Muškarac, otac, kralj

Stereotipi uprošćavaju, stereotipi uništavaju, stereotipi su štetnost, ograničavajuća loša definicija i vešto upakovana mržnja prema manjinama, drugim rasama, drugom polu i ostalim „drugostima”.

Sterotipi su lenji pokušaj uopštavanja i pojednostavljenje, mahom netačno i nevešto sklepano.

Devojčice treba da su lepe, slatke, mirne i nežne i da nose roza boju, igraju se roza igračkicama aparatima, poput veš mašina i šporeta, jer je ženi mesto u kuhinji, zar ne?

Romi su apsolutno svi lenji i prljavi, jer ne vode računa o higijeni i poznati su po tome što svi kradu, zar ne?

Plavuše su glupe i promiskuitetne, policajci samo glupi.

Žene su loši vozači, jer nekako žena ne može da vozi onako opako, dobro „muški”.

Prvo pa muško, opravio si ga onako „muški”, treba da podrazumeva uspešnost, snagu i ispravnost, a nežnost i slabost isključivo je ženska osobina? Plačipička, „ne budi pička”, „sinonimi” su za kukavičluk, a sve ovo ukazuje na patrijarhalno viđenje „slabijeg pola” kao pasivnog objekta za rađanje, kuvanje i ispunjavanje „ženskih dužnosti”.

E, sada, jako mi je krivo što ne osnovah stranicu „Muškarac, otac, kralj”, fejzbučki dragulj koji se poigrava stereotipom i poznate „definicije” dekonstruiše, ismeva i ukazuje tako vešto na svu stupidnost stereotipizacije koja se odnosi u ovom slučaju samo na žene, ne i na ostale stereotipe, ali koncept je upravo takav.

Izvrtanje ruglu svih mizoginih izjava koje svakodnevno čujemo i slušamo decenijama unazad. Stranica je ispunjena brilijantnim posterima/fotografijama, koje bih rado videla u vidu nekog bilborda kao opozit stotinama opšte prihvaćenih mizoginih, poput obnažene devojke koja reklamira polovne automobile uz tekst „Nije važno da si prvi”, o kojoj sam svojevremeno pisala, i gde se njeno telo (polovno, jer na njenom ramenu umesto jednog muškog imena precrtanog, stoji drugo) izjednačava sa predmetom, polovnim automobilom.

Muškarac, otac, kralj, pandan je ženi, majci, kraljici, pa ćemo naići na genijalna rešenja poput: „Borac je tako nakaradna riječ, čisto silovanje jezika, nametanje i izmišljanje od ovih što se kao bore za prava muškaraca. Uvijek je bilo borkinja, to je prirodno.” A na fotografiji sa ovakvim tekstom biće prikazan sredovečni muškarac potpisan kao Asim, profesorica 55.

Ili fotografija etikete za uputstvo za pranje veša sa svim onim znacima, vuna, ne peglati i slično ispod kog će se naći tekst „Ili dajte vašem ocu, on će znati kako”, jer je društvenim mrežama dugo kružila fotografija, izvorno na engleskom jeziku sa tekstom „Ili dajte vašoj majci, ona će znati kako”.

Samo ova dva primera toliko su britke ilustracije sulude stereotipizacije da je muški rod neutralan, dakle „prirodan” i da je „silovanje jezika” kada kažemo psihološkinja, ili pedagoškinja, ali je sasvim OK da čistačica, spremačica, kuvarica i sve ostale uslužno-posluživačke delatnosti budu u ženskom rodu. Jer, SANU je rekao! (Lol).

Koliko je beše ono žena u SANU-u, nađe li se po neka na sto sedokosih, mizoginih, patrijarhalnih nacionalista!?

Ili podrazumevanje da će vaša mama znati, ukoliko vi smušeni i jadni ne znate kako da operete veš?

Naravno da će znati jer će joj od malena poklanjati roza igračkice veš mašina, roza pegle i daske za peglanje. Od malena će se sistemski usmeravati da jednog dana preuzme tu svoju „glavnu” ulogu spremačice, peračice, kuvarice i negovateljice sirotih nesnađenih sinova.

Moj favorit je fotografija sa roza pozadinom na kojoj mlada žena poručuje „Nisam urologinja, ali mogu da pogledam”. I da vam više ne prepričavam sva fenomenalna rešenja, pogledajte i sami.

Stranica će svoju mjesečnicu 😀 obeležiti 16. januara 2020. i ja im unapred solidarno čestitam!

Veliki pozdrav za ekipu iz MOK-e (Muškarac, otac, kralj), nastavite samo jako, onako, ženski!

Jer, ti si sine, očeva kći!