Patrijarhat ne trpi žensku solidarnost. Od malena devojčice se uče da jedna drugoj podmeću nogu, da se takmiče za naklonost muškarca kao centra sveta. Žene se uče ne slučajno da su jedna drugoj konkurencija u svemu. Sve te bajke sa lošim sestrama, maćehama, zavidnim i oholim kraljicama imaju za cilj razjedinjavanje ženskog jedinstva. Patrijarhat ne trpi žensko jedinstvo. Njegov cilj je razjediniti i eksploatisati.
Patrijarhat kao sistem pokušava da zadrži moć i kontrolu nad ženama. Razjedinjene i nesložne, naučene da se retko kada slože, zapravo izmanipulisane, žene nesvesno učvršćuju patrijarhat. Imperativ lepote i mladosti koju patrijarhat prvenstveno nameće ženama dovodi do nepotrebnog konflikta stvarajući od žena suparnice, a ne saveznice.
Često se dešava da upravo žene napadaju druge žene. Veoma strastveno opanjkavaće se „pevaljke” i „sponzoruše” kao najpogodnije mete za napad, jer su i inače stigmatizovane od strane celokupnog društva. Muškarci su solidarniji, jer ih društvo ne okreće jedne protiv drugih. Čak i slobodarska parola francuske buržoaske revolucije: „Jednakost, Bratstvo, Sloboda”, nije podrazumevala i sestrinstvo.
Mnoge žene će se prosto uvrediti ukoliko se njihovo zanimanje imenuje u ženskom rodu, jer će smatrati da se na taj način devalvira ono čime se bave. To je ništa drugo nego dodvoravanje pozicijama muškog patrijarhalnog društva, iako nisu ni svesne da su se upravo neke druge žene (solidarne) izborile da bi one danas mogle da se bave svojim strukama i zanimanjima.
Elena Ferante, autorka „napuljske tetralogije” iz principa odbija da ružno govori o drugim ženama.
Bez obzira da li su one siromašne ili bogate, obrazovane ili neuke, lepe ili ružne, slavne, nepoznate, buntovne, poslušne, zaposlene ili nezaposlene, sa decom ili bez njih, iz razloga što su sve „obeležene načinom postojanja u svetu koji je u korenu zatrovan hiljadugodišnjom muškom dominacijom, zbog toga su mi sve žene bliske i iz ovog ili onog razloga, prepoznajem se i u onim najboljima kao i u najgorima”.
Budimo na njihovoj strani, jer je to i naša strana.
analog dream
citav tekst odise povrsnoscu i opstim mestima klasicnog (prevazidjenog)feminizma. samo se zenama namece ideal lepote? jel autorka ikad videla kako izgleda teretana u kojoj muskarci pomahnitalo vezbaju da bi postigli ideal lepote koji se zahteva od muskaraca? samo se devojcicama namece da „spoticu“jedna drugu? jel autorka ima blage veze sa tim kako „patrijarhalno“drustvo namece rivalitet decacima? gotovo pa svaka recenica u tekstu odise stereotipima i predrasudama koje nemaju skoro pa nikakve veze sa situacijom na terenu
Tutu gerila
Dragi korisniče teretane, ne znam kakav je to „klasični prevaziđeni feminizam“ koji pominjete i zbog čega je bilo kakav feminizam prevaziđen!?Naravno da su i muškarci(u mnoogo manjoj meri) pogođeni terorom lepote i zahtevima koje postavlja patrijarhalno društvo,ali tema teksta odnosila se ovog puta na preko potrebnu žensku solidarnost,što se da zaključiti i iz samog naslova.Situacija na terenu mnogo više pogađa tim za koji vi očigledno ne navijate.