Ono sve što znamo o sebi

Zlatni dani, suncem okupani. U Bezdanu. Mirnom mestu gde Dunav ljubi nebo i prvi put se uliva u Srbiji, na granici sa Hrvatskom i Mađarskom. Jedan salaš divan, Nananin i Befem letnji feministički susreti, deseti po redu.

Ženska druženja su najlepša druženja i moram reći najpotrebnija. Provesti nekoliko dana sa sjajnim ženama, različitih godina, interesovanja, znanja i veština, sa različitim iskustvima, jedan je isceljujući doživljaj. Jer feminizam jača organizam.

Mnogima i dalje smeta ta „strašna” reč feminizam, nešto ih žulja, štrči im i ne prija, jer smo naučene da ne volimo jedna drugu, zbog viševekovne internalizovane mizoginije.

Mnoge od nas i dalje smatraju da je rodno senzitivan jezik pogrdan, neprirodan i prosto „tako nije bilo nikada”. Mnogima je „ozbiljnije” da svoje zanimanje oslovljavaju u „neutralnom” muškom rodu, jer tako dobija na težini.

I namerno se obraćam isključivo ženama, onima koje su naše neosvešćene saborkinje, sestre, koje treba da budu na istoj našoj strani. Nikako suparnice, uvek solidarne.

Ali put do prihvatanja i razumevanja, razbijanja predrasuda nije ni kratak niti lak. Zato su nam ženska druženja, udruživanja i ovakvi sustreti neophodni i veoma važni.

U Srbiji koja svakog dana i simbolički i bukvalno ubija i zlostavlja ženu, što pokazuje svaka statistika femicida, gde se u Srbiji godišnje ubije u proseku 20 žena, a u poslednjih deset godina preko 300. U Srbiji gde određena skupina muškaraca preprodaje krišom snimljene, bez pristanka, snimke svojih sestara, majki, rođaka, često i maloletnih osoba, drugoj dvonožnoj skupini mužjaka, jer nazvati ih muškarcima, uvreda je za druge muškarce.

Jer feminizam naravno da ne mrzi muškarce. Mrzi nasilje, eksploataciju, mrzi degradaciju i diskriminaciju. Ako vas žulja feminizam, da li vas žulja i humanizam?

Svaka od nas ili svaka druga žena, u svom životu doživi neki oblik seksualnog, emotivnog, fizičkog, psihološkog ili ekonomskog nasilja. Svaka od nas se rodi kao „popišulja”, svaka od nas ne želi da bude „pička”, jer mizoginija ženu poništava i prvo u jeziku je uništava i degradira.

Iako je dokazano da porođajni bol prosečni muškarac ne bi mogao da fizički izdrži jer vam je to ravno bolu lomljenja desetine kostiju istovremeno, i dalje je „pička” sinonim za slabost. A kroz nju se rađa neki novi život, neka nova „popišulja” ili „prvo pa muško”, naslednik.

Ali vratimo se Bezdanu. Deseti po redu Befem – Letnji feministički susreti koji okupljaju različite žene iz različitih sela i gradova, organizacija, umetničkih sfera, žena preživelih, jakih, solidarnih, moćnih i čarobnih jer sve te žene jedna drugoj nisu ni vuk ni vučica, već sestra, drugarica, oslonac i vetar u leđa, jedno je predivno i isceljujuće iskustvo, što bi moja drugarica Ana rekla, najlepši katapult.

Velika je moć biti među takvim ženama, pričati sa njima, učiti od njih, igrati se, plesati i deliti iskustva.

Lekovitost solidarnosti i ženske snage.

Jer solidarnost nikada nije bila potrebnija.