Institucija prostitucije

Prostitucija i pornografija ključni su mehanizmi patrijarhata. Zajednička „odlika” i pornografije i prostitucije jeste dehumanizacija i svođenje tela (najčešće ženskog) na objekat koji je u službi zadovoljavanja najrazličitijih seksualnih fantazija (najčešće muških).

Ako posmatramo patrijarhat kao sistem muške dominacije, ono što održava i revitalizuje postojeći, patrijarhalni sistem, jeste kontrola. I pornografija i prostitucija neodvojive su od potčinjenosti i eksploatacije. Prostitucija pogotovo, usko je povezana sa nasiljem, čije su žrtve opet, najčešće žene. Jedna od stalnih zabluda kada je o prostituciji reč odnosi se na sagledavanje i „tumačenje” prostitucije kao najstarijeg zanata, ili najstarije profesije, a zapravo je reč o najstarijoj opresiji na svetu. Niko, apsolutno niko, ne bira tek tako prostituciju kao moguću „profesiju, zanat ili zanimanje”. Za većinu osoba ulazak u prostituciju često je jedini izbor.

Budući da su žene najčešće podvrgnute prostituciji, ona je ništa drugo nego najteži vid muškog nasilja i sistem održavanja muške dominacije u patrijarhalno uređenom sistemu. U takvom svetlu, prostitucija je institucija patrijarhata čiji je društveni učinak eksploatacija. Osobe koje se odaju prostituciji društvo stigmatizuje, odbacuje i osuđuje, a krivica je, u očima društva, uglavnom na onima koji „pružaju usluge”, dok se „korisnici” i „klijenti”, retko kada osuđuju, niti je, stigmatizacija društva, prema njima podjednaka.

Žene u prostituciji često su fizički zlostavljane, silovane od strane „mušterija” ili/i makroa. Nije redak slučaj da se upravo osobe koje su doživele seksualno nasilje u detinjstvu i ranoj mladosti češće odaju prostituciji. Najčešći razlog ulaska u prostituciju, pored često pretrpljenog nasilja u detinjstvu je i siromaštvo. Prostitucija je zapravo posledica siromaštva i socio-ekonomskih nejednakosti društva. Najčešće žrtve prostitucije su osobe sa traumama fizičkog i seksualnog nasilja, žene i deca žrtve trgovine ljudima, kao i imigrantkinje.

Prostitucija, poput pornografije kao seks-industrije vrlo je unosan i organizovan biznis koji donosi veliki profit. Zato cveta i opstaje. Prostitucija uvek prati ratove, jer je prisustvo vojske na određenoj teritoriji neodvojivo od prostitucije kao posledice eksploatacije i „ubiranja plodova”.

Ukoliko bi se industrija prostitucije legalizovala i kada bi postojao određeni zakonski okvir koji bi prostituciju pravno definisao, kontrola države nad celokupnom seks-industrijom bila bi veća, ali bi to verovatno doprinelo i porastu trgovine ljudima (najviše ženama i decom). Jer bi cilj ponovo bila seksualna eksploatacija u cilju sticanja profita. A glavni makro u slučaju legalizacije bila bi upravo država.

Prostitucija nije lični izbor i nije stvar lične slobode. To je samo fini izgovor za uživaoce profita stvorenog na mukama onih drugih koji su žrtve.

Jer, prostitucija uvek podrazumeva nečiju žrtvu.

A ta nečija žrtva, najčešće ima žensko lice.