Nedelja, 21. mart 2021. godine
Snebivljivo pada sneg. Prvi dan proleća. Pada možda baš na isti dan kao prošle godine – tada koji dan posle uvođenja policijskog časa.
Spuštam se iz stana na kej s termosom kafe, okrećem se u pravcu Žeželjevog mosta, iz kog vetar nanosi pahuljice.
To je bilo prošle godine. Danas ostajem u kolibi na Popovici sa D. Ložimo vatru, razgovaramo. D. kaže da je mart prvi mesec koja liči na sebe. U martu treba da se smenjuju sva godišnja doba, naglo, hirovito, kaže ona. Setim se crtaća iz detinjstva u kom se bore proleće i zima.
U povratku kući, vozimo kroz Novi Sad. Noć je, ulice prazne, svetla grada kao da su kapsule sećanja. Dragi ljudi s kojima se ne vidim i ne čujem (emigracija, razilaženja, vreme, itd. – život), četrnaest-petnaest stanova promenjenih, prostori susreta, suživota, zajedničkog bivanja, ostvarenih i neostvarenih planova. Osetim rezove, prekide, neku sputanu bliskost. Mnogo toga je prepleteno s ovim gradom – kao neka raskorenjenost me prožima. Ez a világ, olyan világ, mint a mogyorófa vírág… Dolazi mi tekst pesme koju znam u izvedbi Dreša Mihalja. Jel narodna? Ne znam.
Vozimo dalje k Pančevu. U nežnosti noćne vožnje, diskretnih dodira, povlači se prošlost. S. E. Rodži peva na toplom teško razumljivom jeziku. Kao da sve vreme govori sve će biti dobro.
Volim sneg. Kao cvetanje kiše je. Usred mračne zime sneg dođe kao proleće. Ne volim što ga je svakom narednom godinom manje, što zime ostaju neosvetljene.
Ponedeljak, 22. mart 2021. godine
Jutro – M. mi šalje članak o Viljamu Parkeru. Fri džez je muzički izraz radikalne crnačke, radničke i anti-imperijalističke politike, kaže Parker. Nalazim njegovu verziju „Lonely Woman” (original je Ornet Kolman). Trideset šest minuta koncetrisane lepote, istorije, borbe, pobeda, poraza. Radim od kuće. Može na repeat.
Danas je Svetski dan vode. Voda je zeznuta priča. Do 2025. polovina svetskog stanovništva će živeti u delovima planete sa lošim i nepredvidivim vodnim režimom. Istovremeno, u Kaliforniji pokrenuto je prvo tržište fjučersa na vodu. Fjučers ugovori su tip finansijskog instrumenta koji obavezuje kupce da u budućnosti za određenu robu plate unapred ugovoren novac. Trgovci fjučersima kupuju ugovore za robu za koju pretpostavljaju da će joj cena rasti, a oslobađaju se one čija cena pada. Investitori i špekulanti sada mogu da se kockaju sa cenom vode.
Od A. i V. saznajem da je Branislav Lečić silovatelj. „Kada se pojavio slučaj žrtava Mike Aleksića u javnosti, Branislav Lečić je smislio da bude veliki aktivista protiv seksualnih zločina. U momentu kada je on pozvao bivše učenike škole Mike Aleksića da uđu u njegovu glumačku školu, to je prelilo kap. Ja sam razumela da to sada više nije pitanje šta će se sa mnom desiti u momentu kada progovorim, ovo je pitanje moje društvene odgovornosti”, izjavila je glumica koja je prijavila Lečića.
Dan protiče u radu. pada veče, odlazim na trčanje u Narodnu baštu da razbistrim glavu i razbudim telo. Slušam Endrjua Hubermana. U ovoj epizodi priča o tome kao možemo da iskoristimo određena ponašanja, režime nagrađivanja i ravnotežu dopamin-prolaktina kako bismo osigurali dugoročnu motivisanost i sposobnost za zadovoljstvo.
Dok se tuširam, čujem bas iz sobe A . A. i V. počinju da sviraju. Malo kasnije im se pridružujem. Sviranje prija. Zaokruživanje dana. Gledam fotografije od vikenda, D. i ja u kućici na obodu šume, pa ispred stambenih zgrada iz doba SFRJ. Oboje imamo oči za lepotu modernističke gradnje. Zgrade iz tog doba znaju da kriju poeziju u sebi. Slušam Kate Tempest:
You make me immortal
You take me to space
You are a planet
A place I’ve not known
Your body is home to rare gods
Utorak, 23. mart 2021. godine
Koncentracija danas sa posebnim potrebama. Definitivno ne kapira da mi je potrebna, odustajem od posla. Odlazim sa A. i Č. do „Šangaja” i u drugu kinesku radnju. Komentarišem kako više nemaju onaj stari šmek. A. mi reče da većinu robe sada proizvodi Srbija.
Kupujemo neke sulude naočare, da nam bude rekvizit na probama, da se malo radujemo. Da, danas smo pričali o tome da reaktiviramo probe i da radimo dalje na našim pesmama – i na budućim.
U toj drugoj kineskoj radnji čiji naziv ne znam, hoću da isprobam i neke treće naočare. Ispada staklo (od plastike). Prilazi radnica s uznemirenim glasom govori da mora da prijavi nadređenima. A. mi kaže da nadređeni u toj radnji garant maltretiraju radnike.
Č, koji zna mnogo o Kini, priča mi o konfučianskom shvatanju čoveka i njegovog položaja u društvu, o tome kako je konfučianizam poslužio kao garant socijalnog mira u procesu postajanja Kine kapitalističkom supersilom, budući da ukorenjenost konfučianizma pruža visok prag tolerancije prema velikim nejednakostima. To mi Č. priča na putu k autobuskom stajalištu preko puta hotela „Tamiš” gde hvatam bus za Beograd da posetim I. i V. Pre toga nam ja A. pripremila pasulj s kuminom i jaja na oko s sušenim i mlevenim gljivama. Saznajem da je to mesto kod hotela bilo mesto za prostituciju.
Iz Beograda se vraćam sa taperverom sveže ispečenih kolača od rogača i jabuke. Nalazim se sa D, šetamo se pored Tamiša i razgovaramo. Pada mrak.
Sreda, 24. mart 2021. godine
Napad nesanice. Dugo sam mislio da bi imalo smisla da skraćujem period spavanja, da bih što više bio budan i aktivan. Saznajem – gle čuda – da je spavanje podjednako važno kao vreme kad si budan. Insomnija vodi do iskrivljenja budnog stanja. Tek nakon četri sata sna ulazi čovek u fazu spavanja u kojem mu se uspostavljaju odnosi između emocija i događaja dana. Nedostatak te faze brzo dovodi do katastrofičnih doživljaja – i najmanji problemi deluju kao da su džinovski, (malte ne) nerešivi. Ne donositi važne odluke u neispavanom stanju. Nesanica je povratna tema mesecima, mnogi ljudi se žale da ne mogu da spavaju, čak sam naleteo na tekst o kovid-nesanici – toliko je registrovanih insomnija za vreme pandemije da se uočava nekakva pravilnost. Logično je to ako razmisliš u kojoj nesigurnosti živiš, em bolest, em sulude politike, em ekonomija traži balans na ivici recesije.
Četvrtak, 25. mart 2021. godine
Dan koji ti je skroz OK da prepustiš hirovitosti pamćenja da uradi s njim šta god hoće.
Petak, 26. mart 2021. godine
V. mi pušta od Silver Apples stvar „Oscillations” iz 1968.
TM mi preporučuje knjigu Susan L. Woodward Socijalistička nezaposlenost – politička ekonomija Jugoslavije 1945-1990 / Socialist Unemployment – The Political Economy of Yugoslavia, 1945-1990. Skidam knjigu s Libgena.
Na predlog Č. gledamo francuski animirani film iz 1973. La Planète sauvage. V. kaže da je muziku iz filma kasnije remiksao Madlib.
Ove nedelje mi posebno znači joga sa A.
Subota, 27. mart 2021. godine
Opet Fruška Gora. Imam utisak da ću češće ići na Frušku Goru kao Pančevac, nego za vreme života u Novom Sadu. Krećemo sa autom V, A, T. i ja. Iz Zrenjanina se pridružuju E. i I. – volim što ću ih videti. D. ne ide sa nama.
D. mi šalje muziku. Ležem na zemlju da bih našao zanimljiviji kadar za fotkanje drveća. Šaljem. D. šalje tango.
Posle šetnje jedem sa A. i V. rižoto s lisičarkama od juče i pričamo – u glavnom o odnosima. Odnosi su pokretačka snaga, ali treba da ostaneš ceo. Sve i da to znači: okrnjen.
Zasvira pesma. Sun Ra je i kaže:
Sometimes I’m happy, sometimes I’m blue
My disposition depends on you
I never mind the rain from the skies
If I can find the sun in your eyes
Autor je ko-urednik portala Mašina
