Nedelja, 19. septembar 2021. godine
Nedelja, jutro, sunce! Pa dobro, nije baš da nema sunčanih dana ovde u Hanoveru, gde živim poslednjih šest godina života svoga, ali ovako na izmaku leta, uvek prija lep sunčan dan, naročito vikendom. Razmišljam da li da skoknem do jezera, proveravam prognozu… Ipak neće biti toliko toplo! A uostalom, ja sam svoju sezonu kupanja zvanično zatvorio prošle nedelje. U Hanoveru i okolini ima sedam-osam manjih i većih jezera prikladnih za kupanje. Često volim da kažem kako sam našao svoju Belu stenu i ovde. 🙂
Ovaj dan je i dan za jednu relativno novu tradiciju. Svake nedelje čujem se sa mojom „teslaškom trojkom” – Kostom i Milicom, koji su u Pančevu, i Sunčicom, koja živi u Španiji. Praksa ove naše nedeljne konferencije traje od kada su počeli prvi kovidijanski lokdauni. U Nemačkoj, bar u mojoj pokrajini, nije ih bilo, ali u Srbiji, a naročito u Španiji, jeste. Pričamo o našim danima, prisećamo se raznih dogodovština i naravno – komentarišemo aktuelnu politiku u vezi sa koronom.
Ovo je izborna godina. Pošto nisam Nemac, nemam pravo glasa na izborimaza Bundestag (savezni parlament),koji padaju u narednu nedelju. Ali kao građanin EU mogu da glasam na lokalnim izborima, čiji je prvi krug bio prošle nedelje. Kao i na mnogim izborima u Srbiji, ni u Hanoveru ne glasam za, već protiv. No dobro, imao sam favorita i ovde – lokalni vođa jedne od glavnih partija je „naš čovek”, poreklom iz Mostara. Da ne bude zabune, nisam birao samo po tom osnovu. Od ponuđenih opcija, njihov program najviše se podudara sa mojim pogledima. Ove godine je na lokalu AfD (Alternative für Deutschland, desničarska partija) pao sa osam na četiri posto. Dobro je. Šteta što nije nula, doduše. „Moji” su dobro prošli, skoro 30 posto. Čeka nas još drugi krug izbora za predsednika regije (Hanover sa okolnim manjim gradovima i selima) dolazeće nedelje.
Ponedeljak, 20. septembar 2021. godine
Devet ujutru. Ustajem i spremam se za posao. Poput mnogih mojih sugrađana, do radnog mesta idem biciklom. Slično kao u Holandiji, mnogo se ulaže u biciklističku infrastrukturu i zaista je lako doći s kraja na kraj grada, bez opasnosti od gradskog saobraćaja. Hanover, bezmalo poput čitave severne Nemačke, ravan je kao Vojvodina, pa je to i dodatna pogodnost za nas bicikliste – često se, vozeći se van grada i gledajući polja i njive, setim banatskih ravnica.
Radim u firmi koja je partner jedne telekomunikacione kompanije i drži nekoliko filijala. Ja se staram o IT infrastrukturi, što bi se reklo. Od zamene tonera do održavanja mreža, servera i HomeOffice-a. Moja firma je, kao i mnoge druge ovde, zaista „šarena” firma: kolege dolaze iz bivšeg SSSR-a, sa Bliskog istoka, iz Poljske i, naravno, Nemačke.
I danas je lep dan, te odlučujem da se nakon posla provozam do kanala. Mittellandkanal, kako se na nemačkom zove, deo je mreže kanala koji spajaju Beneluks i Poljsku. Duž čitavog kanala postoji uređena staza, tako da je uvek puno džogera i biciklista. A na samom kanalu, naravno, pecaroša! Sedam na klupu i čitam nekoliko stranica iz Orvelove1984.
Utorak, 21. septembar 2021. godine
Kuvam kafu i uviđam da je kutija za kafu skoro prazna. Znači, moram u tursku radnju nakon posla! Pored kafe, tamo kupujem i bugarski sir, koji je dosta sličan našem, kore za pitu i futoški kiseli kupus. Eh, baš davno nisam pravio sarmu, a još malo pa kreće sezona. Naravno, plazma i eurokrem se takođe nađu na meniju s vremena na vreme. Prava globalizacija: kupujem sir proizveden u Holandiji po bugarskoj recepturi i to u turskoj prodavnici u Nemačkoj.
Pričam sa mojim roditeljima u Pančevu. Dobro su, nedostajem im. Naravno, i oni meni nedostaju. Moje, naše Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Petefi Šandor” obeležava ovog vikenda 75 godina od osnivanja. Želim da dođem pre svega da bih video najbliže, ali me brine situacija u vezi sa koronom. Već nekoliko nedelja Srbija je na „rizičnoj listi” nemačke vlade. S obzirom na to da je sámo putovanje moguće, i pošto sam vakcinisan, mogu da izbegnem karantin prilikom povratka. Ali najviše me brine mogućnost da se otkažu letovi, što se dešavalo i ranije, kada je broj slučajeva strmoglavo porastao. Kupujem kartu, ali sa mogućnošću otkazivanja leta. Videću još da li ću se odlučiti na dolazak. Uh, jedva čekam da se ovo korona ludilo završi.
Sa drugarom Denisom, koji je iz Pule, odlazim u jedan španski restoran, gde se uz pivo i tapas podsećam svog puta u Španiju od pre dve godine. To je bio moje poslednje „normalno” letovanje pre pandemije.
Sreda, 22. septembar 2021. godine
Sredom sam deo još jedne tradicije – a to je zoommeeting sa grupom „Kreativni put duše”. Družim se sa Duškom, Irinom i Jovanom, a ponekad nam se priključi i Bojana. Međusobno se bodrimo i pomažemo jedni drugima u razbijanju kreativnih blokada i otvaranju naših „unutrašnjih umetnika”. Duška je inicijatorka i kreatorka grupe. Pričamo i o jutarnjim stranama, jednom od osnovnih pokretača kreativnog izražavanja. Pravilo glasi: svako jutro kad ustaneš, papir i olovku ili laptop/tablet u ruke, i udri! Tri stranice. Do sada nisam uspevao da se nateram da budem konzistentan, ali evo, možda me pisanje ovog dnevnika preporodi. I da, pada mi na pamet! Možda bih mogao „tri jutarnje pisane stranice” da zamenim sa petnaest minuta sviranja!
Inspirisan našim razgovorom, hvatam se jednog od mojih hobija – muzike. Dok sam bio u Pančevu, bio sam mnogo aktivniji u tom pogledu. Svirao sam kontrabas u KUD-u, a ponekad violinu. Pre toga i bas u nekoliko bendova, ali sada sve to deluje kao davno prošlo vreme. Otkako sam ovde, taj moj hobi sam pomalo zapostavio. Nedavno sam kupio klavijature i počeo sam da vežbam. Naravno, za početak neke relativno lakše pesme. Sviram Let it be i Imagine. Nedostaje još vežbe, ali biće to super uskoro!
Četvrtak, 23. septembar 2021. godine
Pre posla odlazim do svoje izborne jedinice. Ukoliko su građani sprečeni da glasaju izbornog dana, mogu svoj glas dati unapred. Glasački listić moguće je dobiti poštom ili odmah na licu mesta, gde se kovertira i ubacuje u kutiju, što ja i činim. Pitam se da li bi ovaj način glasanja bio izvodljiv u Srbiji…
Gledam bioskopski program – izašla je nova Dina. Dogovaram se sa drugaricom da idemo u bioskop sledeće nedelje. Inače, za razliku od televizije, gde su serije i filmovi po pravilu uvek sinhronizovani, u nemačkim bioskopima je uglavnom moguće gledati i titlovanu varijantu. Da bismo ušli u bioskop, kao i za kafanu, klub, pozorište ili muzej, moramo imati ili negativan rezultat sveže urađenog testa (koji je moguće besplatno uraditi), ili potvrdu o vakcinaciji ili preležanom kovidu. Nemci ovaj sistem zovu 3G (geimpft, genesen, getestet– vakcinisan, preležao, testiran).
Petak, 24. septembar 2021. godine
Opet prevrćem po glavi moje „za i protiv” u vezi sa dolaskom u Pančevo. Čitam vesti iz Srbije, umro Nenad Nenadović, korona, 57 godina… Pričam sa nekoliko prijatelja, pa i sa mojima. Mnogo ljudi iz bliže i šire okoline sudarilo se sa virusom u poslednje vreme. Vagam, vagam… i prelomio sam. Ipak neću leteti ovaj put. Otkazujem kartu. Računam da će ovaj talas da se završi do Božića, pa ću putovati tada.
Da malo zaboravim na žal zbog neputovanja, a i petak je, odlazim do ajriš paba Dublin Inn. Pijem kilkenny (irsko krem pivo) i pitam se da li da se uhvatim mikrofona. Da, da, petkom su ovde karaoke. Nakon još jednog piva ipak izlazim na scenu. Pevam From Me to You. Ljudi, slušam ja i drugu muziku osim Beatlesa, ali eto, ove nedelje se tako potrefilo. 🙂 Nije loše bilo.
Subota, 25. septembar 2021. godine
Sa prijateljem odlazim do Aldstadta (stari grad), pijemo kafu kod Italijana. Diskutujemo o čemu drugom nego o sutrašnjim izborima i očekivanjima. Posle kafe šetamo pored gradske većnice. U njenom holu stoje četiri makete Hanovera: jedna iz srednjeg veka, jedna aktuelna, jedna predratna i jedna posleratna. Ta poslednja ostavlja na mene najjači utisak – vidi se da je gotovo čitav grad bio sravnjen sa zemljom pri kraju Drugog svetskog rata.
Već je osetno zahladnilo, ali ipak je i dalje prijatno vreme. Dugi letnji dani sada već uveliko prolaze. Posle kafe odlazim do Eilenriede, naše gradske šume. Kažu da je najveća gradska šuma u Evropi! Napraviću mali piknik, uzeti knjigu i rokovnik… Dok sam u mislima sa mojima na proslavi u Pančevu, polako pravim plan za naredne dane, mesece i godine!
