Nedelja, 4. april 2021. godine
Opet se budim sa prvim petlovima, mada nisam sigurna ni da su oni budni.
Nekako se izvlačim iz kreveta i krmeljam do kuhinje ne bih li skuvala kafu i popila je u jutarnjoj tišini.
No dečaci kao da su namirisali moj zli plan – pojavili su se orni za novi dan.
U 7.31, idemo…
U 21.37, rekla bih da je dan protekao izuzetno mirno za jednu petočlanu porodicu, čak ni auto nismo isparkirali iz dvorišta. Ipak, danas je Uskrs, i valja biti kod kuće sa porodicom. Uredno sam se setila da čestitam praznik dragim prijateljima koji slave, na šta sam posebno ponosna, jer mi se desi da zaboravim bez obzira na to što se po ceo dan podsećam.
Danas sam rešila da završavam zadatke koji su ostali da vise od prethodne nedelje. Mnogo započetih projekata, a kraj se ne nazire, tako da je nedelja dobar dan kao i svaki drugi.
Jedino što klinci ne mogu da trče po dvorištu nego trče oko moje glave, ali danas to stoički (ili malo manje stoički) podnesoh.
Pauzu sam iskoristila da ugrabim malo sunca i jedino napuštanje naše sigurne oaze bila je šetnja do obližnje prodavnice. Baš volim te komšijske radnje. Imam osećaj da sam deo zajednice, i kao da sa svakom kupovinom dajem svoj doprinos nekom (što realno i činim, zar ne?).
Vesti više ne pratim, ali uredno ispitam drugaricu šta se dešava u spoljnom svetu. Nažalost, pre par dana je dobila pozitivan test na koronu, tako da je sad malo teže šaliti se na temu trenutnih događaja. To je jedno čudno prijateljstvo, nastalo na Instagramu, ali šta znam… Kada dobijete dar, prihvatite ga, nemojte se pitati zašto.
Ponedeljak, 5. april 2021. godine
Ima posebne draži kada ponedeljkom može duže da se spava. Nije da sam uspela, ali i sama spoznaja da ta opcija postoji mi nekako razvuče usne u osmeh. Pa zadovoljstvo i zahvalnost počnu da se prelivaju iz mene kada dobijem šolju mirisne kafe, i onako još krmeljava se prepustim užitku.
Dok smo stigli da se pokrenemo i sprovedemo plan u delo, već smo ga izmenili i na brzinu se spakovali u auto i krenuli put Beograda. Još jedna kafa za usput i užitak je potpun.
Život u manjem mestu ne može da se poredi sa mašinom za mlevenje kakav je BG postao. Sećam se srednjoškolskih dana kada sam „Beovozom” putovala u školu (vreme kada je vozu trebalo 26 minuta od stanice „Predgrađe” do „Vukovog spomenika”) i obožavala da se utapam u tu gužvu na Bulevaru. Kada šetnja po Kaleniću nije bila fensi, nego usputni prolazak kroz još jednu pijacu (mada je i tada imala neku čar). Kada smo šetali jer nam se nije gužvalo u prevozu.
Biće da sam se propisno nagužvala u mladosti, jer mi sada nije ni do kakve gužve, a ni do mnogo ljudi.
Ne znam, možda je i cela prethodna godina dodatno doprinela. I posle par sati vožnje po gradu, vratismo se u svoj mir. Na vreme da se napravi kasni roštilj za ručak, da deca još malo trče po dvorištu, iako je sunce već počelo da zalazi za krovove.
Nekako sam uspela da uglavim i snimanje nekih audio-zapisa, da ne bude da lenstvujem po ceo dan. Mada, kada je rad uživanje, onda može i u sitne sate. A mameće vreme je nekad jedino u sitne sate.
Utorak, 6. april 2021. godine
Pokušavam da shvatim današnji dan. Ne ide mi. Često mi se desi da dan prođe takvom brzinom i sa toliko dešavanja da ne znam da li je jutros bilo juče ili je pak sutra.
Ono što mi je utisak dana jeste koliko siće skupim po kući dok usisavam. Posle toga se osećam kao da sam dobila dnevnicu. Vrlo je logično s obzirom na to da Broj 1 skuplja i računa, Broj 2 slaže novčiće i prebacuje ih sa mesta na mesto, a Broj 3 je apsolutna Vladarka haosa i samo ide i baca. Ne znam da li će i u kojoj meri ovo imati kasnije uticaja na njihov odnos prema novcu, ali poradićemo i na tome. Možda Monopol pomogne.
Kad smo kod društvenih igara, danas je na meniju bio Riziko. Još pokušavam da shvatim ko me je nagovorio na to (bila je moja ideja, samo tiho). Veče je završeno kao potpuni fijasko. Broj 3 je bila isključena sa stola na samom početku posle ekskurzije žute armije po celoj tabli, a Broj 2 nije baš najbolje prihvatio poraz svojih jedinica u Evropi.
Time je završen ovaj dan.
I dalje ne mogu da prihvatim da je april a da u kaminu pucketa vatra.
Ko zna, možda nas sutra iznenadi sunce.
Sreda, 7. april 2021. godine
Od mog sunca ništa.
Na moje zaprepašćenje, jutros nas je sačekao sneg i 0 stepeni. Dok su mi se prsti lagano odmrzavali na putu do vrtića, slušala sam planiranje Broja 2 kako će praviti Sneška kad se vrati. Razočaranje je usledilo kada nekoliko sati kasnije više nije bilo snega. To je trebalo sanirati, a nema boljeg načina od trčanja po dvorištu sa Čejsom.
Meni je sreda oduvek bila omiljeni dan. Ne znam zapravo zašto, ali nekako mi je žuta i srećna. Najčešće sam imala časove flaute sredom, možda zato, a i dan-danas mi je sreda radni dan. Tako da je i ova bila obeležena dečjim sviranjem. Deca kô deca, neki se trude više, neki manje, ali svi se pojave. A zaista i njima u ovom ludom vremenu treba nešto da se odmore, da se opuste i prepuste. Takvi su nam sada časovi flaute – igralište i zabava.
A prema mom mišljenju, nema boljeg odmora od muzike i stvaranja uopšte.
Naravno, za kraj dana smo ostavili novu partiju Rizika, koju smo uspešno završili.
Poruka sebi: nema društvenih igrica kada se ide u školu/vrtić. Nikada se ne završi onda kada je isplaniran odlazak na spavanje.
Četvrtak, 8. april 2021. godine
Jedan od onih dana kada ne znam ni šta se desilo, a ceo dan sam bila u nekoj akciji.
Kreni, stani, uradi, donesi, prinesi, skloni, vozi, pričaj, slušaj, čitaj, piši, uči, trči, vozi…
Bili smo do Pančeva kada smo završili sve obaveze sa školom i vrtićem. Naravno da smo svratili u Fermentariju, jer je novi ritual svraćanje na cimet-rolnice (mislim da bi se to pre mogao nazvati lov). Ja ne volim cimet, ali to u ovom slučaju uopšte nije bitno.
No kada smo završili sa svim poslovima i obavili sastanke na kojima smo bili, stigao je i glavni utisak dana. A to je kako nekad i ono što izgleda komplikovano i strašno, može da bude lako, ako pravi ljudi objasne. Kada ne znamo kuda idemo, lakše je da nas za ruku vode ljudi koji su taj put već prešli i koji zaista žele da nam prenesu svoje znanje.
Zaista verujem da možemo svojim primerom napraviti razliku. Da možemo svojim primerom svojoj deci, a i odraslima pokazati da može drugačije. Zato sam danas napravila jedan veliki korak ka svom cilju. Mali za čovečanstvo, ali ogroman za mene. A ko zna, jednog dana možda i ovo društvo bude bolje zbog današnje odluke.
Ako to nije vredno zapisivanja, ja ne znam šta je.
P. S. I moje sunce je stiglo.
Petak, 9. april 2021. godine
Najzad jedan prolećni dan, proveden u dvorištu i bašti, jer uvek ima nešto da se radi. Kada smo rešili da „komfor” gradskog života u stanu zamenimo životom na selu, bili smo spremni na veliku količinu posla koji nam sledi. Kada ste u kući, pa još sa baštom posla uvek ima. Koliko posla, toga ni ja još nisam potpuno svesna, jer me uvek nešto što nisam uradila sačeka iza ćoška.
Ono što je zabavno u čitavoj ovoj priči jeste da zapravo nismo imali pojma koliko posla nas očekuje. Neke stvari možete da znate tek kada se nađete u situaciji koja od vas zahteva to znanje. Kao, na primer, „hajde da imamo troje dece, to baš zvuči zabavno!”. Zašto mi nije palo na pamet da će scena u kojoj troje dece i pas krenu da trče po dvorištu biti znatno bučnija od one koju ja zamišljam u idiličnom životu.
Ali tešim se. Negde dobiješ, negde izgubiš.
Tako da mi možda ponekad fali tišina, i možda je ponekad sve haotičnije od željenog, ali dokle god su njima osmesi na licu i dokle god smo van gradskog stresa, sve je u redu.
Subota, 10. april 2021. godine
Danas je dan za porodično druženje, a usput i za proslavu rođendana i raznih godišnjica koje nismo proslavili. Zbog trenutne situacije i raznih obaveza jednostavno ništa nije bilo moguće.
Pa dobro, nije da nam treba neki razlog za slavlje, ali uvek je odličan dan za tortu. I za šetanje.
Blizu nas je Tamiš i nasip po kojem je divno šetati (ili trčati u rano jutro), a na jednom mestu ima i sitnog peska koji je pun školjki. Pa onda odem sa klincima tamo i igramo se u pesku, skupljamo školjke i beremo trsku. Tako smo i danas skupili malo ovdašnjeg „blaga” i poklonili ga tetki za uspomenu.
Za danas sam inače imala u planu da idem do BG-a na edukaciju, ali mislim da u životu ipak moraju postojati neki prioriteti. Tako da u skladu sa mojim vrednostima, porodica ide na prvo mesto. A sutra ću ispuniti svoju želju za štrebanjem, te verujem da je to win-win situacija.
Kada dođe vikend, imam utisak da sam se „potrošila”. Kao da mi fali energije da stignem do cilja, ali onda radna nedelja krene u novi krug i ja se resetujem. Nadam se da će tako biti i ovog puta.
A ako bih morala da procenim svoju nedelju, ova je bila veoma aktivna i uspešna, tako da joj dajem četiri zvezdice.
Autorka je profesor flaute i kreativni istraživač
