Dugotrajni opstanak patrijarhata utiče na iskrivljenu sliku da je ženska inferiornost i muška dominacija nešto „prirodno, normalno i podrazumevajuće”.
U jeku kampanja protiv seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja žena, poznatih kao #MeToo i #Time’sUp, koju su pokrenule američke glumice, javila se i reakcija francuskih koleginica, objavljenih u otvorenom pismu u Le Monde, na čelu sa „Lepoticom dana” – Catherine Deneuve i nekadašnjim seks-simbolom – Brigite Bardot.
Bardo je uputila kritiku američkim glumicama koje tvrde da su seksualno zlostavljane, nazivajući ih „licemernim, smešnim i nebitnim”, kao i da „udvaranjem” dolaze do uloga. Za francuski Paris Match Bardo je čak izjavila kako je njoj bilo šarmantno da joj govore koliko je lepa i kako ima lepu, malu zadnjicu, jer je njoj takva vrsta „komplimenata” uvek bila prijatna.
Kao prvo, ne zaboravimo da je Brižit Bardo slavu stekla pedesetih godina prošlog veka kada je bila proglašena i za seks-simbol; da je prvu ulogu dobila upravo na račun svoga seksipila i lepote od Rožera Vadima, istog Vadima koji će ubrzo postati i Brižitin prvi suprug u njenoj 17. godina života.
Seksističke pedesete stvorile su dva velika seks-simbola: Merilin Monro (M. M.) u Americi i Brižit Bardo (B. B.) u Evropi. Seksističke pedesete su obilovale mizoginim reklamama u kojima je bilo „sasvim OK” da žena bude prikazana u vidu otirača-rastrgnute životinje koju muškarac gazi dok se ona osmehuje, kao i reklama u kojoj je žena prebačena preko kolena muškarca i dobija „vaspitnih 25 po turu”. Tako da ne čudi da kada odrastate i živite u takvoj klimi seksizma smatrate da je „sasvim OK” da vam neko prokomentariše vašu zadnjicu i da vam to bude „prijatno”.
Nekada je bilo uobičajeno deliti deci „packe”, klečati na kukuruzu i vaspitavati decu batinama jer je „batina iz raja izašla”. „Lako je prutu, da se sokoli, dok bije decu, njega ne boli”.
Poznata je činjenica, a objavljena u biografiji B. B. da je tokom svog drugog braka sa glumcem Žakom Šarijerom, Brižit Bardo bila primorana da rodi dete, iako to nije želela. Neželjeno dete Brižit je napustila nakon nekoliko meseci. Sama Brižit je takođe žrtva nasilja, iako još uvek (sa svojih 83 godine) to nije sebi priznala, zato što to nisu lake i jednostavne stvari. Možda baš zbog svega toga, priča o seksualnom zlostavljanju nju uznemirava, jer ona sama još uvek ne može da se suoči sa vlastitim.
I to što je nekome „sasvim OK” komentarisanje i procenjivanje veličine i dopadljivosti vaše zadnjice ne znači da je to u redu, kao što ni batine, prutevi „što se sokole” isto tako nisu OK, i nisu nešto što treba tolerisati.
„Ja sam shvatila da su u životu najvažnije stvari ljubaznost i nežnost. Ja ne mogu bez njih”, reči su Brižit Bardo. Kada ovako nešto izjavite u svojoj biografiji, a kasnije bez razloga osudite žene koje pružaju otpor, rešene da prekinu višedecenijsko „tolerisanje” uznemiravanja i zlostavljanja, zvuči krajnje licemerno i ono što je posebno poražavajuće – nije solidarno.
A kada navijate za isti tim, solidarnost se podrazumeva.
