Ko je bila Edita Milbaher?
Rođena je u Pančevu, 1916. godine i priča se da je bila najtalentovanija učenica profesora Hecla u dramskoj školi u Narodnom pozorištu. Bila je glumica i pantomimičarka. A osim Narodnog pozorišta u Beogradu, igrala je i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu kao i u pančevačkom Narodnom pozorištu do samog njegovog ukidanja 1956. godine.
Pantomimu je izučavala u Parizu pa spada i u najistaknutije naše pantomimičarke koje su uticale na razvoj pantomime u Jugoslaviji. Svima nama, Edita Milbaher poznatija je pod imenom Jelena Trumić. Znamenita Pančevka, glumica i pantomimičarka, Jelena Trumić još uvek nema svoju ulicu.
Katarina Sidenko Popović, takođe je rođena Pančevka, rođena 1925. godine. Bavila se glumom, studirala je režiju u Novom Sadu i jugoslovensku književnost.
Radila je u Pančevu, Novom Sadu, Vršcu i Zrenjaninu, bavila se pisanjem poezije i proze, a kasnije odlazi u Ameriku gde nastavlja pozorišnu karijeru.
Njen rediteljski i pozorišni rad posebno je vezan za polje dečijeg pozorišta i stvaralaštva za decu. Katarina Sidenko Popović, poput Jelene Trumić takođe je istaknuta umetnica, znamenita Pančevka koja i dalje nema svoju ulicu.
Većini manje poznata, ali ne manje bitna je i Bojana Dragičević, dobrotvorka i humanitarna aktivistkinja, rođena 1883. godine. Aktivna članica bitnih ženskih udruženja u Pančevu s kraja 19. veka i početka 20. veka – Dobrotvorne zadruge Srpkinja pančevačkih kao i Sokolskog društva.
Ovaj podatak kao i podatak za Katarinu Sidenko Popović pronašla sam u Ženskoj Agendi za 2008. godinu, koju je pripremila Ženska Mirovna Grupa iz Pančeva (poznatija u narodu kao ŽMIG), a namenjena afirmisanju ženske lokalne istorije i uloge žena u istoriji i kulturi našega grada (nisam mala, a ni Mali pa da ne navodim izvor).
E, sada lepo je što u našem gradu postoje ulice Isidore Sekulić, Olge Petrov (valjda nije promenjena), Nadežde i Zore Petrović, Ružine, a pogotovo Delfe Ivanić, jedne od osnivačica Kola Srpskih sestara, dobrotvorke, slikarke i prve Srpkinje dobitnice medalje „Florens Najtingejl”.
Takođe je lepo što je predloženo da još jedna ulica ponese ime znamenite Pančevke, kulturne mecene, dobrotvorke Olge Smederevac, ali pored predloženih naziva poput ulica: „Dobrih suseda”, „Mirisnih dunja”, nekih ulica raspevanih, ulica starih fijakera, pendžera i ostalih nebuloza, apsurdno je da komisija koju mahom čine muškarci (ofkors), i politička „elita” predlažu nazive isključivo znamenitih muškaraca (jedan isti – Zmaj Ognjeni je dobio čak dve), zanemari i znamenite Pančevke, takođe suštinski bitne za istoriju i kulturu grada Pančeva.
Lepo je što gradska vlast i „nestranačka komisija” (Lol) ima poetskih sklonosti i želju da neguje hipi kulturu i banatsko nasleđe u vidu raspevanih, mirisnih, fenjerskih, pendžerskih i ostalih ulica, ali prelistajte samo popis dosadašnjih ulica, hajde što ne postoje ulice: Mage Magazinović, Žarane Papić, Drage Gavrilović (prve srpske romansijerke), Milene Pavlović Barili, Drage Ljočić (prve srpske lekarke), Ksenije Atanasijević, jer OK, nisu rođene Pančevke, niti su svoj rad provele i karijeru ostvarile u Pančevu gradu, ipak postoje ove druge, one gore navedene, pa i Olja Ivanjicki i Ksenija Ilijević (jer ako može Mile Đorđević može onda i Ksenija Ilijević), koje su ponovo zanemarene, preskočene, nedovoljno bitne, jer bože moj, žene su to.
A o Nebojši Glogovcu nećemo ni govoriti, dovoljna je činjenica parafrazirati citat predsednika komisije „da je sada malo neprimereno dati naziv nekoj ulici po njemu, jer još uvek nije prošao predlog preimenovanja Kulturnog centra u ime Nebojše Glogovca” (neprimereno je dati ime ulice Hitleru, Staljinu ili Musoliniju), ali kakve veze ima naziv Kulturnog centra sa nazivom ulice? Različite su to valjda komisije, ako može Zmaj Ognjeni Vuk da dobije dve ulice, Glogovac može odmah da dobije i tri ulice ili jedno naselje, jednu školu, pa i sam Kulturni centar.
Da je Glogovac više bio L. Ristovski odavno bi i samo Pančevo promenilo svoj naziv u Glogovčevo.
A vi žene, sačekajte još malo, ipak ste vi drugi pol.
