Tamo gde prestaje kopno, počinje život!

Nedelja, 12. avgust 2018. godine: Podvodna izložba, IMBK

Više puta smo radili podvodne izložbe. Fotografije odštampane na posebnoj podlozi, otporne na vodu postavljene na dnu. Ovoga puta, na dnu mora. Prvi put u Crnoj Gori, u saradnji sa kotorskim Institutom za biologiju mora. Tokom tri sata zaronilo je i izložbu videlo preko stotinu radoznalih Kotorana. A na Ivaninim i mojim fotografijama su zabeleženi susreti sa stanovnicima mora isključivo iz crnogorskog podmorja. Zato se i izložba zove „Živo more Crne Gore”. Uvek me obraduje kada samo simpatizere, na ovaj način zainteresujemo za ronjenje.

Ponedeljak, 13. avgust 2018. godine: Projekcija fotki Kotor Art festival

Poslednji dan Kotor Art festivala. Muzički festival koji je trajao skoro mesec dana je dao poseban pečat letu u Kotoru. Nastupi talentovanih muzičara na gradskim trgovima su bili samo deo celog projekta. Posebno mi je bilo zanimljivo muziciranje na predmetima (otpadu) izvađenim iz mora. Nekako smo i mi „vizuelci” upali u tu priču. Ponovo su naše podvodne fotografije pokazale lepšu stranu podmorja. Na „velikom platnu” i prepunoj Pjaci od Kina.

Utorak, 14. avgust 2018. godine: Kurs podvodne fotografije, pronalazak sunđera

Na izgled „običan” ronilački dan. Dve omiljene stvari spojene u jednu: fotografija i ronjenje. Često govorim da je podvodna fotografija najmoćnije oružje za promociju našeg sporta. Zato volim kad obučavamo nove ronioce da fotografišu pod vodom. U akvatoriju Jaza veoma dobro poznajem podmorje. Zbog toga sam se veoma iznenadio kada sam na Ponti Jaz, na dubini od 28 metara naišao na fenomenalni veliki crveni sunđer. Nebrojano puno puta sam ronio na toj poziciji i nisam mogao da verujem da ga sad prvi put vidim. Mi o moru ipak tako malo znamo.

Sreda, 15. avgust 2018. godine: Koral

Danas nam je u gostima na ronjenju, bila dr Vesna Mačić iz Instituta za biologiju mora. Odlučio sam da je povedem da vidi koloniju belih korala koji se nalaze u neposrednoj blizini rta Jaz. Dve godine nisam ronio na toj poziciji, pa sam bio pomalo zabrinut hoću li je naći. Međutim, odmah po zaronu nepogrešivo sam pronašao poziciju. Bilo mi je veoma drago kada sam video koliko se Vesna oduševila, kada je videla koloniju korala. Ispostavilo se da je to najveći koralni „greben” u Crnoj Gori, kada je beli koral u pitanju. Dogovorili smo se da što pre postavimo sondu za merenje saliniteta, temperature i ostalih parametara koji su naučnicima bitni za razumevanje života u moru.

Četvrtak, 16. avgust 2018. godine: Oluja

Letnje oluje su jake i kratkotrajne. Ovde, u dolini koja se završava plažom Jaz nevolja počinje kada se nebo natmuri iz pravca Kotora. Kada se sve to dešava noću, stvari postaju još dramatičnije. Vetar je iznenada postao veoma jak, tako da je posada kampa u zadnji čas upela da zatvori šatore, koji bi bez toga odleteli kao zmajevi. Kiša koja je zatim usledila obećavala je opšti potop. Mešutim nakon dvadesetak minuta, kao da je neko isključio prekidač i sve se smirilo. Ujutru, samo par stidljivih barica na asfaltu svedočilo je o noćašnjoj drami. Još uvek smo bili u igri.

Petak, 17. avgust 2018. godine: Vrulje

Postoje prirodni fenomeni koji čine neka mesta zaista posebnim. „Vrulje” su mesta na morskom dnu gde izvire slatka voda. Leti se one jedva primećuju, dok zimi ili u rano proleće izgleda kao da voda vri. Takva mesta su veoma bogata živim svetom. U Bokokotorskom zalivu najveće vrulje se nalaze kod Perasta (Dražin vrt) i kod Risna (Sopot). U Jadranskom moru sam video zaista dosta toga. Međutim, ovakva mesta su zaista neverovatna kada su u pitanju korali, gorgonije i sunđeri. Svesni smo, međutim, da je njihova raskoš uslovljena time što veoma mali broj ljudi zna za njihovo postojanje i što te pozicije nisu lako dostupne. Raduje inicijativa da se te zone zaštite i sačuvaju u svoj svojoj raskoši.

Subota, 18. avgust 2018. godine: Nedostajanje

Već više od dva meseca sam na putu. U ovo doba obično počinje da mi nedostaje Pančevo. Više od deset godina svako leto kompletno provedem na raznim putovanjima. Takav mi je posao. A u ovo doba pomislim kako bih voleo da se okupam na Beloj Steni, provozam bajs popodne po keju, prošetam psa po nasipu, popijem jutarnju kafu u „Babisu” ili samo ležim na toplom krovu nekog solitera. Hiljadu puta sebi obećam da ću to raditi čim se vratim, ali… Ljudima je teško ugoditi.