Nedelja, 24. oktobar 2021. godine
0900: Dobar dan, opet buđenje bez alarma, fino, fino.
Mejlovi, poruke, pregled… klasika kreće novi ((ne)radni) dan. Pravim doručak i puštam Poroke Majamija – epizoda 4, sezona 3. Nakon vrlo obećavajućeg uvoda kreće dobro poznata špica tokom koje hranim papagaja koji kao nije gladan, ali mandarinu ipak ne odbija. Na kraju det. Tabs nije imao sreće u ovoj epizodi, teška priča. Završavam sendvič doručak i bajsem pravac Stari buvljak nakon x meseci!
Lep miholjski dan, stižem na mesto gde počinje ili gde se završava buvljak, uključujem sva čula i krećem obilazak, potraga za alatom – šrafcigerima i inbusima za bajs. Nakon šrafcigera naravno nailazim na Mariju i Mlađu jer je sasvim normalno da se sretne neko koga se setiš ili na koga pomisliš. Ćaskamo malo, dogovaramo viđanje i nastavljamo svoje misije. Buvljačka telepatija ili ne, nakon kupljenih inbusa drugi se put srećemo, za treće sretanje instant predlažem čašćavanje domaćim pljeskavicama – in situ. Pozdrav br. 2, pa idem dalje i kupujem šolju sa novogodišnjim motivima, biće dobra za ofis, ne cenjkam se kad je odnos cena/kvalitet „dobar”. Kraj misije i krećem lagano nazad. Trećeg susreta srećom ili ne, nije bilo i eto ništa od pljeskavica.
Vozim se, obilazim Narodnu, Kej i u 1300 sam u ofisu, malo da radim, i tu mi motivacije ne manjka. Đordana dolazi sutra, kad siđe sa Bosanskih Piramida, a Igor je na polovini svoje holandske avanture. Ručam i gledam fotke rudnika, planinskih krajolika sa jutarnjim injem kao i holandske plaže, baš uživaju – tako treba. Vraćam se poslu, protok Vremena se opet ubrzava, pada mrak, završavam posao i odoh na trčanje. U 2100 večera, surfujem i posle čitam septembarsku Nac. geografiju, onda odoh zaista na offline do sledećeg svitanja.
Ponedeljak, 25. oktobar 2021. godine
0700: Spontano ustajem opet, biće zaista nešto od mene, dela govore.
Đordana danas dolazi, javila se, preživeli su pomenute piramide.
Doručak, Miami Vice, S3, ep05. Det. Crockett ovaj put nije dobro prošao, zeznuto ali idemo dalje u nove izazove. Crockett ima svog ljubimca aligatora Elvisa, a ja papagaja – Acu, osmogodišnjeg Malog Aleksandra i slobodno vam mogu reći – definitivno su daleki rođaci. Energiju epizode prenosim na dosadniji deo posla. Protok Vremena se ubrzava… 1200 i Đordana stiže.
Priča mi utiske sa „Banetove ture” oko Bosanskih piramida sa sve rudnikom/tunelom, planinama i Sarajevom. Nisam ni sumnjao u to dobro društvo i odličan provod je tu nešto sasvim normalno. Definitivno bih išao neki sledeći put. Kafa je spremna i nastavljamo sa poslom. Mir i tišinu Aca koristi da istražuje po ofisu, pronašao je rezervne čarape i pošto nije papagaj sa srca dva, bira levu za sebe tj. grickanje i bušenje za početak sasvim male rupe – on je ipak samo jedan mali radoznali aligator/papagaj.
1500: Pauza za ručak, improvizujem sa goveđom kesica-supom, pa kolutići luka uz haringu iz konzerve i malo salate od sušenog grčkog paradajza, maslina i rukole sa parmiđanom. Aca nam se redovno pridružuje, sleti na sto i uvek dobije deo klope. Vukan mi potvrđuje dolazak i popodnevnu posetu ofisu. U 1900 kraj za danas, Đordana i Vukan se susreću u hodniku zgrade. Pozdravljamo je. Nas dvojica nastavljamo da (ne)ozbiljno pretresamo vrlo ozbiljne teme – njegov matemački/logički pristup i moj prilagodljivi „stil bez stila”. Vreme proleti, ispraćam ga i odoh u zavičaj, na Missu kod mojih. Stižem, Mama je napravila pitu sa sirom, Tatko i ja pijemo pivce i svi gledamo Poteru, prisećamo se nedavne urnebesne situacije kada je u emisiji voditelja Memedovića napala krupna muva i kako se elegantno snašao. Nakon kviza odlazim u moje stare i odavno puste podrumske odaje, po markere za ambicioznu piši-briši tablu. Lagano se spremam, ne zaboravljam da ponesem „besplatnu” hranu/pitu za doručak. Pitaju me kada im vraćam Acka, dogovarmo i taj dan – subota. Pozdravljamo se i odlazim u noć.
Utorak, 26. oktobar 2021. godine
0800: Novi dan napolju, ustajem i spremam zadatke za danas.
Sendvič doručak, Poroci Majamija S3, ep06. Junaci serije rešavaju slučaj sa detektivom koji u toku epizode „pregori” zbog previše posla. Paralela na kraj tekućeg meseca i broj svojih radnih sati… dobar sam, skroz subjektivno ocenjujem.
0900: „Moji” detektivi se javljaju – det. Đordana stiže, dok det. Igor šalje mim* iz daleke Holandije i predloge za buduća livadarenja/planinarenja, možda mu je dosadila ta severna ravnica, pomislih. Uzvraćam mimom, pozdravljamo ga i nastavljamo sa poslom tačno tamo gde smo stali juče. Na red je došlo sređivanje fotki jedinstvene vilenjačke šumske svadbe, gde je matičar imao čarobni štapić, plašt i odoru. Srećni par se oduševio što nam se dopao njihov koncept venčanja. Ovakve povratne informacije nam zaista znače. Definitivno volimo da radimo venčanja.
1500: Mobilni telefon zvoni, Brat. Kaže da je organizovao porodičnu večeru u restoranu – sreda uveče. Naslućujem povod iako je on očekivano misteriozan…
Sreda, 27. oktobar 2021. godine
0730: Alarm na mobilnom zvoni, ustajanje.
Tata/Ćale dolazi, donosi potkovice sa sirom i kefir. Od mog povratka u Pančevo imamo običaj da jednom nedeljno doručkujemo nakon što odveze mamu na posao, stoga ovaj put preskačem gledanje serije. Zezamo se poput najboljih drugara, dok Aca papagaj kreće da krešti, obojici dobro poznatim zvučnim signalima. On nikako ne deli naš ranoranilački entuzijazam. Vraćam ga u mračno kupatilo na još malo spavanja. Završavamo klopu, potvrđujem dolazak na večeru u 1900, ispraćam ćaleta/tatu iz ofisa.
0900: Neko zvoni na interfon, Đordana, puštam je. Dobijamo interesantan zadatak – sređivanje fotki para koji se venčao u jednom restoranu (deo poznatog lanca) sa prelepim pogledom na zaliv i more. Krećemo.
1000: Život čine kako dobri tako i loši događaji, saznajem da je prijatelju majka preminula. Poručujem mu da sam tu ako mu nešto treba, obaveštava me o terminu i mestu sahrane – petak… tako je kako je. Na trenutak se automatski prisećam meni bliskih i dragih ljudi koji više nisu sa nama. Nastavljamo sa poslom do 1400 kada det. Đ. i ja izlazimo na sunce, pravac na jedno mesto gde se jedan mali kineski dečak igra i jedna Kineskinja i jedan Kinez baš tu prave kinesku hranu i to baš nama (i ostalim Pančevcima) za ručak. Klopamo na keju, lep dan zaista. Dan pre svog povratka det. Igor šalje odlične fotke ulica holandskog Amsterdama, definitivno Boris i on uživaju u poseti Mariji.
Đ. i ja radimo samo do 1630, jer večeras od 2130 sa njenim prijateljem Ivanom gledamo novi SF – Dinu. Realno trejlere filmova odavno i ne gledam, bez očekivanja neutralno gledam svaki film ili seriju čak i produžene, ili „osvežene” verzije starih klasika.
Nakon nestanka kokica nisam zaspao tokom filma, to znam, ali za det. Đ. i Ivana nisam baš siguran jer imaju naočare. Detaljno sam ispratio ceo film… ovo je izgleda prvi deo (reciklirane) sage. Utisci, dobra atmosfera, sviđa mi se sporiji pustinjski ritam i mistika, videćemo šta sledi. Primećujem da su 3D naočare malo smanjile osvetljenje i zasićenost boja, ovo nisam propustio da pomenem mom odlazećem društvu. Xe-xe.
Četvrtak, 28. oktobar 2021. godine
0800: Četvrtak, danas nam se Igor vraća, ekipa će biti kompletna. Doručkujem uz pregled tri ovonedeljne epizode Državnog posla. Dobri su, dobri. Prošle godine sam ih malo pratio, pa povremeno nadoknađujem propušteno. Perem mrske i zle prljave sudove i pribore za jelo.
0900: Đ. stiže i počinjemo današnji radni dan, ali ne poslom već kafom, a to nikako nije dobra ideja – raspričali smo se baš-baš sve do oko 1000, kafa je kriva za sve, šta reći, tako deluje na mene – ubrzava me prilično, efekat otkriven pre četiri-pet godina u lokalnoj kafeteriji. Čim je ponestalo kafe – ponestalo je priče. Sada zaista krećemo sa današnjim zadacima.
Protok Vremena se ubrzava do 1430, Igor se javlja da dolazi za dva sata, nakon što se malo odmori od putovanja avionom.
1630: Interfon zvoni. Otvaram vrata ofisa, opa evo ga, Đordana i ja ga dočekujemo. Nakon deset dana tim je ponovo na okupu. Radimo zajedno još sat i po, jer Đ. odlazi na trening, dobar nam je tempo iako je uz priču. Igor je pun dobrih utisaka iz Holandije, mislim da mu je ovo drugi put kako je boravio tamo. I on „vidi” po povratku koliko nam ovde u Srbiji malo treba da se kolektivno podignemo na viši nivo. A opet to deluje malo verovatno. Dodajem da, iako su naši preci odavno „ukrotili Zemlju od prirode”, pogotovo ovu našu nekada surovu močvaru – pripitomili u ravnicu i stekli skorije slobode i to ne tako davno, još se mnogi od nas ponašaju kao da imaju nekakve neprijatelje, a otrcana istina je da smo sami sebi najveći neprijatelji što se kolektivno jasno i vidi.
Idemo na vedrije teme, Igor se priseća i priča Đordani kako sam ga dočekivao u svojim prvim danima u stanu na Dorćolu prošle zime. Kaže joj da sam izgledao kao neki sredovečni ćale kojeg je žena izbacila iz kuće, i koji sad eto nešto smišlja šta će dalje, dok čeka vikende za viđanja dece, nakon redovnog ročišta. Đ. umire od smeha dok ja lagano sležem ramenima. Ništa to nije slučajno. Eh, taj moj Dorćol, kao da se rodih tamo, a zapravo sam bio tamo samo od zime do leta. Xe-xe.
Đ. završava radni dan i odlazi. Dogovoravam se sa društvancetom iz (sa) pomenutog Dorćola za naše sledeće viđanje, stvarno mi je drago što smo se združili i to pred sam kraj mog mandata u Beogradu. Na kraju radnog dana Igor i ja ponovo potvrđujemo kako smo se obojica poslednjih par godina okružili zaista dobrim i kvalitetnim ljudima, ali i Kecmanom.
Petak, 29. oktobar 2021. godine
0900: Ustajanje. Sinoć sam radio do 0300, što nije često. Đ. stiže petnaest minuta kasnije u ofis, doručkujemo plazmu i mleko. Krećemo sa radom, u pozadini slušamo trosatnu epizodu Dinčića u Galebovom podkastu. Slušamo ih kako pričaju o starim crtaćima koje su gledali u detinjstvu, eto a mi ovaj dan krenuli sa plazmom i mlekom. Xe-xe. Đ. predlaže da odemo sledeće nedelje na njegov stand-up nastup. E pa može, to je (baš) dobra ideja! Posle dva sata prekidam Dinčića i puštam malo Peperse, nakon koncerta uživo, opet podkast, ovaj put onaj sa Rambom, smejemo se i oduševljavamo iznova njegovom opsesijom povezivanja ljudi i životinja.
1400: Igor dolazi u ofis sa današnjim ručkom – pekarski kromir sa piletinom i salatom. Đ. je donela dve vrste bundeve, priprema ih i stavlja u rernu. Kako se samo uvek seti najboljih stvari. Ostavljam ih da ručaju, odlazim na sahranu. Stižem na groblje, izjavljujem saućešće, prepoznajem neke ljude. Čin se završava i odlazimo, B. se dobro drži. Stižemo na daću, ipak se oseti neka dobra energija ili atmosfera, kako god. Dogovaramo se da odemo do poznatog nam mesta posle, a pre odlaska kućama/stanovima. Đ. i Igor mi šalju fotke bundeve. Stižemo u pab, ekipa se smešta, ispijam pola krigle i vraćam se nakratko u ofis, odobravam urađene posliće i nazad na pivo. Đ. odlazi u 1800. Primećujem da je prilično napredovala ove nedelje, odmor joj je prijao. Opet sam u pabu. Dunja, Bane, Marko i ja ćaskamo uz pivo, B. je pored nas, sto pored, deluje umorno ali OK. Završavam piće i pozdravljam se sa svima. Vraćam se nazad, da Igor i ja završimo današnji radni dan, što i činimo u 2000 sa idejom da što pre izađemo napolje van ofisa. Pišem Đordani da crvena bundeva ima ukus pomalo kao kuvani kukuruz. Izlazimo van. U parku nam se pridružuju Džoni i Aleksandra. Prija nam svima boravak napolju. Pre spavanja nakratko odlazim do Mione na mikro sedeljku, Miloš i ja razmenjujemo sjajne ideje i metode za fizičke vežbe, dolaze Boris i Vlada, malo pričamo i vraćam se nazad noćnom bicikl vožnjom, sviram malo gitaru pre spavanjca.
Subota, 30. oktobar 2021. godine
0900: Ustajanje, sendvič doručak. Spremam i čistim Acin kavez, moji uskoro stižu po njega. Miran je, kao da zna. Evo ih, tu su. Puštam ih u stan, pričamo…
1030: Vreme je za razlaz. Dakle posle četiri meseca koliko je kod mene bio, službeno im predajem Acu – aligator/papagaja, kavez staje u njihov auto, pozdravljamo se svi. Aca se vraća na Missu, u svoj ali i moj Zavičaj. OK, odoh nazad na posao, eto i danas ću malo raditi. Dobijam odličnu vest – par koji se venčao u fensi restoranu sa pogledom na more/okean je izašao u lokalnim novinama kao prvi koji su to uradili. Malo tog uspeha i reklame se preliva i na naš tim, lepo. Delim vest sa Igorom i Đordanom. Radim do 1230 i odlazim napolje u šetnju da me sunce ozaruje umesto ekrana monitora. Nalazim se sa Đoletom u Narodnjaku. Miholjsko proleće. Zagrevanje i posle dobrih pet krugova trčanja, hodamo još dva. Dogovaramo zajedničku kupovinu rakije, kozje surutke i sira. Dakle uskoro odlazak kod moje drugarice i njenog supruga na njihov ranč. Idemo u „nabavku i specijalnu posetu” poput neke strane delegacije, da im predstavim svog novog konzula – Đoleta!
1500: Ručak, jučerašnja klopa – supa, piletina, pekarac i salatac. Puštam Državni posao. Nakon toga, BG ekipi Goranu i Obradu potvrđujem svoj dolazak večeras na (u) Dorćol! Klasika se nastavlja – spremam stan, zatim završavam čitanje septembarske i oktobarske Nac. geografije, vežbam gitaru. Odlazim u kratku šetnju napolje i nabavku za sutrašnji dan.
1930: Povratak u stanček. Započinjem spremanje za BG, a tim činom i stigoh do kraja ovog sedmodnevnog dnevnika. Pozdrav do sledećeg digitalnog druženja!
Autor je bivši azotarac, samozvani foto-video stručnjak i još uvek geolog u duši
