Da biste obišli sve muzeje grada Njujorka, potrebno bi vam bilo preko godinu dana intenzivnog muzejskog mapiranja. Pored dobro poznatog Metropolitena, Rajtovog Gugenhajma, MoMA muzeja, Vitni muzeja američke umetnosti 20. veka, postoje brojni muzeji afričke, tibetanske, korejske, indijanske, jevrejske, kineske i drugih kultura; fantastične kolekcije evropske umetnosti poput Frikove, srednjovekovne umetnosti u izdvojenom ogranku Metropolitena – The Cloisters, inače smeštenog u velelepnom zdanju u Fort Tryon parku i mnoge, mnoge druge. Postoji spomen-kuća Edgara Alana Poa u Bronksu, Kuća Luisa Armstronga u Kvinsu, predivna kuća-muzej u Van Kortland parku istoimenog naziva iz osamnestog veka u Bronksu, najstarija sačuvana farmerska kuća na Menhetnu – Dajkman, Morris-Jumel rezidencija na Menhetnu, rodna kuća Teodora Ruzvelta u Flatiron distriktu, Leslie-Lohman muzej homoseksualne umetnosti u Sohou, muzeji igračaka, matematike, seksa, dizajna, filmske umetnosti…
Fantastična stvar je što za većinu ovih muzeja imate posebne dane i sate kada možete ući potpuno besplatno i na taj način uštedite 20-35 dolara po muzeju. U Momi je to moguće petkom od 16 do 20 sati, u Gugenhajmu subotom dva sata pre zatvaranja, u Frik kolekciji nedeljom od 11 sati pre podne, u Neue Galerie (muzeju nemačke i austrijske umetnosti i dizajna sa početka 20. veka) to je moguće svakog prvog petka u mesecu, Morgan biblioteka u kojoj se čuva Gutenbergova Biblija iz 1450. godine i originalne ilustracije Kerolove Alise u zemlji čuda to dozvoljava četvrtkom. Metropoliten ima devizu: Plati koliko možeš/želiš pa tamo možete ući i za 25 centi. Galerije i neki parkovi skulptura su besplatni uvek. Ukoliko se prošetate Medison avenijom skoro uvek imate priliku da „naletite” na Vorhola, De Kuninga, Bejkona i druge umetnike/ce.
Trenutno je u Moma muzeju izuzetna postavka izložbe Roberta Raušenberga pod nazivom „Robert Rauschenberg: Among Friends” koja je otvorena do polovine septembra ove godine. Sam Raušenberg je svojevremeno izjavio kako dela koja stvara istovremeno se odnose i na umetnost i na život kojim živi. Početkom pedesetih godina prošlog veka uveo je predmete iz svakodnevnog života u tada prisutni i aktuelni apstraktni ekspresionizam.
Često je sarađivao sa likovnim umetnicima, plesačima, muzičarima i piscima. Izložba predstavlja prvu retrospektivu Raušenbergove umetnosti u 21. veku i na njoj je predstavljeno 250 radova u karijeri dugoj oko šest decenija. Priznat umetnik Čarls Atlas bio je uključen u kustoski i dizajnerski tim pri postavci izložbe u želji da se publici približi Raušenbergova bliska veza sa plesom i performansom. Atlas je inače bio dugogodišnji saradnik Merce Cunningham plesne trupe i takođe je svojevremeno radio rame uz rame i sa samim Raušenbergom.
Pored Raušenbergove izložbe u Momi može da se trenutno pogleda i jako zanimljiva izložba američke postkonceptualne umetnice i feministkinje Louise Lawler pod nazivom „Why pictures now”. Izložba je sastavljena od fotografija poznatih umetničkih dela koje je sama umetnica fotografisala sa akcentom na „sporedne momente”, namerno dislociran fokus koji nije smešten na sam umetnički predmet već na „nebitne” elemente poput stolica u muzeju ili delova nameštaja, instalacija u određenim privatnim zbirkama. Louise Lawler je inače poznata kao umetnica koja se bavi aproprijacijom i reprezentacijom u svom radu. Imala sam sreću da pogledam, zapravo poslušam njen audio rad čiji se deo nalazi i u vrtu Moma muzeja, u predivnom ambijentu Dia:Beacon galerije u gradiću Beacon na Hadsonu. Rad se sastoji od parodiranog izgovaranja imena poznatih umetnika (naglasak je upravo na činjenici da su u pitanju muškarci umetnici) i sve to zvuči kao ona ptičica iz „Twin Peaks-a” kada oponaša ime Lore Palmer, izgovarajući dugo samoglasnik O (Looooora) i rad je bizarno zanimljiv kada ga slušate u idiličnom vrtu ove konceptualne galerije.
