Nedelja, 7. jul 2019. godine
Sedim u radnoj sobi i gledam kroz prozor prema brdima severnog dela poluostrva Fajf (Fife) i zaliva Invergowrie. I posle dve godine još uvek mi je čudno kako samo uspeli da nađemo kuću sa tako lepim pogledom da reku i brda. Lepi pejzaži u Škotskoj nisu retki, ali mi smo baš imali sreće.
Vratio sam se u Dandi (Dundee) iz Pančeva u četvrtak uveče. Put je bio veoma dosadan, što je, kad su putovanja tog tipa u pitanju, pravi blagoslov. Oba leta su pošla na vreme, na aerodromu u Parizu nije bila gužva, WiFi je odlično radio, prtljag je stigao i britanska granica gotovo prazna. Sve u svemu, put za poželeti. Jedino što je u Pančevu bilo 32°C, a u Edinburgu 12° C, što je, valjda, kad čovek dođe u određene godine, prilična promena, pa poslednja tri dana tumaram po kući kako da me je pregazio tramvaj. Soko se čudi što se premeštam sa fotelje na sofu i nazad. Ona, izgleda, bolje od mene podnosi promene klime jer je njen povratak iz Beča prošao bez ikakve misteriozne potrebe za trodnevnom aklimatizacijom. Ili možda samo tražim izgovor. Jedno je sigurno, zamena krova na šupi u dvorištu će ipak morati da sačeka sledeći vikend.
Sutra me čeka nekoliko bitnih sastanaka. Danijelov projekat brzo napreduje i čini mi se da ćemo uskoro moći da napišemo još jedan rad. Izuzetno talentovan mladi naučnik. Pravo je zadovoljstvo biti mu mentor. Onda Skype sastanak sa Katarinom. Razvlačimo njen projekat već duže vreme. No, mislim da konačno imamo dobru priču i dovoljno materijala za lep rad. Jedino što taj rad neko (tj. ja) treba da napiše… Konačno Skype sastanak za Iljasom, Kesom i Silke. Iljas mi je juče poslao vrlo zanimljiv račun koji će, možda, konačno da reši problem koji nas muči već nekoliko meseci. Dva puta sam pročitao njegove beleške i mislim da je u pravu. Sve u svemu, što se nauke tiče, stvari lepo napreduju. Jedino još ja da se probudim.
Ponedeljak, 8. jul 2019. godine
Ako se po jutru dan poznaje, danas će da bude lep dan. Ovaj put narodna mudrost nije zakazala i zaista je dan bio lep. Prijatnih 18°C, taman za šetnju u košulji ili, ako ste lokalni, idealno vreme za šorc i kratke rukave.
Ručak sa Soko, a onda zanimljiv razgovor sa Ulrihom. Našao je studiju koja veoma precizno identifikuje ključne probleme u modernom finansiranju naučnog istraživanja. Sistem javnih projekata daje prednost velikim istraživačkim grupama i poznatim univerzitetima. Nema sumnje da velike istraživačke grupe proizvode odličnu nauku. Međutim, iskustvo pokazuje da takve grupe gotovo nikada ne proizvode revolucionarne rezultate. Banalizovano, usavršili smo poliranje postojećeg znanja po cenu fundamentalnih prodora u nepoznato. Kako rešiti problem je, nažalost, veoma komplikovano pitanje.
Glavni sastanak dana je otkazan zbog zabune oko vremenskih zona. Dešava se. Ako ništa drugo, oslobodilo mi se popodne da završim OSAR formulare. Svake godine treba uraditi izveštaj o rezultatima za prethodnih 12 meseci i napraviti ciljeve za narednu godinu. I pored moje iracionalne averzije prema svim oblicima birokratije, priznajem da je ceo proces prilično dobra zamisao jer mi daje priliku da rezimiram godinu u nekoliko stranica teksta. Jedno što kad deliš poziciju između dve škole imaš dva dekana koji onda među sobom treba da se dogovore čiji je posao da nadgleda ceo proces. To ume da potraje…
Utorak, 9. jul 2019. godine
Kiša. Ako ništa drugo kiša je počistila polen iz vazduha što ima veoma povoljan efekat na moje sezonske alergije.
Ručak sa Danijelom, a onda dvočasovna diskusija o njegovom predstojećem intervjuu za stalnu akademsku poziciju. Taj prelaz nije ni malo lak. Posle godina doktorata i postdoktorske specijalizacije tokom kojih se usko fokusiraš na određen problem, treba od jednom da napraviš iskorak i sagledaš svoje istraživanje u daleko širem kontekstu. Kako se ono što radiš uklapa u širu oblast istraživanja? Da li je tvoje istraživanje u skladu sa onim što se radi u datoj instituciji? I, što je najvažnije, kakve su ti šanse da privučeš finansiranje za svoj rad? Danijel će morati na sve to da odgovori i, dodatno će morati još da ubedi biologe da teorijski fizičar može da im ponudi daleko više od analize njihovih eksperimenata. Biće to pozamašan izazov, ali lepota ovog posla je upravo u tom stalnom izazovu.
Kes je otkazao redovni sastanak što mi je dalo priliku da konačno uradim recenziju rada. Urednik me je već podsetio da kasnim, a kako sam se vratio sa puta ne mogu više da se izvlačim na „sporadičan pristup internetu”. Rad je, na svu sreću, odličan tako da je bilo veoma lako napisati pozitivnu recenziju.
Kiša je u međuvremenu prestala da pada. Soko me čeka da spremamo večeru.
Sreda, 10. jul 2019. godine
Bio sam jedini u hodniku do oko dva popodne. U jednom trenutku sam počeo da se pitam da li sam možda zaboravio na neki bitan sastanak. Nisam. Leto je i kolege često rade od kuće. Niko od nas ne radi klasične eksperimente, pa tako, striktno, i nije baš neophodno da svakog dana dođemo na posao. Nemaš šefa, bar ne u klasičnom smislu, pa tako nema ko da ti zamera ako te mrzi da ujutru ustaneš iz kreveta.
Volim mirne dane jer mogu da se koncentrišem na nauku. Veći deo dana sam proveo pišući program za Helmholc-Hodž-ovu dekompoziciju vektorskog polja na površini sfere. Program radi i rezultat ima smisla! Lep je osećaj kad dvadesetak godina kasnije nađem primenu nečega što sam učio na osnovnim studijama i tada mi je delovalo apstraktno i potpuno beskorisno.
Idilu je konačno pokvarilo popodnevno igranje gluvih telefona (verzija iz 2019. godine) sa saradnikom u Americi. „Kad ćeš da mi pošalješ kod?” „Kako kad? Pa poslali smo ti pre nedelju dana.” „Nisam ništa dobio.” „Jesi li proverio spam?” „Čekaj da vidim… Hm… Nema ništa u spamu.” „Čudno. Sad ćemo opet da pošaljemo… Je l’ sad stiglo?” Problem solved!
Taman kad sam mislio da mogu na miru da se vratim vektorskim poljima, zvoni telefon. Kit. „Da li bi mogao da uradiš reviziju programa matematike koji predajemo na osnovnim studijama studentima fizike?” Bitno je i naravno da mogu. Ostatak dana sam proveo kopajući po raznoraznim beleškama i skriptima sastavljajući izveštaj o tome šta to naši studenti uče iz matematike. Ceo poduhvat je veoma koristan jer mi pomaže da izbegnem neprijatne situacije gde na pola predavanja shvatim da studenti ne znaju o čemu pričam jer nikad nisu slušali relevantni kurs iz matematike.
Večera i Netflix sa Soko. Uspeo sam da odgledam celu epizodu bez da zaspim.
Četvrtak, 11. jul 2019. godine
Topao dan (u škotskom smislu). Duga diskusija sa Danijelom o tome koji pristup bi bio najefikasniji da rešimo problem na kome radimo. Nekoliko dobrih ideja sa obe strane, no nisam siguran da smo napravili značajan pomak. Sad treba sesti i isprobati sve to o čemu smo diskutovali.
Ručak sa Soko. Salata od lubenica i halumi sira. Nije loše povremeno biti radoznao. Prijatno sam iznenađen kombinacijom. Priznajem da mi ne bi palo napamet da mešam sir i lubenice.
Sastanak sa Inke i Melani. Melani je završila veliki broj eksperimenata i dobila interesantne rezultate. Nije ono što sam očekivao, međutim ovo što je uradila uopšte nije loše. Moguće da je čak i zanimljivije. Inke, naravno, kao biolog u svemu vidi potpuno druge bitne stvari od onoga što je meni kao fizičaru privuklo pažnju. Odlično. Imamo prostora da sastavimo priču koju ni ona ni ja ne bi sami mogli da završimo. Interdisciplinarna saradnja ima začkoljica, no kad radi, obično dovodi do veoma zanimljivih otkrića.
Potresla me je vest o smrti dr Suzan Iton (Suzanne Eaton). Iako dr Iton, nažalost, nisam imao prilike da lično upoznam, njeni radovi su značajno uticali na moje istraživanje.
Petak, 12. jul 2019. godine
Ponovo kiša. Ne znam zašto me to i dalje iznenađuje. Leti u Škotskoj pada kiša.
Dan je počeo zanimljivo. Garbijela je zamolila sve vođe grupa u našoj diviziji da joj pomognu oko intervjua kandidata za postdok. Vrlo zanimljivo predavanje doktorantkinje iz Sent Andruza (St. Andrews). U svom doktoratu analizira matematički model metastaze raka. Očigledno izuzetno bitan i veoma kompleksan problem. Proveli smo sat vremena posle predavanja razgovarajući o detaljima njenog modela. Mislim da su joj ideje dobre, međutim model je suviše jednostavan da bi adekvatno objasnio tako složen biološki proces. No, treba od negde početi.
Ručak sa Danijelom. Južnoindijski restoran. Odlična hrana, ali i odlično za odremati posle ručka. Jedino što su me čekala dva bitna sastanka posle ručka. Iako aktivno izbegavam celu priču o veštačkoj inteligenciji, mislim da ću konačno morati da malo umočim prste u tu čorbu. Kesova laboratorija ima terabajte detaljnih mikroskopskih fotografija pilećih embriona. Analiziraju ih već godinama tokom kojih su otkrili nekoliko bitnih, prethodno nepoznatih, procesa u ranom embrionalnom razvoju. Međutim stigli su to tačke gde konvencionalni metodi analize fotografija bioloških eksperimenata više ne pomažu i jedina preostala opcija su neuronske mreže. Jedino što je prošlo gotovo dvadeset godina od mog diplomskog kad sam se poslednji put bavio istima. Vreme je da malo prekopam po starim beleškama.
Vreme je za večeru. Soko me čeka.
Subota, 13. jul 2019. godine
Ustao sa pre Soko i rešio da jutro provedem čitajući o zbivanjima u zemlji. Intervju Lore Kinzberg (Laura Kuenssberg) na BBC-u sa odlazećom premijerkom. Gospođa Mej pokušava da se predstavi u najboljem mogućem svetlu. Da nije tužno, bilo mi smešno. Brzo sam odustao.
U stvari, cela farsa oko breksita (Brexit) je tragikomična, jedino što smo deo te tragikomedije, a njen ishod potencijalno može da ima dalekosežne posledice. Za svakoga čiji posao zavisi od međunarodne saradnje i putovanja gotovo je nemoguće naći bilo koji argument u korist izlaska iz Evropske Unije. Kao neko ko je proveo dve decenije svog života aplicirajući za razne vize i radne dozvole sa obe strane Atlantika, potpuno mi je nejasno zašto bi neko dobrovoljno odbacio slobodu kretanja zarad nekakve iracionalne ideje o povratku suvereniteta. Da li je ikad iko zaista posumnjao da je Britanija suverena država?
Redovna nedeljna kupovina namirnica. No, pre toga smo otišli do Friarton farme, preko reke u Fajf, da kupimo lokalne jagode. Odlične su. Jedna od prednosti života na 57 stepeni severne geografske širine je da su jagode i maline u sezoni do sredine septembra. Istočna Škotska je posebno poznata po svojim bobicama, a sam Dandi je poznat kao grad „tri J” – jute, jamand, journalism (vrsta konoplje, pekmez i novinarstvo). Sredinom 19. veka Dandi je bio centar prerade konoplje. U međuvremenu su svi mlinovi zatvoreni i zgrade ili porušene ili im je promenjena svrha, a prerada konoplje premeštena u Indiju odakle ista potiče. Tako da prvo „J” danas baš i nema mnogo smisla. No druga dva – proizvodnja pekmeza i izdavaštvo su i dalje bitan deo lokalne ekonomije.
Skype razgovor sa roditeljima. „Ovde je baš toplo. Evo, čak 21°C.” „U Pančevu je baš hladno. 24°C.” Kako toplo i hladno brzo postanu relativni pojmovi.
Autor je teorijski fizičar koji s godinama sve više postaje biolog.
