Negde tu iza duge, gde ljubav sja, negde postoji zemlja o kojoj sanjam ja.
Ta zemlja definitivno nije Poljska, jer Poljska ne voli dugu. Pogotovo ukoliko se usudite da istu povežete sa religijom, to Poljska nikako ne voli.
Čuvena ikona Crne Bogorodice iz Čestohove i manastira Jasne Gore koja prikazuje Devicu Mariju i malog Isusa kojeg Bogorodica drži u naručju, naslikao je prema legendi sam sveti Luka, po uzoru na otisak Hristovog lika kojeg je sam Isus načinio na platnu, dodirnuvši ga licem. (Once in a lullaby)
Iz tog razloga smatra se čudotvornom i svakog avgusta hiljade Poljaka i Poljakinja odlazi na duhovno putovanje ikoni u čast, a ta tradicija datira još s početka 18. veka, posle epidemije kuge koja je desetkovala stanovništvo Varšave.
Jedna pedesetogodišnja žena, nadenimo joj ime takođe Marija, početkom maja meseca, toj čuvenoj ikoni Crne Bogorodice oreol je „ofarbala” u dugine boje. Da je u pitanju skrnavljenje same ikone, stvar bi bila zabrinjavajuća jer se radi o izuzetnom umetničkom predmetu od velike kulturno-istorijske vrednosti.
Međutim, Poljakinja Marija, umetničku intervenciju učinila je samo virtuelno, napravivši fotošopirane plakate sa oreolima duginih boja. Ipak, mnoge Poljake svojim činom grdno je uvredila jer Poljaci ne vole boje duge. Pogotovo političari Poljaci i Vlada Poljske koja je momentalno reagovala i nedugo zatim uhapsila „vandalku” Mariju.
Dugina boja je uvreda za običnog vernika, jer tolerancija i religija nikada ne idu zajedno.
Dugina boja narušava duhovni sklad, remeti katolički mir svojom „agresivnom” veselošću. Jer, Bogorodica mora ostati crna, mračna, daleka, nedostižna, strašna, pozivajući na poslušnost vere bez slobode i tolerancije.
Dugina boja oreola vređa vernike? Šta je to toliko uvredjivo u duginim bojama?
Sama crvena boja predstavlja život i životnu energiju, narandžasta – ozdravljenje, žuta – sunčevu svetlost, zelena – prirodu, plava – umetnost, a ljubičasta harmoniju.
Da li su same boje koje svima lepo stoje i čija simbolika isključivo nosi pozitivno značenje toliko uvredljive na oreolu Bogorodice i malog Isusa?
Šta to drma prosečnog Poljaka?
Nije valjda zbog povezivanja LGBTQ pokreta čija zastava takođe nosi dugine boje, zvanično od kraja sedamdesetih godina prošlog veka?
Dugina boja pored simbolike samih boja, treba da ukaže i na različitost često marginalizovanih pripadnika/ca gej, lezbejskih, transeksualnih, transdžender i kvir zajednica.
Dugina boja poziva na toleranciju, ljubav, jednaka prava i slobodu.
Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. (Mt.22,39).
U Poljskoj ova božja zapovest isključuje pripadnike/ce LGBTQ zajednica jer oni nisu bogu mili. Poljski bog ne voli gejeve. Poljski bog ne voli ni žene, a kamoli lezbejke. Poljski bog ne podržava abortus, za poljskog boga žena je tu da rađa, da dvori i da čeka skrušeno ispred Carskih dveri.
Poljska ne priznaje umetničku slobodu, pogotovo ne poljski, katolički bog.
I dok je Doroti Gejl pre osamdeset godina pevala o dugi i putu od žutih cigala, 2019. godine zbog duginih boja jednoj Poljakinji takođe je popločan put.
Ali, ne do Oza, već do zatvora.
Someday I wish upon a star, wake up where the clouds are far, behind me.
Where trouble melts like lemon drops, high above the chimney top,
That′s where you′′ll find me.
