Nedelja, 22. maj 2022. godine
Zavolela sam da pišem dnevnik u poslednjih nekoliko meseci. Kad sam bila mala mislila sam da to mora da bude striktno u formatu „Draga Sanja” i da opišem svaki detalj mog života, a sada samo pustim olovku na papir i budem sa sobom u trenutku. Malo pravim sebi dupli posao, pišem u svesci, pa posle prekucavam, ali bitnije mi je da je osećaj kako treba.
Nedelja je lagan dan, razvlačim se po krevetu, kasnije idem u nabavku, i grabim vreme za obrok sa sestrom. Koristimo momenat da rezimiramo proteklu sedmicu i pravimo planove za naredni period. Iako dan počinjem usporeno, grabim momenat da obnovim par ispitnih pitanja jer se ipak junski rok bliži.
Uveče se vraćam u Beograd, u studentski dom, gde provodim vreme radnim danima dok traje semestar.
Ponedeljak, 23. maj 2022. godine
Ustajem malo ranije i mrzovoljno gledam svoj Google kalendar. Sve mi je tu upisano i kodirano bojom da bih mogla vrhunski da ispratim sve obaveze. Pošto, pored fakulteta, radim part-time posao, moj kalendar za ponedeljak izgleda ovako:
Događaj žalfija zelena boje – Posao – 8:00-10:30
Podsetnik pink boje – yogica 11:00
Podsetnik 2 – Ne zaboravi ručak u menzi
Događaj žalfija zelena boje – Posao – 13:00-14:30
Događaj žute boje – Vežbe iz endodoncije (I poslednje vežbe iz ovog predmeta za ovu godinu, veoma sam zahvalna divnim mentorima, ne samo iz ovog, nego iz svih predmeta, uz čiju pomoć sam mnogo toga naučila)
Veče je bilo slobodno u kalendaru tako da sam iskoristila za odmor i čitanje knjige koju mi je drugarica pozajmila (Poodmaklo Nina Like)
Utorak, 24. maj 2022. godine
Danas nisam planirala da idem na sve vežbe, ali sam posustala jer me je pozvao pacijent da se zakaže. Naučiću nekad da kažem ne, ali fin dekica i nisam mogla da odbijem… Pre spremanja za faks, popila sam kaficu i odigrala partiju igrice Wordle. Pogađam reči od pet slova na engleskom jeziku i zaređala sam 15 dana da sam uspešno pronašla zadatu reč. Nakon fakultetskih vežbi iz parodontologije i oralne medicine, odradila sam smenu na poslu. Hvala bogu pa je posao kompjuterski i veoma fleksibilan, tako da uvek mogu da uklopim u svoj dan tu smenicu od četiri sata. Nakon zurenja u ekran, nekako sam se nakanila da zurenje prebacim na knjigu. Prešla sam dobar deo gradiva, ali je ipak morao da se ugrabi mali odmor uveče i šetnjica po Banjičkoj šumi.
Sreda, 25. maj 2022. godine
Do 17h sam obavila sve standardne obaveze, faks, joga, posao, a posle sam se uputila do Ikee. Lako se stiže 70-icom od Autokomande. Sedela sam u busu, slušala novi album Heri Stajlsa i gledala predivnu prirodu koja se može uočiti čim se malo izađe iz Beograda.
Išla sam da zamenim jedan proizvod koji sam greškom uzela u nabavci za stan. Daa! Konačno prelazim u stan iz studentskog doma, i to stan u centru Pančeva. Dom ima svoje čari – bezbrigu, druženja i to što uvek neko ima domaću rakiju, ali se opet veoma radujem tom novom nivou samostalnosti, što ću biti bliže sestri, bratu i tati, ali se radujem i miru koji ću da imam, koji je u domu misaona imenica. Ovo sve naravno ne bi bilo moguće bez podrške moje porodice, pogotovo moje mame koja radi u inostranstvu i koja mi veoma nedostaje.
Četvrtak, 26. maj 2022. godine
Kuckanje za posao danas provodim u horizontali. Najneprirodniji položaj, ali mi trenutno prija, a i ne mogu više da se krivim za stolom. Slušam podkast Galeba Nikačevića i monotono kucam i kucam i kucam… Nakon toga ceo dan učim i učim i učim… Veoma rutinski i mašinski, ali veoma se osećam ponosno na sebe jer sam konačno uhvatila neki ritam i kontinuitet. Volim kad upadnem u flow stanje i upijam sve znanje. Uveče idem u teretanu malo da isključim mozak i da se pokrenem. Vežbam intuitivno, pošto nisam redovna, samo da se osećam prijatno u svojoj koži.
Petak, 27. maj 2022. godine
Počinjem da radim u 8h, ali već u 10h pravim pauzu za psihoterapiju. Mali servis mozga i razgovor od sat vremena mi prija i stavlja mi malo stvari u perspektivu i pruža mi osećaj mira. Nastavljam sa poslom i nakon toga počinje pakovanje za selidbu! Nisam ni svesna koliko imam stvari, knjiga, smeća, haosa dok nisam htela sve to da spakujem u par torbi… Nisam stigla ni pola da sredim, iscrpljeno krećem na kompanijsko druženje na Novom Beogradu.. Upoznavanje kolega sa kojima radim onlajn, kraft pivo i pečenje, odlična kombinacija za jedno petak veče.
Subota, 28. maj 2022. godine
Pre nego što se preselim u nedelju, danas ne tako mali događaj. Najbolja drugarica mi se udaje! Saopštila mi je tako što me je pre par nedelja pitala „Alo, glupačo, ’oćeš da mi budeš kuma” i ja kako da ne pristanem? U krugu porodice i kumova lepo smo proveli dan i pili domaću lozu i dunju. Veoma se radujem zbog njih, ali ne mogu da se oduprem osećaju da se igramo odraslih ljudi, ovi veliki koraci mi ne deluju stvarno, deluju mi kao da stalno žurimo sa životom, umesto malo da usporimo…
Autorka je dvadesettrogodišnja studentkinja stomatologije na Univerzitetu u Beogradu, karatistkinja u penziji i roditelj jedne male biljke izrasle iz ukradenog pelcera