Svet bez ljudi

Više od pola veka Beogradski Internacionalni Teatarski Festival, poznatiji pod imenom-Bitef slavi najnovije pozorišne tendencije, sinonim je za scenski eksperiment, pozorišnu subverziju i umetničku provokaciju.

Ovogodišnji slogan 52. Bitefa nosi naziv „Svet bez ljudi”, apokaliptičnog prizvuka koji treba da ukaže na opasnost od neljudskog u svetu koji nas okružuje, na opasnost od sve prisutnije ksenofobije, netolerancije, destruktivnog oblika neoliberalnog kapitalizma i sveopšteg straha i neizvesnosti.

Foto: Nada Zgank

Odlično selektovane predstave (Ivan Medenica i Filip Vujošević) imaju jasnu konceptualnu liniju i sve ih povezuje jedna reč – opomena ili izvitoperena deviza: „Pazi šta želiš (misliš), možda ti se i ostvari”. Glavni program festivala čini deset predstava iz: Slovenije, Francuske, Srbije, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije. Podjednako važan deo Bitefa čini i prateći program u okviru Bitef polifonije i Showcase domaćih pozorišta koji ima za cilj pružanje uvida u najznačajniju savremenu domaću pozorišnu produkciju.

Uvertira u ovogodišnje izdanje Bitefa dogodila se prošlog četvrtka sjajnom predstavom „Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum” (Slovensko Mladinsko Gledališče, Centar za urbanu kulturu „Kino Šiška”), čuvenog Dragana Živadinova, jednog od vodećih slovenačkih neoavangardnih umetnika osamdesetih godina 20. veka. Predstava koja služi kao opomena, a vizuelno je pretočena u svojevrsni ritualni čin zatiranja nacizma. Predstava koja ima za cilj da upozori na opasnost od ponovnog nacizma koji se može dogoditi, ukoliko ne reagujemo na vreme.

Nazvana po Odilu Globočniku, slovenačkom nacisti i jednom od najzaslužnijih (ne)ljudi, zahvaljujući kom je milion i po ljudi, završilo u koncentracionim logorima. Globočnika je Himler specijalno cenio i uvažavao upravo zbog svoje surovosti. Bio je jedan od najviše pozicioniranih ljudi u nemačkoj nacističkoj hijerarhiji, sproveo je Operaciju Rajnhard, izmislio koncentracione logore i odveo u smrt preko milion ljudi.

Foto: Jelena Janković

Glavna ideja predstave je zauzimanje antinacističkog stava, činom ritualnog zatiranja Odilovog imena, radi sprečavanja „povampirenja” njegovih zločina. Idejno precizna, vizuelno čista sa prepoznatljivom nacističkom ikonografijom, sa uznemirujućom, a vrlo odgovarajućom muzičkom pratnjom, „Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum”, pozorišnim činom poziva na budnost i opasnost od nekog novog izmutiranog nacizma.

Savremeno društvo i politika danas su preplavljeni različitim vidovima fašizma, rasizma, ksenofobije i nacionalizma, na šta se takođe, pored „zatiranja imena Odila” ukazuje u predstavi. Hirurški precizna, putem simbola, i modifikovane, ali prepoznatljive nacističke ikonografije i „koreografije”, predstava zauzima jasan stav.

Fašizam se ne može tolerisati.