kriju razne magije. Na današnje tri praznične trpeze koje smo posetili (mama, bake, ujaci) ručkali smo domaće supe, sarme, rolovano meso, mlade krompiriće, sos od mirođije, salatu mimozu, praseće pečenje, kao i tri salate, i tri različite torte koje su bile preukusne, naravno da smo pojeli i par komada uskršnjih jaja koje smo osvojili prilikom takmičenja.
Nemojte propustiti da makar pročitate sva ova jela, gore navedena, kad kažem magija da zaista je magično. Koliko truda, ljubavi i odricanja su sve naše drage domaćice uložile a magija je uspela, one su najuspešnije! Uvek uspeju (ali baš uvek!) da nam dokažu tih par dana godišnje da su zaista one tajni agenti sile, prkose svemu, zaustavljaju se satovi, brišu se polovi na magnetima, ne važe nikakvi zakoni i principi, čak i Njutnovi su dovedeni u pitanje a posebno onaj treći!
Da! Zaista vam verujemo da je život lepo, bezbrižno i toplo gnezdo. To je ta misao, koja je za mene magična.
Ponedeljak, 17. april 2023. godine
Evo oči otvorih i saznam kako počinje trapava sedmica, bar se tako naziva u narodu nedelja posle Uskrsa, naziva se tako ako sam razumela dobro jer se ne posti cele nedelje, ne znam kakve veze ima post sa trapavostima. Ja se najiskrenije nadam da neću biti trapavija nego inače, dovoljno mi je što sam pre par dana malo uganula nogu.
Drugi dan Uskrsa, sve je mirno, ali mi se jako dopada što pada kiša, dakle već sam smislila da mi to bude izgovor da ne izađem iz stana. Navlačim zavese, isključujem svet.
Hoću da se posvetim sebi, uželela sam se malo i samoće. Ne bih da zvučim čudno, ali zaista kada puno dana provodim sa različitim ljudima osećam, verovatno kao i svi, potrebu da se jedan dan ili par sati družim sa svojim mislima.
Međutim, moja ideja o miru i samoći trajala je sve dok nas baka nije zvala na kolače i kafu, a moja je baka tako neodoljiva!
Odmah smo otišli do nje. Pobedila je u kucanju jajima, pili smo nes pa nam ovaj put nije gledala u šolje. Pričali smo sa njom o porodici, starosti i kako je važno biti vitalan i pokretljiv.
Ponosna sam na svoju baku što sa 82 godine penje na drugi sprat bez štapa i drugih pomagala, takođe dnevno prošeta minimum tri kilometra, to je najverovatnije i zbog toga jer celog života oseća veliku povezanost sa biljkama i generalno sa prirodom. Obožava proleće – to znači da dani postaju sve duži i topliji a ona će moći da ih provodi većim delom u svojoj bašti. Moja superbakica.
Popodne sam takođe preskočila razgovor sa sobom i otišla da se družim sa Dunjom i Radićem. Uz pivo i grickalice očistili smo vikendicu od tragova boemstva.
Radna akcija je bila brzo gotova, a mi smo se sve vreme mnogo smejali. Radić nas je vozio svojim češkim autom što nije tako čest prizor.
Utorak, 18. april 2023. godine
Ljutim se jer se nisam odmorila na mini raspustu. Ako je ovo odmor, onda mi treba odmor od odmora, shvatam da zvučim kao neki vic o Crnogorcu. Ipak, lep je dan i vreme je da se posvetim svojim obavezama. Pomisao na pisanje master rada mi zadaje vrtoglavice i nelagodu. Proračun je veoma komplikovan i stalno uviđam neke nove stvari koje moram da ispravim ili dodam, a strpljenje se polako tanji.
Koliko su pumpne stanice za tečni naftni gas zapravo zahtevne za izradu. Ne bih da zamaram time. Prvi deo dana bio je lep, volim kada ispijam jutarnju kafu sa Veljkom posebno ako znam da se posle rastajemo i prepuštamo svako svojim obavezama. Kad smo se prvi put rastali, shvatila sam koliko mnoge stvari podrazumevamo kad volimo. To je razlog što puštam da se jutarnja kafa polako ispija, tačnije cedi, dok upijam svaki milisekund. Govori mi kako mnogo volim da analiziram snove, a meni su nekad snovi sami po sebi zanimljivi i uzbudljivi.
Nakon toga sam išla za Beograd, gde sam se našla sa mojom drugaricom Anom. U bližoj budućnosti, to će se divno drugarstvo krunisati i kumstvom.
Ana je sunce i cvetak, najlepše i najbolje biće koje je koračalo sa mnom kroz svaki moj studentski dan. Naša je veza neraskidiva i od titana.
Nakon radnog dela dana, osećam se zaista umorno i pospano. Posetila sam rodnu kuću na Jabučkom putu, mazila se sa malom kucom koju je tata doneo pre mesec dana, malo pričala sa tatom i bratom. Zatim je došao i Veljko i bilo je to divno okupljanje, tri moja najdraža muškarca i ja.
Ipak, dovoljno muške energije za danas.
Tara i Kristina su upravo za lagano veče nakon radnog dana.
Moja dva životna filozofa, jedna je Hegel a druga je Kant.
One su me baš razbudile i dale mi energije. Jedna od glavnih tema bila je da ja ne znam da ljudima kažem ne i da će me to skupo koštati ukoliko ne naučim to u budućnosti, veoma često vrtim tu misao po glavi. Taki kaže ako se to ne promeni život može skroz da izmakne kontroli. Keca opet misli da je neophodno reći nekada ljudima ne – da bih živela slobodno.
Ja lično mislim da baš moram da poradim na tome.
Ustvari, najgore se osećam kada radim nešto protiv sebe ili zbog nekoga ili nečega. To ne treba tako da izgleda.
Kada činiš – činiš. Ti si srećan, voljan i ispunjen, a kada nešto ne želiš ili ne možeš, to onda tako kažeš otvoreno i jasno. Nezrelo je da se iko ljuti ako ti na neki predlog kažeš ipak NE, koliko god nekoga voleo, poštovao i uvažavao. Lake misli za laku noć i lak način življenja.
Sreda, 19. april 2023. godine
Sreda – dan radi reda.
Kada smo kao mali čuli ,,petak dan za metak” odmah smo smišljali rime za svaki dan u nedelji, napravili smo pesmu o danima u nedelji i od svih ona koja se koristi i danas jeste upravo – sreda dan radi reda.
Najomraženiji dan posle ponedeljka je upravo sreda, ako se pomeša sa četvrtkom ili petkom ona postaje još gora – takva je upravo i bila moja sreda. Nešto sve užurbano i u nekim obavezama.
Odrastam sa mojim izabranikom, nabrajali smo neke lepe i nove nadimke za nas međusobno. Ugovorili smo da održavamo stan kao da u njemu stanuju mame. Znate taj osećaj kad uđete u neki prostor i pomislite ,,Aha ovde živi jedna mama sto postoˮ. Takav prostor diše, a mi njemu težimo! Živo me interesuje koliko će taj dogovor trajati.
Četvrtak, 20. april 2023. godine
Moram da skratim misli, premašiću dozvoljen broj reči – dosadiću vam.
Obožavam kada idem za Beograd sa Veljkom i kada se nakon radnog dela dana vraćamo zajedno kući. Čim smo ušli u Pančevo, otišli smo do moje porodične jazbine, tu nas dočekala moja mama Dušica. Veljko je zbrisao i ostavio nas same da se ispričamo i družimo. Moja majka. Osećam puno ljubavi kada pomislim na nju, ona koja koja u sebi nosi pregršt ljubavi, sreće, radosti i lepote.
Divile smo se kako mi samo lepo stoji nova haljinica koju sam kupila, ja sam se okretala u njoj po kući, a ona je na svaka dva minuta imala neki potpuno novi i lepši kompliment za mene – njenu jedinu i obožavanu ćerkicu. Posle smo pričale o mom razgovoru za posao koji ću imati sutra, nije me čak ni bodrila jer je znala da me je sastavila kao hrabru i samopouzdanu, više smo pričale o nekim tehničkim stvarima. Obožavam je, tako se zapriča, uživa u tome da upućuje njene reči onima koje voli. To detaljisanje ume biti velikih razmera toliko da je nekad predmet šale u našoj kući, međutim, dugo mi je trebalo da steknem strpljenja i shvatim da su to sve detalji u koje ona pakuje ljubav, samo za nas.
Petak, 21. april 2023. godine
Ustajem, žurim, ispijam brzo kafu i krećem na moj prvi zvaničan razgovor za posao. Razmišljam kako ću verovatno biti malo neobična tako rano direktoru, ali se ne plašim uopšte. Veljko me vozi, mama mi šalje porukicu da ispravim leđa i da će sve u meni sijati kao ovo divno jutarnje sunce. Ovo me često baš razneži, nekad mi okice i zasuze, ali jutros to nije bio slučaj. Bila sam veoma lepo raspoložena i svi su prema meni od budućih kolega bili veoma prijatni. Jesam li vam rekla da sam dobila posao? Ostatak dana sam se spremala za posao u ponedeljak! Veoma sam uzbuđena i srećna!
Uveče sam i nazdravila vinom i puslicama i uz mog dečkića!
Subota, 22. april 2023. godine
Poslednji dan u ovom minidnevniku, a mi idemo na Zlatibor. Veljko i tata su krečili vikendicu, a ja sam ceo dan šetala, pisala, čitala i odmarala.
Bio je ovo jedan divan i uspešan vikend.
Autorka je Danica, za stare slovene Venera, za jugoslovene Zornjača, za Ruse Svetlussa, za Poljake Jutrzenka i bakina imenjakinja, s ciljem da đaci zavole pesmu „au što je škola zgodna”!
