„Samo misli o srećnim stvarima i tvoje srce će zauvek leteti krilima u Nedođiji”.
Kralj je mrtav, živeo kralj (popa) Majkl Džekson.
Taj večiti dečak, likom nalik (i hirurškom intervencijom) na Petra Pana, svoje utočište-imanje i predatorsko gnezdo takođe je posvetio svom idolu Panu, nazvavši ga Nedođija.
Poput zle veštice iz „Ivice i Marice” koja je mamila decu ciljano ukrašenom kućom od medenjaka, slatkiša i čokolade, Majkl Dž. takođe u svoje carstvo privlači mlade dečake (Izgubljene dečake) nudeći im celodnevnu zabavu, neograničenu količinu slatkiša, igračaka i provoda uz samo jedan uslov, ti izgubljeni dečaci spavaće na veeeelikom krevetu zajedno sa večitim dečakom Majklom.
Ovo je ujedno i siže HBO dvodelnog dokumentarca „Napuštajući Nedođiju”, premijerno prikazanog na Sundance filmskom festivalu i na HBO-u, početkom marta 2019. godine, u režiji Dena Rida, u kom dvojica odraslih muškaraca Vejd Robson i Džejms Sejfčak pričaju o svom detinjstvu koje je obeleženo poznanstvom i prijateljstvom sa pop ikonom Majkl Džeksonom, kada je obojicu dečaka (uzrasta sedam i deset godina), taj isti Majkl Džekson seksualno iskoristio i godinama nakon toga zlostavljao.
Vejdu i Džejmsu potrebne su bile decenije da osveste da je to što su proživeli u detinjstvu i pored sve ljubavi i divljenja koje su osećali prema Majklu bila zloupotreba njihovog poverenja i dečije naivnosti i nevinosti. Ništa drugo do predatorski nasrtaj i nasilje.
Šta se dešava kada junak vašeg detinjstva, taj Petar Pan, simbol večitog dečaka, u stvarnosti nije ništa drugo do prepredeni predator koji bezdušno razdire bezbrižnost nečijeg detinjstva, uveravajući da je nasilje zapravo ljubav i tajna koju ne smeju otkriti?
Koliko je strašno suočiti se godinama kasnije i priznati prvo sebi, a potom i svima drugima da ste iskorišćeni, jedan od hiljadu, samo nevina, zloupotrebljena i iskorišćena žrtva?
Koliko je lako pomiriti nečiji „lik i delo”? Kada volite nečije filmove, nečije slike ili nečiju muziku, jednostavno ne možete da pojmite i prihvatite tek tako, da su ti geniji ništa drugo nego obični nasilnici, da imaju dvostruka lica ili u slučaju Majkla, senku koja se od Petra Pana rašila i krenula u napad.
Fanovi Majkla Džeksona ne mogu da prihvate činjenicu da je njihov idol ipak bio i pedofil, nazivajući svedočanstva Vejd Robsona i Džejms Sejfčaka za loše izrežiranu laž.
Osnovno je pravilo verovati žrtvi, pogotovo žrtvi koja je preživela seksualno nasilje, jer nikakav novac ne može da bude dovoljan razlog da vi, kao žrtva prolazite tek tako, po ko zna koji put kroz teško preživljenu traumu.
Suočavanje sa vlastitim demonima i traumama, dugotrajan je proces, tako da ne čudi činjenica da su obojica muškaraca tek u zrelim godinama kada su i sami postali roditelji osvestili šta je zapravo bilo to što su doživeli u detinjstvu.
Kada su demaskirali poverenje, prijateljstvo i ljubav, otkrivši da je to zapravo bilo nasilje.
I tek tada napustili Nedođiju.
